Broj 98
Početna > Zanimljivosti > SNOVI NA JAVI

Naučite da sanjarite

SNOVI NA JAVI

Naučnici još nisu utvrdili kako nastaju lepršave misli i koja je zapravo njihova funkcija, ali se procenjuje da na sanjarenje ljudi potroše trećinu dana

Beg u sanjarenje ne mora da uključi posebne i fantastične događaje. Kod mnogih je reč o prijatnim izletima u prošlost. U časopisu Parents, dr Džems Komer iznosi vlastito iskustvo sa sanjarenjem - poput onog tokom naporne vožnje pri povratku kući kad zna da se priseti lepih uspomena iz mladosti. „Možda i sasvim nevažnih stvari poput osvajanja školskog kupa u košarci, ali to su stvari zbog kojih se osećam bolje." Kod drugih sanjarenje služi za zamišljanje željene budućnosti, kada se sanjari o karijeri. Dečji mozak pobegne u sanjarenje posebno za vreme dosadnih školskih časova ili kućnih poslova. Kod nekih sanjarenje podstakne zvuk, reč ili neka slika koja ih podseti na neku trenutnu brigu, užitak iz prošlosti ili nešto što željno očekuju. Neko sklon materijalističkim brigama ili ambicijama mogao bi biti opsednut sanjarenjima o željenom automobilu, stanu, odeći... No, ma koliko sanjarenje moglo biti ugodno, može da se desi da vam ometa koncentraciju i krade sate dragocenog vremena na poslu.
 
  Vežbe za mentalnu ravnotežu
  Starije generacije psihijatara s negodovanjem su gledale na sanjarenje. Ovaj negativan stav vuče korene od Sigmunda Frojda, koji je sanjarenje smatrao infantilnim i neurotičnim. U udžbenicima psihologije postoji definicija - „Sanjarenje je često posledica neuspeha ili nedostatka interesovanja prema sadašnjosti, u svakom slučaju povlačenje iz stvarnosti." Generacije stručnjaka učene su da sanjarenje treba suzbijati, a čule su se i teorije da preterano sanjarenje može dovesti do šizofrenije. U knjizi Snovi na javi, dr Erik Klinger iznosi rezultate novih istraživanja - „Sanjarenje je uobičajena i normalna aktivnost. U proseku, ljudi skloni sanjarenju stabilni su kao i oni koji ne sanjare.” Ono ne vodi do halucinacija. Zdravo korišćenje ljudske mašte, tvrde mnogi stručnjaci, ne treba osuđivati, a sposobnosti uma da planira i savlađuje buduće događaje mogu biti prilično korisne. Mentalne vežbe za savladavanje neugodne situacije koju očekujete može vam pomoći kad neugodan trenutak dođe. Možda možete da razmišljate kako da odgovorite na moguća pitanja na razgovoru za posao ili šta reći osobi s kojom želite da izgladite nesporazum... Isprobate li u mislima različite pristupe problemu, stvar bi u stvarnosti mogla proći jednostavnije nego inače.
 
  Pravljenje najbolje strategije
  Jedan od najjednostavnijih načina da koristimo svoj um jeste sanjarenje: „projektovanje" delova nekih događaja kao mentalnih slika. Džerom Singer, psiholog sa Jejla, pokazao je da je sanjarenje sposobnost koju mnoga deca nikad ne nauče da koriste. Ipak, sanjarenje pomaže i da se stvori emocionalni red kompenzovanjem neprijatne stvarnosti putem zamišljanja - na primer, kada osoba može da umanji frustraciju i agresiju prema nekome ko joj je naneo povredu zamišljajući situaciju u kojoj je agresor kažnjen. Ono deci i odraslima omogućava da dožive zamišljenu situaciju tako da mogu da usvoje najbolju strategiju za suočavanje s njom, da mogu da razmotre alternativne mogućnosti, otkriju nepredviđene posledice - što su sve rezultati koji mogu povećati složenost svesti. I, naravno, ako se vešto koristi, sanjarenje može biti vrlo prijatno.