Broj 98
Početna > Intervju > PESME O BIVŠIM DEVOJKAMA

Bojan Marović

PESME O BIVŠIM DEVOJKAMA

On je miljenik mnogih devojaka, mamama je savršen zet, a uprkos velikoj slavi koju je stekao ljubavnim hitovima, Bojan Marović ostao je kulturan i lepo vaspitan dečko iz komšiluka

Njegove medalje svetle sa obe strane. Nikada nije tražio glamur, pokušavao prečicama da dođe do cilja, niti su ga slava, popularnost i novac pokvarili. Inspiraciju za ljubavne balade nalazi ispod hrasta, peva o bivšim ljubavima, traži onu pravu i živi punim plućima.
  Šta radiš ovih dana?
  Bio sam gost na koncertu Hari Mata Harija i imao sam čast da budem na stadionu Vardara za mog pokojnog druga Tošeta Proeskog. Sada se pripremam za jednu turnejicu, a posle nje ću biti u Beogradu, malo na studijama.
  Gde pronalaziš inspiraciju za te divne ljubavne pesme?
  Na ovom mestu gde sada sedim, ispod jednog hrasta, napisao sam nekoliko pesama za novi album, kao što je pesma Da moja si, čiji smo autori Dule Alagić i ja. Jednostavno pretočim momente iz života u pesmu. Konkretno, u ovoj pesmi sam pisao o mojoj bivšoj vezi, opisao sam šta mi se dešavalo, o iskrenim emocijama... Nisam od onih ljudi koji bi ikada ružno govorili o nekoj svojoj bivšoj devojci. Ako govoriš o nekome loše, znači da si i ti bio loš, a nekada si se mogao zakleti, dati časnu reč za voljenu osobu, što mnogo znači.
  Kako glasi tvoj najdraži stih?
  Svaku pesmu koju sam otpevao otpevao sam sa velikom emocijom. Na prvom albumu Zbog tebe, kada sam imao 19 godina, svi su govorili da su to preozbiljne pesme za moje godine. Kada sam sa 22 godine izdao drugi album, opet su govorili da su pesme ozbiljne. Uvek sam govorio da su te pesme iskrene, a ako je neko ikada voleo i bio razočaran, morao je da shvati celu poruku. Pesme Tebi je lako i Više te nema su pesme sa zaista iskrenim osećanjem. Trenutno mi je najdraži stih pesme Da moja si, koji glasi: Da moja si samo kada oči zatvorim, da moja si samo kad san me prevari, da je kraj na dlanu bledi sad, kao da ti nikada nisam bio drag, kao da te nisu anđeli za mene pisali.
  Na početku karijere poredili su te sa mnogim pevačima, čini se da si imao težak zadatak da se pokažeš i dokažeš svoj dar.
  Celog života se čovek pokazuje i dokazuje. Mi pevači imamo težak put pred sobom. Iako je lepo kada te porede sa talentovanim pevačima, svako za sebe je posebna priča.
  Postao si popularan preko noći, a jedan si od retkih pevača koji se nije uobrazio. Da li je moguće da te slava nimalo nije promenila?
  Novac me apsolutno nije pokvario, ostao sam isti i mogu da kažem da imam iste prijatelje koje sam ranije imao. Funkcionišem kao ranije, i dalje sam onaj isti Bojan. Nisam neko ko se petlja u politiku, ni ko je tražio slavu preko krivina, uvek sam izbegavao prečice i zbog toga sam bio milion puta bojkotovan. I danas se to dešava jer neću da pristanem na kompromise u vezi s nekim stvarima, to nisam ja. Moj put je takav kakav jeste i svojim kvalitetom ću se dokazivati čitavog života, a onog trenutka kada ljudi ne budu hteli da me čuju, sam ću se povući.
  Šta je lepo što ti je slava donela, a koja je druga strana medalje?
  Moje medalje svetle i sa jedne i sa druge strane. Ne tražim glamur, nikada nisam bio od onih ljudi koji su bili iznad ostalih, uvek sam se trudio da budem dostupan svima, da završim školu, da budem student... sutra treba da budeš i otac, treba da budeš jednostavan, ne da bi te drugi shvatali, već da bi sam sebe shvatio.
  Sećaš li se prvog honorara i na šta si ga potrošio?
  Moj mlađi brat i ja smo ga potrošili. S kim bih drugo, on mi je najsvetiji u životu.
  Često si u Beogradu. Kako izgleda jedan tvoj dan ovde, a kako u Podgorici?
  Podgoricu smatram odmorom, jer biti tu, znači biti kod kuće, sa familijom, a biti u Beogradu, znači biti na fakultetu, sa dragim ljudima i u drugoj kući. Nema neke velike razlike, i tamo i ovde se osećam kao kod kuće. Beograd je moj grad, iako nisam Beograđanin niti ću ikada biti, jer bi to bilo nepravedno prema ljudima koji žive tu. Treba uvek znati odakle si i poštovati to što jesi i samo tako ću doneti dobro sebi, a i drugima.
  Kako provodiš slobodno vreme?
  Idem na pecanje, sedim ispod hrasta... Juriš devojke dok te ne ulovi jedna...
  Mnogi muškarci uz tvoju muziku osvajaju žene, uz koje stihove ti zavodiš?
  Ima ih dosta, to sve zavisi od momenta. Kad kreneš da je lažeš, onda ti je sasvim svejedno, lažeš dok se sam sebi ne zgadiš. Ali, kada sednem za klavir, to sve ide malo drugačije, onda se pretvaraš u ono što ona želi da vidi. Mi muškarci nemamo veze s mozgom kada se zaljubimo, govoriš sve one gluposti koje ne možeš ni da zamisliš da bi u drugim situacijama rekao. Lep je osećaj kad se zaljubiš, onda ti sve nekako ide u životu.
  Osvajaš li devojke uz klavir i tvoje pesme?
  Kad sednem za klavir, onda on govori umesto mene, možda se i dešavalo tako nešto, ali sam toliko zaokupljen tim instrumentom da zaboravim na devojku.
  Kakav odnos imaš sa obožavateljkama? Na forumima mogu da se pročitaju komentari da si najbolji, najlepši, da te obožavaju... Prilaze li ti devojke na ulici?
  I sam tražim autograme od velikih sportista, muzičara, i čast mi je da sednem sa takvim ljudima. Svima nam godi kada to čujemo. Malo sam nezgodne naravi, kada me kudiš, nezgodan sam, ali i kada me hvališ, bude mi teško, ne osećam se dobro. Lepo je to čuti iako uvek insistiram da ljudi obraćaju više pažnje na moju muziku..
  Ali, znaš kakve su žene...
  Mi muškarci postojimo zbog žena i vrlo dobro znamo da žena ima veću moć od svih muškaraca i da žena vidi mnogo više od svakog muškarca. Pogledajte najveće vođe i njihove žene - Rimljani su zaustavljali rat jer su žene tako rekle, Atinjani su ih proglašavali boginjama...
  Dešava li se da često menjaš brojeve telefona, zovu li te često obožavateljke?
  Uglavnom gubim svoje telefone, a menjam brojeve jer volim kada telefon ne zvoni. Kada kažu da bi poneli na pusto ostrvo telefon, ne mogu da verujem.
  A šta bi ti poneo?
  Klavir.
  Kakav je tvoj emotivni status, jesi li zaljubljen?
  Bio sam doskoro zaljubljen, više nemam devojku, slobodan sam i mogu da pišem.
  Kako ti zamišljaš onu pravu?
  Ne znam tačno, iako mene često vezuju za manekenke.
  Ima li istine u tome?
  Bilo je istine i u tome. Veliki sam hedonista, volim lepe hotele, skupa kola i najlepše žene, ali, s druge strane, mogu da spavam u vreći, da se vozim na biciklu... Prijaju mi osobe koje mogu da me nasmeju, sa kojima mogu da razgovaram. Takve devojke najbrže dopru do mene. E sad, nekad to bude i manekenka...
  Pred kakvim devojkama „padaš na kolena"?
  Možemo mi da se lažemo i da kažemo da nam nije bitan fizički izgled, ali pored toga, bitna mi je njena pamet. Ne tražim od nje da mi recituje Šekspira, tražim pet minuta pažnje, da mi prija, da me oraspoloži i oslobodi od svega onoga što me guši. Tražim taj neki mir sa njom. Bile su i pogrešne osobe i pogrešne procene. Ali, nikada ne govorim o bivšim devojkama loše, ni dobro, to pretočim na papir, pa ljudi kada budu slušali, znaće o čemu govorim. Kažu ne treba trčati za vremenom, vreme treba da radi za tebe. Imam 24 godine i ne sekiram se za ljubav, živim punim plućima, ima vremena za sve.
  Kakav si kada si zaljubljen, jesi li jedan od onih romantičnih, detinjastih ili nešto treće?
  Potpuno blentav, počinjem da pričam nekontrolisano, da se cerim kao šašav i ništa mi nije jasno. Nemam mira, sedim na trista mesta, pogubim se skroz.
  Koje su tvoje neostvarene želje?
  Da vidim opet sve ljude zajedno, da mi muzičari razbijamo te granice koje drugi postavljaju i da nas ništa ne razdvaja. Uvek imam neostvarene želje, a neke od njih su Sava centar, Arena, pa što da ne, jednog dana i Marakana... Voleo bih da mi se ostvari želja da napunim stadion Pod Goricom.