Broj 97
Početna > Poznati > KLARA CETKIN

Strastveni borac za ravnopravnost

KLARA CETKIN

Klaru je interesovala politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene

Klara Cetkin je rođena 5. jula 1857. kao Klara Ajzner u selu Viderau. Zahvaljujući vezama njene majke, bila je jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se vaspitava za učiteljicu. U Lajpcigu, gde se školovala, upoznala se sa krugom ruskih studenata, i tu je srela i ljubav svog života, socijalistu Osipa Cetkina. Da bi se izdržavala, Klara je radila kao kućna učiteljica, međutim zbog svog beskompromisnog stava veoma brzo je dolazila u sukobe i davala otkaze. Osip Cetkin je uhapšen nakon policijske racije na jednom tajnom Kongresu socijaldemokrata i proteran iz zemlje. Otišao je u Francusku. Klara se 1883. godine preselila u Pariz kako bi opet bila sa njim. Uzela je njegovo prezime, ali se nikada nije udala za njega da ne bi izgubila nemačko državljanstvo. U Parizu je na svet došlo i njihovo dvoje dece - Maksim i Kostja. Porodica je živela na rubu egzistencije, a preživeli su samo zahvaljujući solidarnosti ruskih prijatelja. U godinama njenog boravka u Parizu Klara se izučila za posao novinarke i prevodioca. Na Drugoj internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Klara, čitala je referat o pravima žena koji je doprineo tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu. U knjizi Pitanje prava žena i radnica današnjice, koja se pojavila iste godine, postavila je osnove za socijalističku teoriju emancipacije žene, zastupajući tezu da su socijalizam i feminizam veoma usko vezani. Kada se Osip teško razboleo, bilo je to za Klaru najteže doba. Pored brige za decu i egzistencijalno održanje porodice, Klara je negovala svog gotovo nepokretnog supruga, koji je umro 1889. godine.

Povratak u Nemačku
Klaru više ništa nije zadržavalo u tuđini i ona se vraća u Nemačku, čim je 1890. godine ukinut zakon o zabrani socijalista. U Nemačkoj je dobila ponudu za mesto urednika socijaldemokratskog časopisa Jednakost, koji je vodila sledećih 25 godina. Istovremeno je počela da uređuje i dodatak za žene u časopisu Lajpciške narodne novine.
Plodan pisac i izvanredan govornik, širi svest o pogubnom položaju žena u porodici i društvu, zalaže se za razvod braka, slobodnu ljubav, prekid trudnoće. Cetkinova je oštro branila pravo žena na rad.
Boreći se za ekonomsku nezavisnost radnica i svih žena uopšte, ona traži jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje u sindikate i interesne saveze, kao i pravo na ustanove za brigu o deci.
Međunarodni Dan žena koji je po prvi put uveden 1911. godine povezuje se sa Klarom Cetkin. Zalagala se i za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. S tim u vezi, brak dve osobe trebalo bi postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja. Oba roditelja bila su odgovorna za vaspitavanje dece, a ono bi trebalo da bude oslobođeno stereotipa uloga polova.
„Kako muškarac i žena pripadaju jedno s drugim pri stvaranju deteta, tako i pripadaju jedno s drugim pri vaspitanju deteta, jer vaspitanje je drugo stvaranje deteta i u mnogo slučajeva i važniji deo stvaranja deteta, a kasnije čoveka. S tim u vezi, htela bih sasvim jasno da naglasim dužnost roditelja, da svoje devojčice i dečake ne vaspitavaju sa predrasudama, koje kažu da postoje poslovi koji su nedostojni muškarca, ali odgovaraju ženama. Devojčice i dečaci treba da obavljaju sve poslove koje za njih donosi domaćinstvo sa jednakom spretnošću i zadovoljstvom."
Cetkinova je odobravala razvod braka, „slobodnu ljubav" i prekid trudnoće, kao privatne i lične odluke i zalagala se protiv dvostrukog morala.

Drugi brak
Udala se 1900. godine za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Fridriha Cundela i živela je zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu. Od 1920. do 1933. godine bila je poslanica Komunističke partije Nemačke. U jesen 1920. Klara Cetkin je otišla u Kremlj. Prvi put Lenjin je odvojio dovoljno vremena da sa njom popriča o ženskom pitanju jer, kako je Klara Cetkin zapisala o ovom razgovoru, to je tema o kojoj „pravi" komunisti ne diskutuju jer smatraju da se socijalna ravnopravnost žena podrazumeva. Ova tema uključivala je i pitanja o ravnopravnosti žena u seksu (pravo na izbor partnera, pravo na slobodnu ljubav i brak). Lenjin je otvoreno priznao da je neprijatno iznenađen velikim interesovanjem među ženama i mladima, naročito u vezi s pomenutim razgovorima. „Ja nisam mogao da poverujem svojim ušima kad sam ovo čuo... Oni misle da je njihova najvažnija dužnost prosvetljenje žena proletarijata na ovu temu. Verujem da je najčitaniji pamflet Venere, jedne mlade drugarice, onaj o seksualnim problemima. Koja šteta!" Smatrao je da su seksualne teorije, uključujući i Frojdovu, samo slučajne hipoteze „koje su proizašle iz ličnih potreba da bi se opravdala lična abnormalnost ili hipertrofija seksualnog života pred buržoaskim moralom".

Poslednji egzil
Kada su Adolf Hitler i njegova Nacional-socijalistička nemačka radnička partija preuzeli vlast, Komunistička partija Nemačke je izbačena iz Rajhstaga, Klara Cetkin poslednji put odlazi u egzil, ovoga puta u Sovjetski Savez. Od 1924. njeno stalno mesto boravka bila je Moskva. Tamo je vodila sekretarijat žena Treće internacionale. Rusi su je obožavali, u radničkom pokretu je bila već tada legenda i jedna od retkih koja je imala smelosti da kritikuje Staljina. Nju nije smeo da likvidira. Ipak, kao protivnica Staljina, trpela je političku izolaciju.

Čak i u poodmaklim godinama, skrhana od bolesti, ostala je aktivna u politici. Umrla je 20. juna 1933, u 76. godini života. Sahranjena je kod zidina Kremlja u Moskvi.