Broj 97
Početna > Lepi i zdravi > ČIST VAZDUH ZA DUG ŽIVOT

VAŽNOST DISANJA

ČIST VAZDUH ZA DUG ŽIVOT

Naša pluća su, uz kožu, jedini organ koji je direktno izložen štetnom uticaju spoljašnje sredine. Da bismo pluća sačuvali od loših posledica, potrebno je pre svega da dišemo kroz nos, čuvamo se infekcija i, naravno, da udišemo čist vazduh koji je osnov za zdravlje i život ljudi

Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 80 odsto azota, 20 odsto kiseonika i vrlo malo plemenitih gasova, ugljen-dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. Glavni izvori zagađenja vazduha su zagrevanje stanova, industrija i saobraćaj. U uslovima velikog aerozagađenja dolazi do slabosti sluzokože disajnih organa i njene podložnosti bakterijskim i virusnim infekcijama. To je uzrok česte pojave bronhitisa kod dece i odraslih. Druga veoma česta pojava je bronhijalna astma, kao alergijski odgovor pluća na sve štetne spoljne faktore. Organizam reaguje stvaranjem mukoznih naslaga, grčem disajnog puta i otežanim disanjem.

Tihi zagađivači
Izlaganje sredstvima za čišćenje, pesticidima i drugim organskim spojevima može da prouzrokuje mučninu i krvarenje iz nosa. Teški metali u atmosferi, kao što su olovne i živine pare, mogu da deluju na gastrointestinalni trakt i da izazovu grčeve i premor mišića, slabost, promene ličnosti, gubitak sluha...
Biološki zagađivači, kao što su životinjska dlaka ili prašinske grinje, mogu takođe da pomognu u širenju bolesti i infekcija. Osim toga, mogu da budu uzrok stezanja u grudima, upornog kašlja i rinitisa. Svaka prehlada ili upala organa za disanje izaziva otok sluzokože i pojačano lučenje sekreta, što remeti funkciju organa za disanje. Otežano disanje je posebno izraženo kod osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. U disajnim putevima ovih bolesnika stvara se znatno veća količina gustog lepljivog sekreta. Samo astmatičari znaju koliko je napora potrebno da se izbaci mala količina sluzi. Posebno štetna posledica je što u tako velikoj količini konzistentne sluzi prečistači naših bronhija ne mogu da obave svoju funkciju. Alveole, mesto gde treba da se obavi razmena gasova, takođe se pune sekretom i ova najvažnija funkcija ne može da se obavi.

Uticaj disanja na mozak
Da bi svaka ćelija našeg organizma pravilno funkcionisala, a time i svaki organ obavio svoju funkciju, neophodan je kiseonik. Kiseonik do ćelija dospeva iz vazduha preko organa za disanje. Razmena kiseonika i ugljen-dioksida odvija se samo u alveolama. Ova važna i delikatna funkcija organa za disanje odvija se na sledeći način: vazduh koji udišemo najpre se pročisti u nosu od čestica prašine, čađi i dima, zatim zagreva i vlaži. Takav vazduh neće škoditi sluzokoži grla, glasnih žica i bronhijama. U sluzokoži bronhija nalaze se ćelije koje imaju trepljice. One se, kao i dlačice u nosu, ponašaju kao prečistači vazduha koji udišemo. Svojim oscilacijama one potiskuju sluz i čestice prašine, koje su ipak dospele u sitnije bronhiole, ka širim bronhijama da bi ih izbacile iz pluća.
Uticaj zagađenja na kardiovaskularni i respiratorni sistem dece je proučavan detaljno, ali se manje zna o uticaju udisanja zagađenog vazduha na mozak. Na Harvardu je rađen eksperiment čiji rezultat pokazuje da deca koja žive u delovima grada u kojima je gust saobraćaj postižu lošije rezultate na testovima inteligencije i pamćenja od dece koja udišu čist vazduh živeći u zdravijim sredinama, bez mnogo saobraćaja u blizini svojih kuća.