Broj 96
Početna > Poznati > ROBERT DE NIRO

Gluma kao sudbina

ROBERT DE NIRO

Harizmatični De Niro, koga mnogi smatraju najboljim glumcem njegove generacije, tokom svoje 40-godišnje karijere snimio je više od 60 filmova, a uprkos brojnim priznanjima i nagradama, tvrdi da nikada nije odgledao do kraja nijedan svoj film. Uvek bi zaspao

Robert de Niro Mlađi rođen je 17. avgusta 1943. godine u Njujorku kao sin Roberta De Nira, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla (De Nirov čukundeda je bio italijanski imigrant iz sela Ferazano) i slikarke Virdžinije Admiral. Oni su se sreli na časovima slikanja kod Hansa Hofmana u Masačusetsu. Roditelji su mu se razveli kada je imao samo dve godine, a odrastao je sa majkom. Njegov biograf Džon Bakster je tvrdio da je njegov otac bio homoseksualac i da je bio u odnosima sa pesnikom Robertom Dankanom, dramskim piscem Tenesijem Vilijamsom i slikarom Džeksonom Polokom.

Bobi mlekce
De Niro je prvo pohađao Little Red School House, a kasnije ga je majka upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kad je imao 13 godina i pridružio se uličnoj bandi u Maloj Italiji gde je zaradio nadimak Bobi mlekce zahvaljujući svom bledom tenu. Zatim se posvađao s ocem, iako su se kasnije pomirili kada je, u 18. godini, otišao za Pariz da vrati oca kući, koji je počeo da pati od depresije. De Niro je pohađao Konzervatorijum Stele Adler, kao i Glumački studio Lija Strazberga. Svojevremeno je došao u sukob sa Strazbergovim metodama i svoje članstvo je koristio samo zarad profesionalnog prestiža.

Početak karijere
Prvu značajnu ulogu ostvario je u 25. godini u filmu Brajana De Palme Pozdravi iz 1968. za koji je bio plaćen 50 dolara. Pažnju javnosti privlači 1973. godine ulogom bejzbol igrača na samrti u Lakše malo s bubnjevima. Osvaja nagradu kritičara Njujorka i započinje saradnju sa Skorsezeom nezaboravnom ulogom Džoni Boja u filmu Zle ulice. Sledila je izuzetno uspešna saradnja s ovim režiserom u filmovima kao što su Taksista, Njujork, Njujork, Razjareni bik, Kralj komedije, Dobri momci, Rt straha i Kazino. Sa filmom Kum 2 1974. godine počinje novo razdoblje u životu Roberta De Nira. Za ulogu mladog Vita Korleonea (u prvom delu starog Vita je glumio Marlon Brando) De Niro se pripremao četiri meseca učeći sicilijanski dijalekat. Dobio je Oskara za najbolju mušku sporednu ulogu. De Niro i Brando su jedini koji su dobili nagrade glumeći isti lik.

Sva njegova deca
De Niro se dvaput ženio. Iz prvog braka sa Dijanom Abot ima usvojenu ćerku Drinu, kojoj je ime dao po reci Drini, i sina Rafaela koji se jedno vreme i sam bavio glumom, a sada je u poslu sa nekretninama. Iz nevenčane veze s bivšim fotomodelom Tuki Smit ima dva sina - Džulijana Henrija i Arona Kendrika. Dečaci blizanci su začeti veštačkom oplodnjom. Krajem 2004. godine De Niro se oženio Grejs Hajtauer, bivšom stjuardesom. Dobili su sina Eliota. Bračni par je ubrzo podneo zahtev za razvod, navodno zbog neslaganja oko, između ostalog, De Nirovog „radoholizma". Ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana. De Niro i Grejs danas žive u Njujorku, gde su se ponovo venčali.

Veze sa Italijom
De Niro, čiji su preci sa očeve strane emigrirali iz Italije, trebalo je da dobije počasno italijansko državljanstvo na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru 2004. Međutim, Red sinova Italije u Americi uložio je protest italijanskom premijeru Berluskoniju, tvrdeći da je De Niro naneo štetu ugledu Italijana i Italoamerikanaca jer ih stalno predstavlja kao kriminalce. Ministar kulture Đulijani Urbani odbio je te prigovore i svečanost je odložena za oktobar u Rimu. Rasprave su se ponovo razbuktale kada se De Niro nije pojavio na dva medijska događaja tog oktobra u Italiji. To je podgrejalo spekulacije da on zapravo ne želi tu počast. De Niro je to negirao, opravdavajući svoje nepojavljivanje „ozbiljnim komunikacijskim problemima" koji nisu na vreme otklonjeni, tvrdeći da je „poslednja stvar koju bih uradio da uvredim nekoga. Ja volim Italiju." Urbani se nada da će uskoro uručiti priznanje, iako nije određen tačan datum. Mada u De Nirovim venama teče i irska, nemačka, holandska i francusko-britanska krv, on je izjavio da se identifikuje „više sa svojim italijanskim delom, nego s ostalima."

Zaljubljen u Vitni Hjuston
U knjizi De Niro: Biografija otkriva se i kako je De Niro Mlađi agresivno proganjao Vitni Hjuston u vreme dok je bila mlada pevačica u usponu. Legendarni glumac joj je neprestano slao cveće, plišane medvediće s dijamantskim minđušama i pokušavao da je nagovori da pristane da s njim glumi u filmu Voli me ili me ostavi, rimejku hita iz 1955.
Ali, kako piše Bakster, roditelji Vitni Hjuston sprečili su ulazak svoje ćerke u svet filma preko De Nira, verujući da će se njena karijera završiti pre nego što uopšte i počne ukoliko se upusti u vezu s njim. „Roditelji, s kojima je tada živela, savetovali su joj da se kloni čoveka koji je, osim što je belac, gotovo dvostruko stariji od nje. Za mladu crnu pevačicu ta veza bila bi jednaka samoubistvu."