Broj 96
Početna > Intervju > Razmišljam o penziji

Saša Popović

Razmišljam o penziji

Da se uspeh u Srbiji ne prašta, najbolje pokazuje primer direktora „Granda" Saše Popovića. Jedni njegovu imperiju smatraju kičem i šundom, drugi ga hvale, treći ga ne vole, ali niko nije ravnodušan na pomen njegovog imena

Jedni vas hvale, drugi kude, kako se nosite sa tim?
Uspeh se, u celom svetu, ne prašta. To je slučaj sa svim ljudima koji se bave javnim poslom, bilo da je reč o politici ili šou-biznisu. Čim ste uspešni, podložni ste kritici širokih masa. Kada je u pitanju moj rad sa „Grand produkcijom", mislim da imamo mnogo više fanova, ljudi koji su uz nas, koji to odobravaju i hvale nas. Naravno, uvek se nađe i neko ko smatra da to nije dobro i kvalitetno. Nisam sujetan i pokušavam da osluškujem glas naroda. Sve vreme pokušavamo da televizijski program koji emitujemo bude po ukusu naroda.
Za „Grand produkciju" i vaše ime se vezuju velike zarade i basnoslovne svote, da li je zaista tako?
To nije istina. U nekoliko navrata sam otvoreno pričao o ciframa. Zašto ljudi misle da je tako? Zato što na televiziji ne postoji Delta city, Idea ili Merkator kanal. Međutim, kada vide scenografiju „Granda", ljudi vide luksuznu scenu i misle da mi zarađujemo velike pare. Da ne bude zabune, „Grand" ima dobre prihode, ali ima i velike rashode. Puno ulažemo u program, pevače i sve ono što radimo.
Da li je „Grand" postao srpski brend?
Mislim da jeste. Sada proizvodimo novu srpsku muziku koju prihvata i omladina i starija generacija. U poslednjih godinu-dve smo se nametnuli kao pravi srpski brend.
Kakav ste šef, plaše li vas se zaposleni?
„Grand" ima oko 100 zaposlenih, ali se ja prema njima ne odnosim kao direktor prema radnicima, već imam drugarski odnos. Naravno, ako neko napravi veliku grešku ili ako se greška stalno ponavlja, moraju da postoje oštre intervencije. Moram da naglasim da za tim retko ima potrebe jer svi zaposleni u „Grandu" tačno znaju svoj posao.
A pevači, da li se sa njima i privatno družite?
I sa njima imam prvenstveno prijateljski odnos. Tu sam i da ih posavetujem, ali i da ih kritikujem. Najvažnije je da imamo razumevanje jedni prema drugima i samo tako možemo da funkcionišemo. To znači da za nekim dranjem ili naređivanjem nema potrebe jer su pevači profesionalci i znaju kodeks ponašanja.
Brena i vi sarađujete skoro tri decenije. Interesantno je da nikada nije došlo do sukoba, a vodite ogromnu firmu?
Brena i ja sarađujemo od 6. aprila 1980. godine kada je ona došla u orkestar Slatki greh. Za 28 godina nikada nismo imali nikakvih svađa, prepirki, niti najmanjih nesuglasica, iako su novine svašta pisale. Iz prostog razloga što ovu firmu vodim ja, a Brena u mene i moj rad ima potpuno poverenje. Poverenje je najvažnija stavka između nas. Ne meša se mnogo u posao jer i sama vidi da firma napreduje. Mi smo, između ostalog, i kumovi, a i stanujemo jedni pored drugih i zaista se cenimo i poštujemo. Kako smo radili pre 28 godina tako radimo i danas.
Kako se vama dopada novi Brenin album? Jeste li učestvovali u stvaranju?
Nisam učestvovao u stvaranju, ona je imala dogovor sa Milijem i Marinom Tucaković. Brena je nadgledala kako se to razvija, birala je pesme i tekstove, ona je ta koja je iznela svoj album. Mi smo tu bili da je propratimo marketinški. Album mi se veoma sviđa, kvalitetan je i odlično se prodaje. Mislim da će Brena imati plodnu i uspešnu turneju.
Možemo li, možda, uskoro da očekujemo i da vaša supruga Suzana Jovanović napravi povratnički album?
Suzana je dobra pevačica i mislim da treba da snimi novi album.
Je l' ima u planu skoro to i da uradi?
Mislim da da.
U par navrata ste rekli da je ovo najbolja generacija „Zvezda Granda" do sada, imate li svog favorita među njima?
Rekao sam da je najbolja generacija do sada jer ih ima trideset i šest. Teško je pronaći toliko kandidata, a da od toga 90 odsto zvuči fantastično. Oni su plod celogodišnje potrage, obišli smo mnogo mesta i mislim da smo iz naroda izvukli najveće talente. Za sada još uvek nemam favorita jer je sve u početnoj fazi. Mislim da se favoriti polako naslućuju, vrlo su blizu jedni drugima kada su u pitanju SMS poruke. Za mesec dana će verovatno već početi da se izdvajaju.
Kada subotom uveče najavljujete ko nastavlja, a ko ispada, pauze traju veoma dugo, neki misle čak i predugo? Zašto?
Sreću me ljudi na ulici i govore: „Sale, nemoj da mučiš tu decu, daj to brže. " Mislim da emisija ne bi imala taj naboj i da se kandidati ne bi toliko radovali kada bih ja rekao: „Dragi gledaoci, dobili smo vaše glasove i ispao je taj i taj. " To mora da ima svoju dramaturgiju i emotivni naboj jer mi na taj način kalimo decu. Moraju da osete koliki teret se nalazi na njihovim leđima, da se očeliče ne bi li na kraju od njih napravili prave profesionalce.
Kome iz prethodne generacije predviđate najbolju karijeru?
Trenutno se izdvojila Rada Manojlović, nju najviše traže. I ostali finalisti Milan, Dinča, Silvija, Nemanja, Dušan i Cobe su zaista odlični i u pitanju su samo nijanse. Rada možda ima prednost zato što je žensko, ali mislim da ćemo pravu sliku dobiti tek kada izbacimo albume svih finalista.
Koliko je, uopšte, potrebno izdvojiti za snimanje i reklamu jednog albuma?
Potrebno je par meseci sakupljanja pesama, mesec dana da se urade aranžmani, mesec dana pevanja, sve ukupno oko pola godine. U finansijskom smislu je rastegljivo. Album može da se uradi za pet ili deset hiljada evra, ali može i za 50.000.
Ko od pevača ima najbolji tiraž i prodaju?
Trenutno, Lepa Brena i Seka Aleksić, kompilacija „Zvezda Granda" koju smo izdali posle koncerta na Tašu. Od „Zvezda Granda" najbolju prodaju ima Tanja Savić.
Kako komentarišete odnos rejtinga „Kursadžija" i „Operacije trijumf" koji je nedavno objavljen? Jeste li se nadali tolikoj njihovoj popularnosti?
„Kursadžije" su nastale iz „Policijske stanice", koja je imala ogromnu gledanost. Godine 2006. smo odlučili nešto da promenimo. Tada smo napravili „Kursadžije" i, moram da budem iskren, očekivali smo popularnost u ovoj meri. To je format koji narod voli.
Počela je „Operacija trijumf". Jeste li je gledali i kakvo je vaše mišljenje?
Gledao sam nešto. „Zvezde Granda" i „Kursadžije" su nešto što traje godinama i postale su brend, a brend je veoma teško stvoriti. Sam „Grand" je imao najveće kritike 1998, 1999, 2001. godine pa sve do pre nekoliko godina, dok nismo naglo zaokrenuli muziku i napravili novu srpsku formu kada su u pitanju pesme. Potrebno je da prođu godine da bi se napravio brend. Što se tiče „Operacije trijumf", mislim da su oni u problemu zbog dva razloga. Prvi je što muzika koju oni emituju nije dovoljno raširena i popularna u državi, a drugo, mislim da je trebalo da imaju kvalitetnije kandidate.
Kakvi su planovi „Granda" u narednom periodu?
Najveći projekat koji planiramo je nova serija „Kursadžija". Oni više neće biti u učionici već u velikom gradu koji zidamo. Taj grad se završava i tu će biti jedna velika glumačka ekipa od 30 ljudi. Radni naziv je „Kursadžije - nekad bilo sad se pripoveda". Serija treba da krene početkom decembra. Standardno radimo „Grand šou", „Grand paradu", „Zvezde Granda", finale na Tašmajdanu će da bude veliki događaj, a 1. oktobra sledeće godine planiramo treći „Grand festival".
Šta privatno slušate? Uz šta volite da popijete čašu vina?
Iz Novog Sada sam i odrastao sam uz tamburaše. Još kao dete me je otac vodio na Ribarsko ostrvo gde su svirali tamburaši. To sam zavoleo kao mali, a čak i moja porodica Popović ima jedan mali tamburaški orkestar. Inače, privatno najčešće slušam Zvonka Bogdana.
Postoji li nešto što još uvek niste ostvarili, a želite?
U ovom trenutku mislim da su se ostvarile sve moje želje. Imam porodicu koju volim, sa kojom se lepo slažem i, mogu slobodno da kažem, porodica je moja budućnost. Već sam u godinama kada polako razmišljam o penziji i želim da te dane provedem mirno.