Broj 95
Početna > Trpeza > SRPSKE SLAVE

SRPSKE SLAVE

Slavski obred se u raznim srpskim krajevima različito i obavlja. Ponekad čak i u istom selu ima nekih razlika u obredu među svečarima. Te razlike su često tema razgovora među svečarima sa dobronamernim ciljem da se ustanovi ko „pravilno" slavi slavu, a ko „greši". Odgovor je vrlo jednostavan. Niko ne greši, već su uočene razlike posledica bogatstva i šarolikosti srpske tradicionalne kulture, kao i maštovitosti samih svečara.

Kada domaćin počinje da slavi krsnu slavu?
Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno, sa oca na sina. Slava se kod Srba, po narodnoj tradiciji, nasleđuje, ali se ne deli. Dok je otac živ, sin ili sinovi ne preuzimaju slavu, već je slave sa ocem. Ako otac nije u snazi, sin preuzima sve obaveze, ali je otac domaćin slave. Kad otac umre, sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme jedan ili svi. Prve godine po smrti oca, slava se drži u porodičnom krugu bez gostiju i velikog veselja. Crkveno tumačenje kaže „sin kad zasnuje sopstveno domaćinstvo i ode od roditelja, počinje sam da slavi".

Pripreme za slavu
Nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo od odela, da to „ponove" na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera i radost u iščekivanju slave.

Svećenje vodice
Po drevnoj praksi crkve, u vreme pred slavu sveštenik sveti vodicu u domovima koji slave. Za osvećenje vodice domaćica pripremi: jednu posudu (činiju) sa vodom, struk bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjan i spisak ukućana. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom. Zato sveštenik, bar dan ranije, „zakazuje" vodicu, to jest, najavljuje domaćinu u koje vreme tačno dolazi kako bi svi bili na okupu i molitvi. Kad se vodica osveti, svi ukućani malo popiju osvećenu vodicu, a od ostatka se mesi slavski kolač.

Pozivanje na slavu
U nekim našim krajevima, gosti se na poseban način pozivaju na slavu. Domaćin, ili neko od mladih, ode u kuću onoga koga želi da pozove, ili koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor, pozove prijatelja na slavu. Negde se uoči slave, u kuće koje se pozivaju, šalje lepinja ili manji hleb koji se peče za slavu, i na taj način gosti se pozivaju na slavu. Negde se, opet, kaže da se na slavu ne zove. Ispravno je i jedno i drugo, ali dobro je nekoliko dana pred slavu podsetiti svoje prijatelje i u znak pažnje i poštovanja pozvati ih na slavu. To se danas može učiniti i telefonom, mada je prikladnije i učtivije to učiniti lično i neposredno.

Šta se priprema za slavsku trpezu
Pravoslavni običaj nalaže da je za slavu obavezno imati: ikonu, sveću, kolač, žito i vino. To je Bogu i svetitelju sasvim dovoljno. Može se slava dočekati i u porodičnom krugu, pogotovo ako je familija velika, i bez mnogo gostiju. Sve ostalo se ubraja u gozbu i zavisi od mogućnosti domaćina. Ono što treba znati jeste da ako krsno ime pada u vreme posta ili u posne dane (sredu ili petak), mora se pripremati isključivo posna hrana. Tu nema nikakvog odstupanja. Dozvoljeno je, međutim, da ako neko ima mogućnosti pa želi da slavi dva dana, sledećeg mrsnog dana pripremi mrsnu hranu. Ako je pak u pitanju slava koja pada u vreme višednevnog posta, na primer Sveti Nikola, onda je hrana uvek posna, ma koliko se dana slavila.
Za slave koje padaju u mrsne dane priprema se mrsna hrana. Ni u jednom slučaju ne treba preterivati sa količinom hrane i pića. Slava je, iznad svega, duhovni doživljaj, prilika da ugodimo svetitelju i da sa prijateljima provedemo vreme u prijatnom razgovoru.
Slava je i vreme kada se porodica okuplja i domaćin praštanjem miri ako je sa nekim bio u zavadi. Pre nego što počne slavski ručak, svi članovi porodice nose u crkvu kolač, žito, sveću i crno vino. Poželjno je da svi ostanu prvo na Svetoj liturgiji i tek posle pristupe obredu rezanja kolača.
Krsna slava kao deo porodičnog identiteta i molitvenog slavlja kao da gubi svoju duhovnu vertikalu i dobija obrise prestižne žurke na koju se dolazi u firmiranim toaletama i poklanjaju skupoceni cvetni aranžmani, francuska vina, pa čak i viski. Stariji pamte da se nekada na slave išlo po podne i bez poklona, a uglavnom se nije dugo ostajalo, kako bi bilo vremena da se obiđu svi svečari