Broj 95
Početna > Intervju > Ne živim od uspomena

EVA RAS

Ne živim od uspomena

Eva je jedna od retkih koja ne ulepšava stvarnost i o svom svetu priča i piše iskreno, do suza

Lična karta
Datum rođenja: Mnogi su mi zavideli što sam 1. januara ugledala svet. Da sam znala kakvu sudbinu mi je odredio taj datum, rado bih ga zamenila, a možda je godina bila kriva - 1941?
Mesto rođenja: Subotica, koja je u to vreme imala titulu najvećeg sela u Evropi. Čudesan grad koji se ne menja, verujem da je začaran, tajanstven, sa kitnjastom gradskom kućom koja je nalik na liciderska srca.
Roditelji: Majka Margita bila je najlepša žena u Subotici, ponosila sam se njome, a s druge strane, bio mi je neshvatljiv njen izbor mog oca koji nije imao ni celih dvadeset godina kad me je napravio. Toga sam se uvek stidela. Više ih nema na ovom svetu, a ja se i sada čudim da me je takoreći dete dozvalo na ovaj svet.

Detinjstvo
U Subotici sam rasla na njivama, u Daščanoj i Dudovoj šumi. Pevala sa pticama u vinogradima, verući se na kruške i jabuke. Tamo se deca rađaju na biciklima. Volela sam i konopac da preskačem. Neprestano sam skakala i tako preskočila celo detinjstvo i zasitila se prirode. Sada više volim da sam u lepim građevinama nego da sam plen komaraca.

Zavičaj
Mislim da je i taj pojam jedan od preuveličanih zabluda minulog milenijuma. Maternji jezik, zavičaj, ljubav, privrženost, plemenitost... Sve to treba ponovo osvetliti i staviti na pravo mesto. Svaki se jezik može naučiti, svugde se može živeti, ljubavi češće nema nego što je ima itd. Svako mesto gde duže živim postane mi zavičaj.

Najdraža uspomena iz detinjstva
Najviše sam volela da sa bakom, koja je bila šnajderka, obilazim salaše. Obožavala sam krpice koje mi je davala i ja sam šila za moju lutku Pući, koja je, čim sam je uzela u ruke, pošto je imala porculansku, ostala bez glave, ali ja sam je i bezglavu volela i oblačila je kao princezu. Volela bih da je sretnem ponovo, ali dok sam ja odrastala ona je nestala. Dugo godina je se nisam ni sećala, a kad sam je poželela, više od nje nije ništa ostalo osim sećanja.

Prva ljubav

Kao što sam se stidela što mi je otac bio mlad, tako mi se zalomilo i to da se zaljubio u mene dečak koji je bio mlađi od mene. Ali, ja nisam bila na moju majku, nisam prihvatila njegovu ljubav nego sam bežala. Danas mi se čini da me niko nikada više od njega nije voleo. Bio je srećan ako bi se našao u mojoj blizini, svima je samo o meni govorio, živeo je od toga osećanja koje se probudilo u njemu, otkrio ljubav pomoću moje pojave i ona je bila tako velika da je on imao hrabrosti da to kaže roditeljima. Ja sam imala sedamnaest godina, a on petnaest. Neprestano smo jahali bicikl okolo-naokolo i tada bi on govorio o tome da ga to što postojim ispunjava srećom, da se rodio da bi mene gledao, da smo nas dvoje ceo svet, da sveta nema, mi smo sami svetlost i tama da svi ljudi traže svoju ljubav ali je ne nalaze, a on je mene našao. Od velike mature ga nisam srela, ali sam ga viđala u novinama, postao je baletski igrač, zatim pedagog, ima svoju školu u Parizu. Nije se nikada oženio.

Osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat vašem životu
Život je suviše komplikovan da bi jedna osoba ili jedan događaj mogli da ga usmere.

Porodica
Porodica je sve kad je imate, a kad je izgubite, kao šta sam je ja izgubila, onda uvidite da ste i vi sami kadri da postojite i treba da postojite, svaki minut da odživite od života što vam je Bog dao, jer možda je ovaj život jedan jedini, a svet čudesno lep, zaslužuje da ga gledamo do poslednjeg daha.
Dom
Dom je kuća puna nepotrebnih stvari, ali mi bez njih ne možemo jer još nismo na tom stepenu razvitka da dom nosimo u svojoj duši.
Praštanje
Bez praštanja se ne može živeti. Najpre mnogo toga morate sebi oprostiti. Niko vam ne može naneti toliko zla koliko možete sami sebi svojim pogrešnim odlukama.
Kajanje
Ne umem da se pokajem, uvek sebi oprostim i objasnim zašto ne treba da se kajem.
Deca
Onaj ko ih nema ne može znati šta je propustio. Onaj ko ih ima doživljava zbog njih najveće radosti i najveće tuge.
Sreća
Sve je sreća ako ste uspeli da dođete na ovaj svet.
Ljubav
Treba je ukinuti da bismo postali slobodna, nezavisna bića.
Lepota
Lepota je u očima onog koji gleda.
Život
U životu sve ima jednaku vrednost - živi.
Prijateljstvo
Prijateljstvo se ne odnosi samo na odnose sa ljudima, treba ga gajiti prema svemu, ulicama, travnjacima, parkovima, tuđoj deci i nadasve prema sebi. Ko će meni biti bolji prijatelj od mene?
Slava
Može se bez slave živeti na ovom svetu ako ste u prijateljstvu sa sobom.
Brak
Nema tog lošeg braka koji ne treba spasavati po svaku cenu, uvek može da ispadne bolji nego novi. Kasno sam to uvidela. Da sam bila uviđavna u prvom, nisam morala ni da se rastajem, jer, na kraju, svi brakovi liče jedan na drugi, svaki se može pokvariti a i popraviti.
Zdravlje
Zdravlje nije ništa, a sve je bez zdravlja ništa - govorio je Čehov.
Smrt
Živ čovek to ne može da razume, kad umrem, reći ću vam, do tada znam samo da život pripada živima a smrt počivšima.
Vernost
Prevaziđena kategorija. Oduvek je postojala samo u literaturi i čovekoj težnji.
Novac
Potpuno beznačajan ako ga imate mnogo, a veoma značajan kada vam zafali. Ako imate dvadeset funti, a želite da budete srećni, onda treba da potrošite devetnaest, ako želite da postanete nesrećni, onda dvadeset i jednu - rekao je Dikens.
Putovanja
Ne volim da putujem, ja sam kao biljke, ne volim da me presađuju ali to važi uvek i svugde, ni kući ne bih otišla da ne moram...
Osobine koje najviše cenite kod drugih ljudi
Lukavstvo, duhovitost.
Vaše vrline
Moji prijatelji su moji najveći neprijatelji. Po njima, ja nemam osobine za hvaljenje. Nemam nikakvih vrlina, sazdana sam od mana, moji prijatelji su u pravu.
Najbolja odluka u životu
Da živim po svaku cenu. Rodila sam se kao nedonošče, u rerni su me podgrevanjem ojačali za život i ja sam im pomogla svojom odlukom.
Vaša najgora odluka u životu
Da živim uprkos svemu.
Vaš najveći san
Da imam veliku kuću na obali mora u tropskom predelu, da sedim na divnoj terasi i gledam talase i kad mi posluga ponudi kafu da kažem: Neću!
San-želja koju niste ostvarili a to želite i sada
Ne postoji. Sve što sam želela imala sam i izgubila.
Verujete li u sudbinu
Bože, ako si nam dane odbrojao pre no što si nas stvorio, ako si unapred odredio naš vek, znači li to da smo - rođeni mrtvi?
Verujete li u onostrano
Verujem da smo rođeni da prođemo određenu putanju, i da skupimo upravo ta iskustva koja smo iskusili, a ona se ponekad razlikuju od života, ali da li je to dokaz da ima života posle života, ja to ne znam i ne želim da znam. Ne bih bila spokojna kad bih znala da moram ponovo da se rodim kao malo beslovesno biće, da učim da hodam, govorim, pišem, laktam se, tražim svoje mesto pod suncem, to me je isrcplo ovog puta, uništilo i dovelo do kraja. Ne bih htela neprekidno da ponavljam život koji se smrću završava.
Najveća radost u životu
Nema najveće, sve je bilo lepo i ja sam zahvalna Stvoritelju što je i mene stvorio, što sam bila deo ovog sveta, a pošto sam bila i biću, ostaću na neki način jer ako me u prah pretvore, postojaću kao prah i biću zadovoljna.
Najveća tuga
Sve je tužno kad je kraj tužan. Šta je vredela mladost i lepota, zanosi, kad se sve pretvorilo u starost, nemoć? Šta život vredi kad će mrak da ga proguta?
Životni moto
Budalo, budi to što jesi, glupača, i biće sve lakše...
Kako biste predstavili sebe
Bila je rođena pod srećnom zvezdom, uradila mnogo toga, ali je, kao i svi pre nje, otišla.
Najdraža uspomena
Nisam čovek od uspomena, živim u ovom času za ovaj čas.