Broj 95
Početna > Intervju > Ne padam na stilove

Ivana Kuzmanović

Ne padam na stilove

Ivana Kuzmanović, dama čiji je roman Manje od tri upravo objavljen, otkriva zašto više ne psuje, zašto je skinula visoke potpetice, prestala da zavodi i kako je s nogu obaraju iskrenost i unutrašnja lepota

Šta je za vas stil?
  Stil je autentičan, prepoznatljiv način na koji neko nešto radi, upotrebljava, kreira, nosi. Mislim da stil mora da bude u skladu sa ličnošću. Kada je pozajmljen ili prekopiran, stil se vitoperi u nešto nakaradno i pokondireno. On tada predstavlja priznanje vlasnika da ne ume bolje pa mora da pozajmljuje. Mislim da ljudi koji su više u kontaktu sa samim sobom, koji su samosvesniji i samouvereniji, imaju manje poteškoća sa kreiranjem vlastitog stila. Teško je odupreti se modi, medijima, trendovima. Uvek sam se rukovodila svojim ukusom i osećajem da li nešto liči na mene ili ne. Ako ne liči, može da bude trendi hiljadu puta ja to ne mogu.
  Za koga biste mogli da kažete da je osoba od stila, i zašto?
  Džeki Kenedi, Sofija Loren, Katrin Denev, Odri Hepbern.
  Televizija ili bioskop?
  Ne gledam TV iz više razloga: prvi je, svakako, taj što smatram da za to nemam vremena, odnosno da postoje mnoge druge stvari koje bih radije radila. Drugi je taj što dok pronađem nešto što mi se dopada, postidim se nekoliko puta zbog onoga što ugledam da se emituje na najgledanijim kanalima. Bioskop? Dobra ideja. Dugo, dugo nisam bila, izgubila sam naviku. Gledam filmove na CD-u. I to samo sa dobrom preporukom. Ali, neke gledam i više puta: sve Almodovarove, Tarkovskog, Bigasa Lune...
  Šta je za vas idealan odmor - sa rancem kroz Evropu ili hotel sa pet zvezdica?
  Iskreno, ni jedno ni drugo. Volim lepe, male hotele bez suvišnog nameštaja i bez preteranog luksuza. A onda, nakon lepog doručka na terasi sa divnim pogledom, obuvam patike i stavljam ranac na leđa, držeći u jednoj ruci diktafon, a u drugoj digitalnu kameru. U rancu su mapa, obeležena maršruta, flaša vode i kutija keksa.
  Šta najčešće naručujete u restoranu i kakve restorane volite?
  Veoma sam stereotipna, uglavnom naručujem ista jela, ali onda obavezno probam malo iz tuđeg tanjira. Volim kinesku hranu, rečnu i morsku ribu, bareno povrće, sve vrste žitarica i salate. Najčešće naručujem Cezar salatu, nešto ređe njoke sa četiri sira, list na žaru i integralni hleb. Volim tihe restorane, ušuškane, u kojima je muzika pažljivo birana. Volim restorane u kojima postoji deo za nepušače, jer mi dim potpuno pokvari i miris i ukus.
  Psujete li sa stilom?
  Nekada bih kao iz topa odgovorila: Da! Kada ja psujem, to je sa stilom. Sada mislim da je nemoguće psovati sa stilom. Počela sam više da cenim reč. I slušaoca. I čitaoca. I sebe. Zato psujem ređe nego ranije.
  Kako izgleda kada se svađate, da li sve pršti ili to radite smireno?
  Više se zaista ne svađam. Ako i naraste temperatura, ako se i povisi ton, već sledećeg trenutka, dubokim udahom, odlučno iskoračujem iz toga. Raspravljam se, takođe, retko. To činim smireno i uz pojačanu pažnju da sagledam situaciju.
  Koji stil udvaranja vas obara s nogu, a kako vi zavodite?
  Ja više ne padam na stilove. S nogu me obaraju iskrenost i lepota unutrašnjeg bića. Mir i razumevanje. Staloženost i prisutnost. Puno osmeha. Trudim se da budem svesna svoje koketerije jer, iako mi je lepo kada se dopadam, zapravo više ne želim da zavodim. Uostalom, nikada mi se nije dopadala ta reč.
  Ravne cipele ili štikle?
  Nažalost, ravne. Posle više od dve decenije na štiklama od 12 cm, moja stopala su rekla - Dosta! Počela su da se žale i da bole. Sada se pravdam time da mi je udobnost važnija od estetike. Ipak, u izuzetnim prilikama ponovo se vinem među oblake.
  Vaš stil spavanja? Na stomaku ili leđima, u velikom krevetu ili...?
  Ne znam da li je to deo stila, ali ja volim da spavam. Sanjam puno, spavam mirno, usnim s osmehom na usnama. Sa strane, na stomaku ili na leđima, bez razlike, bitno je samo da je krevet tvrd, a jastuk nizak. I najbitnije, da današnje brige ostanu u današnjem danu i da se radosna probudim u novom.