Broj 93
Početna > Lepi i zdravi > Sve što treba da znate o crvenoj tečnosti

KRV

Sve što treba da znate o crvenoj tečnosti

Znate li zašto je krv crvena? Zašto je važno znati svoju krvnu grupu i šta je to Rh-faktor?

Krv je tečno tkivo koje se nalazi u našem telu u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Protiče kroz srce, arterije, vene i kapilare noseći hranljive sastojke, elektrolite, hormone, vitamine, antitela i kiseonik do svih tkiva organizma, tako da ima transportnu, zaštitnu, hranljivu i regulacionu ulogu. Krv se sastoji od tečnog dela - plazme, koja čini oko 55 odsto, i ćelijskih elemenata: eritrocita (crvena krvna zrnca), leukocita (bela krvna zrnca) i trombocita (krvne pločice).
  Eritrociti prenose kiseonik, za šta je odgovoran hemoglobin, belančevina koja u sebi sadrži gvožđe i daje krvi crvenu boju.
  Leukociti su odgovorni za odbranu organizma od bakterija, virusa, gljivica i ostalih agenasa.
  Trombociti imaju važnu ulogu u procesu koagulacije krvi, što je značajno za očuvanje krvnih sudova i zaustavljanje krvarenja.
  Plazma je tečni deo krvi koji po hemijskom sastavu 90 odsto čini voda, a ostalih 10 odsto proteini: albumin, globulin, fibrinogen i proteini i minerali.

Krvne grupe
  Krvne grupe su nasledne karakteristike koje se kao antigeni nalaze na eritrocitima, leukocitima, trombocitima i proteinima plazme. Nasleđuju se po Mendelovim zakonima. Prema načinu nasleđivanja, reakcija sa antitelima i biohemijskoj strukturi, antigeni su klasifikovani u sisteme krvnih grupa. Otkriveno je više od 600 eritrocitnih antigena, a oko 30 ih je svrstano u preko 20 krvnogrupnih sistema. Svi ti sistemi nemaju isto kliničko značenje: sistem ABO i Rh (antigen D) su od posebne važnosti jer su to sistemi sa najimunogenijim antigenima. Što znači da neuvažavanje ovih krvnih grupa pri transfuziji i primeni inkompatibilne transfuzije može da dovede do fatalnih posledica. Upravo zbog toga se pre primene transfuzije izvodi test podnošljivosti kojim se utvrđuje da li serum primaoca reaguje sa eritrocitima davaoca, tj. da li je primena krvi bezbedna.
  Zastupljenost krvnih grupa:
  A - 41%
  O - 35%
  B - 17%
  AB - 7%
  Od toga, 85 odsto su Rh-pozitivni i 15 odsto Rh-negativni.
 
  Transfuzija krvi
  Transfuzija krvi spasava veliki broj hirurških bolesnika, povređenih, obolelih od raka, obolelih od leukemije... Krv mogu dati zdravi ljudi, starosti od 18 do 65 godina, nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda. Osobe kojima bi davanje krvi ugrozilo zdravlje ili osobe čija bi krv ugrozila zdravlje drugih ljudi ne smeju da daju krv. Pregledom pre davanja krvi proverićete svoje zdravstveno stanje, a samo davanje blago stimuliše koštanu srž da stvara nove krvne ćelije.
  Kako krv može da se daje?
  1. Uobičajeno davanje krvi (davanje cele krvi).
  2. Davanje krvi afereznim postupcima (davanje delova krvi): citafereza (davanje krvnih ćelija) i plazmafereza (davanje plazme).

Kako se krv čuva?
  Komponente krvi čuvaju se u plastičnim kesama na odgovarajućoj temperaturi. Crvena krvna zrnca čuvaju se u frižiderima na temperaturi +4 stepena Celzijusa do 42 dana, a krvne pločice se čuvaju na sobnoj temperaturi do pet dana. Plazma se čuva na temperaturi ispod -25 stepeni Celzijusa do 24 meseca.
  Koje bolesti mogu da se prenesu transfuzijom?
  Iako osoba koja daje krv izgleda zdravo i oseća se dobro, može da bude zaražena nekim mikroorganizmom (virusom, bakterijom, parazitom). Bolest nije uvek vidljiva, odnosno praćena simptomima i znacima. Prema tome, transfuzijom krvi naizgled zdravog davaoca može da se prenese infekcija na primaoca. Najznačajnije bolesti koje se mogu preneti transfuzijom su: hepatitis B, hepatitis C, sida, sifilis.
  Kako sprečiti širenje infekcije?
  Prisustvo infektivnih agenasa kod naizgled zdravih osoba može da se otkrije testiranjem krvi. Propisi obavezuju da se krv svakog davaoca obavezno testira svaki put kada da krv na najznačajnije uzročnike bolesti (virus hepatitisa B, virus hepatitisa C, virus sindroma stečenog nedostatka imuniteta i uzročnika sifilisa). Iako se koriste najsavremeniji testovi i tehnologije testiranja, nažalost, može da se dogodi da se i ovakvom tehnologijom ne otkrije svaki davalac krvi koji ima infekciju. Davaoci mogu da pomognu da se izbegne rizik od prenošenja mikroorganizama iz krvi davaoca u krv primaoca iskrenim popunjavanjem upitnika ili, ako su već dali krv, naknadnim obaveštavanjem svog transfuziologa da njihova krv možda nije za upotrebu.