Broj 93
Početna > Prica > Dete je najveća vrednost

DUŠKA VUČINIĆ-LUČIĆ

Dete je najveća vrednost

„Porođaj je bio potpuno fantastičan. Nije bilo struje nigde u gradu pa ni u porodilištu. Čujem bombe, ali i onu našu PVO", seća se Duška Vučinić-Lučić

Duška je bila jedna od razumnih trudnica, što su kasnije koristili muževi njenih trudnih drugarica, pozivajući se na činjenicu da njenu trudnoću niko nije osetio. Iako, zbog posla kojim se bavi, njena porodica ponekad trpi, upravo od nje Duška dobija i najveću podršku. Zato ne čudi što je njen suprug Srđan tokom finalnih priprema Evrosonga u Beogradu otišao kod svojih roditelja jer je imao grip da se i ona ne bi zarazila. Kada je postala roditelj, njen život dobio je novi smisao, a sin Aleksa je nešto najvrednije i najvoljenije u njenom životu.
Šta ste prvo pomislili kada ste otkrili da ste u drugom stanju?
Nikada neću zaboraviti trenutak kada mi je potvrđeno da sam u drugom stanju. Nesvojstveno meni, ćutala sam čitavih pet minuta i gledala u monitor ultrazvuka, u sićušnu, jedva vidljivu tačkicu i onda izgovorila, čini mi se najveću glupost u svom životu: „Je l' ovo znači da ću roditi dete?" Uh, kako sam bila srećna, ali i zabrinuta.
Kakva ste bili trudnica?
Bila sam veoma aktivna. Nisam bila ni zahtevna ni razmažena, čak nisam imala ni specijalne prohteve kada je hrana u pitanju. Doduše, jela sam mnogo više nego obično, uživala u hrani, a naročito u kiselom voću i turšiji. Svakodnevno sam išla na posao, uređivala i vodila emisije, čak sam i četvoročasovni Novogodišnji program vodila sa Mićom Orlovićem i mojom kumom Natašom Milovanović. Nikoga nisam opterećivala svojom trudnoćom, a ni trudnoća mene nije sprečavala da živim i da se ponašam kao i ranije. E, a onda je usledilo bombardovanje. Bila sam u šestom mesecu.
Porodili ste se za vreme bombardovanja. Koliko je ceo taj period bio stresan za jednu trudnicu?
Jeste bio to stresan period, ali preživeh nekako, zahvaljujući zdravoj pameti i divnim ljudima koji su me okruživali. Porođaj je bio potpuno fantastičan. Nije bilo struje nigde u gradu pa ni u porodilištu. Pregled pred porođaj - uz sveću. Čujem bombe, ali i onu našu PVO. Porodila sam se carskim rezom jer je agregat radio samo u operacionoj sali, a i moji kumovi dr Svetlana i dr Miloš Petronijević, koji su mi vodili trudnoću, odlučili su da je za mene i bebu najbezbednije u tom trenutku da se porodim na ovaj način. Porodila sam se na Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra, poznatijem kao GAK u Višegradskoj. U danima kada su svi bili sluđeni i užasnuti od bombardovanja, nisam ni očekivala neki specijalni tretman, mada moram priznati, nisam loše prošla, što zbog kumova, što zbog sebe same.
Ko je izabrao ime za sina?
Aleksa je dobio ime po mom deki kojeg sam obožavala. Bio je moj veliki prijatelj i podrška. Mnogo pre nego što sam i ostala u drugom stanju, tako iznenada na jednom porodičnom skupu sam izgovorila: „Što bih volela da jednog dana dobijem sina. Zvao bi se Aleksa." Posle mnogo godina, dobih sina i zove se Aleksa.
U aprilu i maju radili ste Evroviziju, a u septembru i oktobru radite Dečju pesmu Evrovizije, što znači da ste godišnje četiri meseca zauzeti. Kako usklađujete poslovne i porodične obavezne?
Da budem iskrena, trenutno malo više trpi porodica. Ali, prosto, shvatimo to kao faze u životu. Moj posao je veoma odgovoran i zahteva veliku posvećenost. Odskora sam, osim angažovanja na Evrosongu i Dečjoj pesmi Evrovizije, PR i pres menadžer RTS-a. Moja porodica to podržava, a ja ću im se već nekako odužiti. Ipak, koliko god umorna, u kuću ulazim nasmejana. Srđan je tokom finalnih priprema Evrosonga u Beogradu otišao kod svojih jer je imao grip da se i ja ne bih zarazila, ali je spreman i na još luđe i dirljivije, ali ne i na patetične poduhvate. Valjda sam i ja nečim to zaslužila. Ako ništa, rodila sam mu jednog divnog dečaka.
Čime je Aleksa okupiran?
Aleksa ide u treći razred. Ima sve petice i to mu je veoma važno. Trenira tenis i plivanje. Od svoje treće godine ide i u englesku školicu. Beskrajno je brbljiv i igrao bi se po ceo dan. U đačkoj knjižici prošle godine mu je pisalo da je omiljen među drugarima, a ja ću u poverenju da dodam da se to naročito odnosi na drugarice... Znate već kako to ide: dugi telefonski razgovori, SMS, pisamca, poklončići...
Ima li on razumevanja za mamin posao?
Ima apsolutno razumevanje i za posao i za trenutke kada sam preumorna pa ne mogu baš da mu se posvetim. Jedino što mi zamera jeste što i subotom radim. Ponekad negoduje kada krenem na put. Od kada se rodio, mama mu je na ekranu ili u novinama i on raste sa tim. Jednom prilikom mi je rekao, posle nekoliko zajedničkih slikanja i snimanja, da na njega više ne računam jer mu se to ne dopada. Ja to poštujem i eto i vama dajem neke stare fotografije.
Kada je vaspitanje u pitanju, na čemu insistirate?
Insistiram na kućnom vaspitanju. Presrećna sam kada mi ljudi kažu kako mi je dete lepo vaspitano. Pored obrazovanja, sigurna sam da će mu to vaspitanje koristiti u životu.
Mnoge žene su prinuđene da biraju između karijere i majčinstva. Mislite li da je moguće napraviti kompromis?
Danas je veoma teško uskladiti karijeru, majčinstvo i uspešan brak. Tempo života, mogućnosti i nemogućnosti, surovo ruše tako značajnu instituciju kao što je porodica. Da biste sve postigli, treba vam mnogo energije, ljubavi, motiva i sreće.
Šta savetujete mamama?
Bila sam autor i voditelj emisije Mama, tata i ja na Trećem kanalu. Tada sam uz izuzetan tim stručnjaka savetovala i podržavala mame i tate i one koje tek očekuje ta najlepša uloga u životu. Mislim da sam dobro radila.