Broj 93
Početna > Zanimljivosti > ČAROLIJA IZ PRIČA

TERAPIJA BAJKAMA

ČAROLIJA IZ PRIČA

Najbolji način da rešite probleme ili poremećaje u ponašanju vašeg deteta, savetuju dečji psiholozi, jeste terapija bajkama. Kroz čarolije iz priča, igrajući se, deca se bave svojim problemima i aktivno rade na svom ponašanju

Deca se od malih nogu susreću sa raznim strahovima i problemima, a roditelji često ne znaju kako da se uhvate u koštac s tim. Iz neznanja, mnogi često deluju suprotno psihičkim potrebama svog deteta, a ponekad pokazuju i premalo razumevanja. Mnogim roditeljima je teško da motivišu dete na odgovarajući način. Da bi ispravno motivisali dete, zahtevi koje roditelji postavljaju trebalo bi da budu prilagođeni detetovim mogućnostima i sposobnostima. Upravo su bajke vrlo pogodne za prevladavanje mentalnih barijera između roditelja i odraslih. Bajke na decu ostavljaju snažan utisak, a deca se, prema iskustvu, poistovećuju sa junacima priča pa s oduševljenjem preuzimaju ponuđene ideje i predloge za rešenje problema. Kroz priče i igru deca se bave svojim problemima i aktivno rade na svom ponašanju, objašnjavaju psiholozi.

Zašto deca vole bajke?
Deca vole bajke jer one govore o univerzalnim vrednostima. Priče o prinčevima i princezama i dalje podstiču dečju maštu, uspavljuju ih i smiruju. I ma koliko priča bila napeta, zna se da je kraj uvek srećan. Psiholozi kažu i sledeće: slušajući bajke, deca u stvari izražavaju svoju potrebu za kontaktom, ponovnim prepričavanjem i proživljavanjem onoga što im se dogodilo u toku dana. Pričanje raznih priča vrlo je važno za razvoj deteta jer prve pesmice i priče koje ispričate vašoj deci prenose im ljubav i ohrabruju ih za kontakte i komunikaciju sa drugima. Priče o okolini i pojedinim područjima deci prenose znanja, informacije o prirodi i životu ljudi, podstiču dečja opažanja, znatiželju i omogućavaju spoznaju nečeg novog i zanimljivog. Takođe, uče dete da na pravi način, kao junak iz bajke, izađe na kraj sa osećanjima. Bajke ih uče da prevladaju strahove i strepnje, kao i da nauče da osećaju radost, tugu, brigu.

Krizna razdoblja
Knjiga stavlja naglasak i na uvažavanje deteta. Treba imati na umu da razvoj deteta nije jednoličan i da treba delovati prema tome. Tako su deca u prelaznim razdobljima kada stiču nova znanja pod velikim duševnim i telesnim opterećenjem. Najvažnija krizna razdoblja su osmi mesec života kada dete doživljava prvo razlikovanje poznatog od nepoznatog, koje mu izaziva nesigurnost; treća godina života razdoblje je prkosa, kada dete spoznaje svoje ja i prelazi sa spontanog mišljenja u sadašnjosti na ciljano mišljenje u budućnosti. U šestoj godini nastupa prva telesna promena i dete kreće u školu. Tada je plašljivije, lošije spava, lakše se razboli i postaje razdražljivije. Pubertet je još jedno izrazito krizno razdoblje, gde nastupa neslaganje sa samim sobom, okolinom, dete se oseća usamljeno i neshvaćeno. U svakom od tih razdoblja događaju se specifične situacije i problemi. Deca od tri do sedam godina mogu da imaju strašne snove, ne žele da idu na spavanje, mogu da budu neuredna ili ne žele da jedu. Kroz prilagođene bajke i igru dete uči da menja svoje ponašanje, a roditelj uči kako da se postavi i motiviše svoje dete.

Prepreke na putu odrastanja
U mnogim bajkama se provlači i tema odvojenosti deteta od roditelja. Naime, uvek neka mlada devojka ili mlad momak odlaze da se susretnu sa mnoštvom nevolja, prepreka i opasnosti. Na tom putu iskušenja nailaze na druge osobe koje mogu da budu dobre ili zle, da pomognu ili odmognu, ali na kraju ipak stižu do cilja, do uspeha i sreće: on se oženi princezom, ona se uda za princa i nastave da žive srećno. Psihoanaliza pokazuje da je ovo put koji svako dete treba da prođe u životu da bi odraslo.

Zanimljive alternative
Ako, recimo, vaše dete ne želi da ide da spava, pre nego što počne da se buni, recite mu, odnosno ponudite nešto vredno ili privlačno. Pokažite mu razumevanje i recite da vam je lepo ujutro da pričate sa njim kada je naspavano. Poljubite ga pre spavanja i recite da ćete ga nagraditi i nekoliko minuta sedeti pored njega. Starija deca dosta vremena znaju da provode ispred televizora. Da bi odvratili svoju decu od neprestanog gledanja programa i filmova, roditelji moraju da im ponude neku zanimljivu alternativu. Ako mu ograničite vreme gledanja televizije, ono će to doživeti kao kaznu i televizija će mu postati još zanimljivija. Pričajte sa njim zašto baš voli određene emisije i šta mu se u njima sviđa. Nagradite ga zbog izbora određenih emisija. Napravite zajedno listu aktivnosti za slobodno vreme. Navedite ga na nove zamisli. Tek nakon što nađete neka druga zanimljiva rešenja dogovorite se koliko dnevno sme da gleda televiziju. Podstičite decu da kroz crtanje izražavaju svoje osećaje. Razgovarajte zatim o tom crtežu i moći ćete da saznate detetove misli i osećaje, i stavove koje ono do tada nije iskazalo.