Broj 92

LEKOVITO BILJE

Slez

Crni i beli slez blagotvorno deluju na ceo organizam, bilo sami ili u kombinaciji s drugim biljkama

 Beli slez
U starom veku koren belog sleza je bio veoma cenjen. Čaj povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plućnog katra. Preporučuje se kao lek kod bronhijalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katra u bešici, bolnog mokrenja ili teškog zadržavanja mokraće. Koristan je, takođe, u lečenju bolesti celog digestivnog sistema, a posebno upale debelog creva, dijareje, povraćanja sa dijarejom kod odojčadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama, koristi se i za lečenje drugih bolesti. Danas se još upotrebljava, mada retko, čaj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama sluzokože želuca, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hroničnom katru ždrela kada suva sluzokoža izaziva često kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katra kod pušača.
 
  Crni slez
  Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je, kao i belog, da razmekšava, rastvara sluz i da pomaže njeno izlučivanje. Čaj od cvetova crnog sleza leči kašalj, zapaljenje bronhija, pluća i ždrela. Uspešan je u lečenju glasnih žica i pogodan je za ispiranje usta i ždrela. Čaj od listova se manje upotrebljava. Topli čaj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. Koristi se još i za ispiranje usta, kod bolesti očiju, zubnih otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne smeju da se kuvaju, već se samo potapaju u vodu.