Broj 92
Početna > Prica > ČARI RODITELJSTVA

JELENA JOVIČIĆ

ČARI RODITELJSTVA

Glumica Jelena Jovičić otkriva zašto je trudnoća zaista drugo stanje, a majčinstvo najlepši period u životu

Od kada je zaigrala najvažniju ulogu u svom životu, ulogu mame, život ove lepe glumice potpuno se promenio. Na lestvici prioriteta na prvom mestu nalazi se Mateja i sve je podređeno samo njemu.
Šta se sve u tvom životu promenilo od kada si postala mama?
Sve se promenilo, nabolje, naravno, sada imam neki drugi dnevni režim koji mi Mateja zadaje, i u njemu uživam maksimalno. On mi je najvažniji, pa onda sve ostalo. Prema njemu usklađujem sve, ali i dalje stižem da ispunjavam svoje skromne želje i obaveze. Majčinstvo je najlepši period u mom životu. Savršen sam organizator, međutim, sada kada sam postala majka, shvatila sam da se neke stvari ipak ne mogu planirati i da je dete unelo neku vrstu slatke neizvesnosti, što mi je pomoglo da se opustim i prepustim uživanju u čarima roditeljstva.
Kada si saznala da si u drugom stanju, šta ti je u tom trenutku proletelo kroz glavu?
Sećam se da sam sela i počela da se smejem, sama sa sobom. Onda sam pozvala supruga i saopštila mu radosnu vest telefonom, jer sam bila na moru sa sestrom. Nenad je reagovao baš onako kako sam i priželjkivala, a to je, u stvari, i najvažnije: mnogo se obradovao!
Kako su izgledali trudnički dani?
Trudnoća mi je proletela. Sećam se mučnina u početku, fascinacije rastom stomaka, uživanja sa prijateljima, roditeljima i Nenadom, rada do sedmog meseca i majstora, pošto sam do samog porođaja sređivala i opremala stan u koji smo se, kasnije, Nenad, Mateja i ja preselili, zaglupljenosti i dekoncentracije, spavanja, spavanja, spavanja... Iako nisam bila razmažena, to je bilo drugo stanje u pravom smislu reči. Sećam se da sam plakala kao kiša kada bih na televiziji videla neku naučno-obrazovnu emisiju o, na primer, divljim guskama, kada se jedna guska izgubila iz svog jata u seobi iz Severne u Južnu Ameriku. Sada mi to deluje prilično glupo, morate priznati! Možda čak i gore.
Sloviš za jednu od najzgodnijih glumica, koliko si se ugojila u trudnoći?
Ugojila sam se 14 kilograma i oni me nisu opterećivali, delimično jer se nisu ni videli, jer sam prilično visoka. Bila sam vitka trudnica. Kada sam se porodila, lako sam skinula sedam kilograma viška, za mesec i po dana, malo vežbom, malo tečnošću i ishranom.
Gde si se porodila i da li si bila zadovoljna tretmanom?
Porodila sam se u GAK „Narodni front". Prezadovoljna sam bila, zaista, svi su bili divni, od ginekologa i akušera dr Jokanovića, anesteziologa dr Paštara, do mladih babica i patronažnih sestara. Bili su sa mnom do samog kraja i mnogo im hvala na tome.
Porodila si se carskim rezom, kako si podnela bolove koji su kasnije usledili?
Nije to ništa tako strašno. Sve prođe. Kada su mi doneli Mateju posle porođaja, bila sam u šoku koliko je on, u stvari, mali, iako spada u krupne bebe. Bio je lep, i beo, već formiranih crta lica i plave kose. Bio je prelep. Osećaj je bio uzvišen i božanski i od tada ne prestaje.
Ko je odlučio da se zove Mateja?
Oboje smo učestvovali u tome. Nenad je jedan dan predložio ovo ime, na moju radost, jer sam i ja to želela.
Kako si izašla na kraj sa svim „slatkim mukama" kao što su neprospavane noći, grčevi, plač...?
Imala sam veliku Nenadovu pomoć, moje i njegove mame i patronažne sestre Zorane. Ona nas je uputila u sve što treba, a mi smo se samo nadovezali. Brzo sve to prođe.
Da li si od onih mama koje imaju potrebu da stalno budu uz svoje dete i reaguju na svaki plač ne želeći da propustiš nijedan sekund u njegovom životu?
Da. Verujte mi na reč.
Na koga Mateja liči?
Liči i na mamu i na tatu, ali i na dedu Jovana, mog oca. Kada neko pogleda moje prve fotografije, kaže da je isti ja, ali kako vreme odmiče, sve više poprima Nenadov lik, čak i reakcije i mimiku ima njegovu. Moja mama ga zove „plavi Neša", jer je Nenad tamnokos. Ma, lep je kao lutka!
Kada razmišljaš o njegovom odrastanju, šta misliš, da li ćeš biti stroga ili popustljiva mama?
Ne bih volela da budem popustljiva, jer svom detetu želim najbolje. Strogost je potrebna u obliku autoriteta, ali umerenost bi trebalo da bude ključna stvar u vaspitanju. Sve što je preterano i usiljeno ostavlja tragove i traume. Deci treba pružati bezuslovnu ljubav, svakog dana... Baviti se njima vrlo ozbiljno i posvećeno. Koliko pažnje mu posvetite, toliko će vam se vratiti, kroz zadovoljstvo i osmeh na licu kada jednoga dana shvatite u kakvog je uspešnog i dobrog čoveka izrastao.
Da li je majčinstvo promenilo i tvoje želje za ulogama?
Ne, nije, osim što sam mirnija i staloženija, veselija i koncentrisanija. Valjda sam shvatila šta su prioriteti u životu, pa sam i profesionalno gledano postala celovita. Odjednom čovek postane društveno koristan i zna zašto radi!
Porodila si se pre šest meseci, a već radiš punom parom. Da li ti teško pada kada ostavljaš sina i odlaziš od kuće?
Jeste teško uskladiti posao i roditeljstvo i jeste mi teško kad odem na posao, ali to će trajati još koji dan i eto mene. Imam grižu savesti, jer ne mogu da vam opišem koliko je moje dete slatko i šta sve propuštam da vidim u toku tih nekoliko sati rada. Opet, s druge strane, uželimo se jedno drugog, pa se mazimo i smejemo kao da hoćemo da nadoknadimo propušteno, ja svesno, on nesvesno. Sva sreća pa je moj posao specifičan i zaista mogu da se bavim svojim detetom svakog dana, češće od roditelja koji se bave nekim drugim poslom.
Šta savetuješ mladim mamama?
Ne volim da dajem savete, kao što ne volim ni da ih primam. Smatram da svako na svoj najbolji mogući način treba da se posveti detetu i da sutradan bude spreman da za to snosi odgovornost, ali bogami i posledice. Deca uče od svojih roditelja i ona su njihova slika u ogledalu. Eto, Maki je naša slika i prilika, odlično napreduje i stalno se smeje. Jedno nasmejano dete. Ljubi ga majka! Neka nam je živ i zdrav!