Broj 91
Početna > Lepi i zdravi > Kad srce zaboli

KORONARNA BOLEST

Kad srce zaboli

Kardiovaskularne bolesti u čijoj osnovi leži arterioskleroza jedan su od tri vodeća uzroka smrti, pored malignih obolenja i saobraćajnih nesreća. U koronarne bolesti spadaju mnoga oboljenja - od stabilne angine do naprasne srčane smrti, a zajednički nalaz u svim fazama ove bolesti je da postoje promene na unutrašnjosti koronarnih arterija koje ishranjuju srčani mišić

Bolest koronarnih arterija obično je izazvana arteriosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih supstanci i naslaga na unutrašnjem zidu koronarnih arterija. Taloženje ovih supstanci dovodi do sužavanja arterija, tj. stenoze, koja dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom, što može da ošteti srce.
  Šta je koronarna bolest?
  Koronarna bolest može da izazove blage ili srednjejake bolove u grudnom košu, koji se mogu širiti i u vilicu i ruke, što je simptom angine pektoris. Ukoliko se arterija zatvori, dolazi do infarkta. Ponekad su tegobe atipične i ispoljavaju se gušenjem ili osećajem preskakanja u radu srca ili samo malaksalošću, hladnim preznojavanjem i mučninom. Ovo oboljenje remeti normalnu funkciju srca i opasno je zbog mogućeg razvoja većeg ili manjeg oštećenja srčanog mišića, razvoja infarkta miokarda kao i zbog nastanka malignih poremećaja srčanog ritma koji mogu dovesti do srčanog zastoja, pa i smrti.
  Ko je u opasnosti?
  Osobe sa povišenim nivoom holesterola u krvi, sa dijabetesom, povišenim pritiskom, pušači. Oni koji u porodici imaju slučajeve koronarne bolesti imaju i povećan rizik za pojavu arterioskleroze. Svako ko primeti simptome angine pektoris treba da se javi lekaru.
  Pregled i terapija
  Osnova pregleda je anamneza koja se odnosi na tegobe koje pacijent oseća, fizikalni pregled, laboratorijske analize i EKG. Ponekad su potrebna dodatna ispitivanja - ultrazvuk srca i test opterećenja. Kada postoje znaci smanjene prokrvljenosti srca (ishemije) na ovim ispitivanjima, radi postavljanja tačne dijagnoze, kardiolog će vam preporučiti koronarnu angiografiju (koronarografiju), tj. snimanje krvnih sudova srca. Pacijent je sve vreme svestan, dobija lokalnu anesteziju u preponu ili ruku, u zavisnosti od mesta, tj. krvnog suda preko koga se ulazi u arterijski sistem. Vrši se punkcija arterije iglom preko koje se navlači fina žičica-vodič koja ulazi u krvni sud. Nakon izvlačenja igle na ovu žičicu navlači se plastična košuljica, a zatim fina tanka plastična cevčica debljine 1,5-2 mm - kateter za koronarografiju. On se pod neprekidnom rendgenskom kontrolom dovede do ušća koronarnih arterija, kroz njega se ubrizga kontrast i nalaz se snimi. Na ovaj način se dobija precizna slika srčanih krvnih sudova sa njihovim eventualnim suženjima. Nakon završetka procedure koja obično ne traje više od 15 minuta vadi se kateter, a zatim i košuljica, a na mesto uboda se vrši kompresija oko 10 minuta da bi se zaustavilo krvarenje.
  Šta posle?
  U zavisnosti od nalaza postoje tri mogućnosti: medikamentozna terapija, balon dilatacija koronarne arterije sa ili bez ugradnje stenta i hirurško lečenje aortokoronarnim bajpasom. Medikamentozna terapija dovodi do povećanja protoka krvi kroz koronarne arterije. Kod balon dilatacije koronarne arterije suženo mesto se širi balonom sa utiskivanjem plaka u zid krvnog suda. Hirurški bajpas se zasniva na stvaranju premošćenja pomoću kojih se zaobilaze suženja i zapušenja krvnih sudova.
  
  Komplikacije posle koronarografije javljaju se u manje jedan odsto slučajeva i uključuju angiozni bol, srčani zastoj, infarkt miokarda, šlog i različite vrste alergijskih reakcija na kontrast
 
  Rizik od nedijagnostikovane pa, samim tim, i neodgovarajući lečene koronarne bolesti daleko prevazilazi rizik od komplikacija od koronarografije, balon dilatacije ili aortokoronarnog bajpasa, pa je kod pravilno upućenih pacijenata rizik od komplikacija ovih procedura veoma mali