Broj 90
Početna > Poznati > VIVIJEN LI

Zanosna Skarlet

VIVIJEN LI

Tvrdila je da nije filmska zvezda iako je to uveliko bila. Poznata po ulozi Skarlet, sebe je videla kao glumicu koja želi dugo da traje izvan lažnog holivudskog života i površnih vrednosti

Vivijen Li je rođena kao Vivijen Meri Hartli 1913. u Dardžilingu, u Britanskoj Indiji, u porodici Ernesta Hartlija, britanskog oficira u indijskoj konjici, i Gertrude Robinson. Vivijen se prvi put pojavila u pozorištu sa tri godine, recitujući pesmicu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Roditelji su je već 1920. godine poslali na školovanje u manastir u Engleskoj. Najbolja prijateljica joj je bila buduća glumica Morin O'Saliven, kojoj se poverila da želi da postane „velika glumica".

Prvi glumački koraci
Otac joj je pomogao da se upiše na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Krajem 1931. godine, upoznala je Herberta Lija Holmana, trinaest godina starijeg advokata. Venčali su se 20. decembra 1932. godine, ona je napustila studije i ubrzo je rodila ćerku. Prijatelji su je predložili za manju ulogu u filmu Stvari izgledaju bolje, što je bio njen filmski debi. Angažovala je agenta Džona Glidona koji je mislio da ime Vivijen Holms nije atraktivno za glumicu, tako je ona postala Vivijen Li. Nakon uloge u predstavi Maska vrlina 1935. godine, Li je dobila sjajne kritike, nakon čega su sledili intervjui i novinski članci. Među njima je bio i jedan iz Dejli ekspresa u kojem je novinar naglasio kako joj se „munjevito promenio izraz lica", što je bilo prvo javno spominjanje njenih karakterističnih promena raspoloženja.

Ljubav sa Lorensom Olivijeom
Dok su glumili ljubavnike u jednom filmu, između Olivijea i Li su se razvile simpatije, a posle snimanja započeli su i vezu. U tom periodu, Li je pročitala roman Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom i rekla agentu da je predloži Dejvidu Selzniku, koji je planirao da snimi film. Rekla je novinaru: „Sama sam se angažovala za ulogu Skarlet O'Hare". Li je u međuvremenu glumila Ofeliju u Olivijeovoj produkciji Hamleta u londonskom pozorištu. Već tada ona je menjala raspoloženja, što ju je dovelo i do nervnog rastrojstva. Ubrzo je stekla reputaciju teške i nerazumne osobe. Olivije i Vivijen su počeli da žive zajedno, iako su Holman i Olivijeova žena, glumica Džil Ezmond, odbijali da im daju razvod.

Prohujalo sa vihorom
Holivud je bio usred potrage za glumicom koja će igrati Skarlet O'Haru, a Vivijen je bila najozbiljniji kandidat. Radila je sedam dana nedeljno, često do kasno u noć, a nedostajao joj je Olivije koji je radio u Njujorku. Napisala je Holmanu: „Prezirem Holivud... nikad se neću navići na ovo - kako mrzim filmsku glumu!" Prohujalo sa vihorom doneo je Vivijen slavu, ali ona je tvrdila: „Ja nisam filmska zvezda - ja sam glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život, koji se povodi lažnim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nađe divnih uloga." Od deset Oskara koje je osvojio Prohujalo sa vihorom, bila je i nagrada za najbolju glumicu, koju je osvojila Vivijen.

Nervni slomovi
U februaru 1940. godine, Džil Ezmond je pristala da da razvod Olivijeu, a i Holman je pristao da se razvede od Vivijen Li. Posle toga, Olivije i Li su se venčali u Kaliforniji, a na svečanosti su bili prisutni samo njihovi kumovi Ketrin Hepbern i Garson Kanin. Sledećih godina bračni par je obilazio kastinge na kojima je Olivije dobijao uloge, ali ona je bivala odbijana. Zato su zajedno postavili pozorišnu predstavu Romeo i Julija na Brodveju, u nju uložili svu ušteđevinu, a neuspeh je doneo i finansijsku katastrofu. Vratili su se u Englesku, a Vivijen je 1943. godine putovala severnom Afrikom, nastupajući pred vojnim trupama. Godine 1944. razbolela se od tuberkuloze, a u proleće snima film Cezar i Kleopatra. Tada otkriva i da je trudna, ali je ubrzo pobacila. Pada u tešku depresiju.

Početak kraja
Olivije je 1947. godine proglašen vitezom, a ona mu se pridružila u Bakingemskoj palati na inauguraciji. Postala je ledi Olivije, titula koju je nastavila da nosi i posle njihovog razvoda, sve do smrti. Olivije je 1948. godine postao član Saveta reditelja pozorišta Old Vik, nakon čega su se on i Vivijen zaputili na turneju po Australiji i Novom Zelandu kako bi prikupili sredstva za pozorište. Članovi glumačke družine kasnije su se prisećali nekoliko svađa između para, a najdramatičnija je bila ona kad ona nije htela da izađe na pozornicu. Olivije ju je ošamario, a ona mu je uzvratila i opsovala ga pre nego što je otišla na scenu. Pri kraju turneje, oboje su bili iscrpljeni i bolesni, a Olivije je rekao novinarima: „Možda ne znate, ali razgovarate sa parom hodajućih leševa." Kasnije je rekao kako je u Australiji „izgubio Vivijen".

Drugi Oskar i ludilo
Vivijen Li je igrala Blanš Diboa u pozorišnoj verziji kultne drame Tramvaj zvani želja Tenesija Vilijamsa. Nakon 326 nastupa, angažovana je i za filmsku verziju. Izjavila je za Los Anđeles tajms: „Devet meseci sam u pozorištu bila Blanš Diboa. Sada ona upravlja mnome." Osvojila je drugog Oskara za najbolju glumicu, da bi kasnije rekla da ju je igranje Blanš Diboa „odvelo u ludilo".

Napredak bolesti i kraj braka sa Olivijeom
U januaru 1953. godine Vivijen je snimala film Slonovski hod sa Piterom Finčom. Ubrzo nakon početka snimanja, doživela je nervni slom pa ju je zamenila Elizabet Tejlor. Olivije ju je vratio u njihov dom u Engleskoj, gde mu je rekla da se zaljubila u Finča i da ga je prevarila sa njim. U sledećih nekoliko meseci se postepeno oporavila. Zbog te epizode, mnogi Olivijeovi prijatelji su saznali za njene probleme.
Nedugo potom je zatrudnela po drugi put sa Olivijeom, ali je opet pobacila. Pala je u depresiju koja je potrajala mesecima. Kada se oporavila, pridružila se Olivijeu na evropskoj turneji, ali je turneja prekinuta zbog njenih čestih izliva besa. Po povratku u London, njen bivši muž Li Holman, koji je imao veliki uticaj na nju, ostao je sa njom da bi pokušao da je smiri. Godine 1958. Vivijen je otpočela vezu sa glumcem Džekom Merivalom, koji je znao za njeno zdravstveno stanje i uverio Olivijea da će se brinuti o njoj. Dve godine kasnije, ona i Olivije su se razveli, a Olivije se oženio glumicom Džoan Plourajt.

Poslednje godine i kraj
Iako više nisu bili zajedno, jednom je rekla „kako bi radije proživela kratki život sa Larijem (Olivije) nego se suočila sa dugim bez njega". U maju 1967. godine joj se pogoršala tuberkuloza. U noći 7. jula, muž Merival ju je ostavio, kao i obično, kako bi nastupio u predstavi, a vratio se kući u ponoć i pronašao je kako spava. Pola sata kasnije vratio se u spavaću sobu i pronašao njeno telo na podu. Pokušala je da ode u kupatilo, ali kako su joj se pluća napunila tečnošću, srušila se. Merival je pozvao Olivijea, koji je tada dobijao terapiju zbog raka prostate. U svojoj autobiografiji, Olivije je opisao „gorku patnju" kad je odmah otišao u njenu rezidenciju, gde je pronašao Merivala koji je premestio njeno telo na krevet. Olivije je dugo „stajao i molio je za oproštaj za sva zla koja su se našla između njih", pre nego što je pomogao Merivalu da sredi sve oko sahrane.
Kremirana je, a njen pepeo je rasut po jezeru kod njene kuće u Istočnom Saseksu, u Engleskoj.