Broj 90
Početna > Putovanja > Mesto za uživanje

MALDIVI

Mesto za uživanje

Tropski raj poznat po netaknutoj prirodi, bisernobelim plažama i skrivenim lagunama predstavlja turističku destinaciju iz snova

Ostrva Maldivi, čuveni arhipelag u Indijskom okeanu, čini više od 2000 malih i niskih koralnih ostrva (atola) okruženih koralnim sprudovima. Smešteni jugozapadno od Šri Lanke, u dva skoro paralelna niza ostrva i dalje su izazov za sve one koji žele posebno uživanje u miru tropske prirode i klime večitog leta. Privlačna hotelska infrastruktura izuzetnog i prestižnog luksuza čini ovaj ambijent jedinstvenim mestom uživanja.
Zabranjen toples
Prvi stanovnici ovih ostrva bili su budistički narodi iz južne Azije, a Maldivi su uvek bili nezavisna, suverena država, osim za vreme kratkotrajne okupacije Portugalaca u 16. veku. Postali su britanski protektorat sredinom prošlog stoleća, a 1965. opet stiču nezavisnost. Do 12. veka na ostrvima su dominirali hinduizam i budizam, a onda su prešli na islam, i sada je sto odsto stanovništva muslimansko, a čine ga Indusi, Afrikanci i Arapi. Ova ostrvska zemlja je četvrta najgušće naseljena zemlja sveta, a zbog zakona koji se oslanjaju na islamsku religiju, u njoj su strogo zabranjeni droga, unošenje alkohola u zemlju, oružje i bilo koja vrsta religijskih statua, kao i odlazak na ostrva koja se ne nalaze na turi za koju ste kupili kartu. Takođe, na plažama posebno treba obratiti pažnju na to da je kupanje u toplesu najstrože zabranjeno, a novčane kazne su velike. Kazna za kupanje u toplesu je 1.000 američkih dolara!
Niska bisera
Stanovnici Maldiva su srdačni, predusretljivi, ljubazni i dobrodušni. Većinom se bave ribolovom, poljoprivredom i brodarstvom. Godišnji ulov ribe dostiže 35 do 40.000 tona, a izvoz ribe i ribljih proizvoda daje preko 90 odsto prihoda države. Zvanični jezik je divehi (kombinacija arapskih, indijskih i engleskih reči). Niska bisera je prva asocijacija na Maldive jer njih čine sunce, pesak, more, velike uvale, nijanse tirkiznoplavog okeana i koralne bašte.
Male
U glavnom gradu Maldiva, koji se zove Male, mogu se videti mnoge kulturne znamenitosti ove zemlje, a većina njih ima verski sadržaj i posvećena je islamu. Džamija Hukuru Miskij sagrađena je u 17. veku i bila je glavna džamija sve do osamdesetih godina prošlog veka, kada je prestala s radom. Podigao ju je sultan Ibrahim Iskandar, a u njoj se nalaze i grobnice sultana, kao i poznatih plemića i nacionalnih heroja, dok su njeni zidovi ukrašeni koralnim blokovima. Islamski centar je najpoznatiji arhitektonski spomenik Malea, sa zlatnom kupolom koja dominira celom građevinom. Palata Mulee-aage, koju je sagradio sultan Šemsudin III pred početak Prvog svetskog rata bila je namenjena njegovom sinu. Nakon dobijanja nezavisnosti, palata postaje predsednička rezidencija i to ostaje sve do 1994. godine, kada je sagrađena nova. Nacionalni muzej sagrađen je u Sultanovom parku i u njemu se nalaze predmeti koji posetioce upoznaju s istorijom i kulturom ove zemlje i naroda koji naseljava ova ostrva.
Ronjenje
Kada se kaže Maldivi, jedna od prvih asocijacija je ronjenje. Lepota podvodne flore i faune privlači mnogo turista, a pošto je temperatura mora između 25 i 30 stepeni Celzijusa, podvodno uživanje u svim morskim lepotama ovih ostrva još je privlačnije.
Uz ronjenje, na Maldivima možete uživati u krstarenju predivnim ostrvima ove zemlje, a pri tom možete da se kupate na raznim plažama. Pored klasičnih brodova za krstarenje, sve to možete da probate i u podmornicama, iz kojih ćete videti podvodni svet.
Cunami - stalna opasnost
Zbog strogih zakona, posebno treba obratiti pažnju na to da su nudizam i toples najstrože zabranjeni, kao i droga, bilo koji oblik pornografije i sav materijal koji na bilo koji način vređa islam. Što se tiče alkohola, to zavisi od samih lokala i restorana i nema nekih posebnih pravila. Bakšiš ili napojnica nisu uobičajeni, tako da vam ostaje da sami procenite koja usluga zaslužuje posebnu nadoknadu. Stopa kriminala je niska, ali treba obratiti pažnju na sitne lopove i džeparoše. Takođe, ova zemlja u Indijskom okeanu nalazi se na putu azijskih cunamija i oni ovde predstavljaju stalnu opasnost.
Hrana
U Maleu se nalazi nekoliko jednostavnih restorana koji nude lokalnu i međunarodnu kuhinju. Sva hrana, osim morskih plodova, uvozi se. Barovi postoje samo u odmaralištima koja nude sva alkoholna i bezalkoholna pića. Nacionalni specijaliteti su morski plodovi (tunjevina, hobotnica, sabljarka). Pored toga, tu je i kavabu (mali zalogaji prženi u dubokom ulju - smesa se sastoji od pirinča, tunjevine, kokosa i začina). Delikatesom se smatraju crveni jastog i tunjevina, a kokos, mango i banane zastupljeni su u svakom meniju. Pikantan kari sa pirinčem glavno je jelo svih meštana koji meso jedu isključivo u specijalnim prilikama.

Pripremila Milica Prelević