Broj 90
Početna > Intervju > Majstor pesme

CUNE GOJKOVIĆ

Majstor pesme

Legenda domaće narodne muzike Predrag-Cune Gojković otkriva koje su njegove najbolje i najgore odluke i šta bi promenio u svome životu

Lična karta

Rođen:
6. novembra 1932.
Mesto rođenja:
Kragujevac
Roditelji:
Jovan i Radmila
 
 
  Zavičaj
  Svoje mesto rođenja i ne pamtim. U Kragujevcu sam rođen 1932. godine, a otac je preselio radnju u Beograd već 1935. godine. Živeli smo u Zahumskoj, zatim u ulici Grčića Milenka, Cerskoj, Gospodara Vučića. Kada sam se „udao", preselio sam se u Njegoševu, u stan moje supruge. Zatim, odlazimo u Ameriku, da bih se skrasio, evo, već trideset tri godine, na Julinom brdu.
 
  Uspomena iz detinjstva
  Sva sreća što čovek zaboravlja ružne stvari, jer je moje detinjstvo protkano Drugim svetskim ratom. Sećam se svakodnevnih putovanja iz Beograda u Lapovo sa mojom majkom da bismo švercovali robu. Od Lapova bismo odlazili u selo Brzan, gde je majka rođena. Da bismo se vratili pre policijskog časa, pre sedam ujutru, probijali smo se preko Topčidera sa ruksakom na leđima. Ali, i u tim trenucima sam znao da pregrizem koru belog hleba, jer je mama vodila računa o tome da ostanemo zdravi i u to doba velike bede ne zaradimo neku bolest. Ipak, imao sam tada hiluse na plućima, ali to nije ostavilo, hvala Bogu, većeg traga. Jedini trag koji je okupacija ostavila na mene jeste što sam švercovao bugarske cigarete, pa sam i sam, da bih bio „in" ili „kul", kako se to danas kaže, ili u ono vreme da bih bio mangup, zapalio cigaretu. I tu cigaretu nisam ostavio sve doskoro kada sam zbog zdravstvenih problema to morao.
 
  Osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat u vašem životu
  Moja supruga Leposava, koju sam ja sa šesnaest godina ispod jablanova u ulici Gospodara Vučića, u samo meni znanim snovima video. A takvu istu i tako obučenu sreo sam je kada sam imao skoro trideset godina na svetostefanskoj plaži, kada sam bio velika zvezda. To je bila jedna skromna studentkinja elektrotehnike u koju sam se na prvi pogled zaljubio 16. jula 1962. godine. U septembru smo se verili da bismo se šestog novembra, na moj rođendan, venčali, zbog čega moja supruga često ume da kaže da sam narcis.
 
  Prva ljubav
  Interesantno je da je se još uvek sećam. Pevao sam u horu, a i solo na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Bila je to devojčica koja je pevala u horu i imala je sestru bliznakinju. Ja sam prilazio jednoj, otpočinjali smo razgovor, koji se prirodno nastavljao verovatno sa onom drugom. Imao sam tada osam godina i maštao sam o tome kako bi sa njom prošao ceo svet. I dan-danas ne znam s kojom sam se zabavljao, da li sa Verom ili njenom sestrom Nadom.
 
  Uzori
  Uzor mi je bio Rajko Mitić, a sticajem okolnosti kada sam se „udao" i došao u Nemanjinu 36, u toj istoj zgradi je živeo, takođe „udat", Rajko. Kada sam ja bio na putu, upravo je on odveo moju suprugu da se porodi. Postali smo i ostali verni prijatelji, a on je do dan-danas ostao moj uzor.
 
  Vernost
  Mislim da je vernost jedino prijemčiva Bogu. Sve drugo, čovek je u situaciji da podleže različitim izazovima prema jačini njegove ljubavi u odnosu na životnog partnera koga je sebi odredio. Onda je to pitanje časti koje se treba poštovati, posebno kada se radi o ličnosti koja je prepoznatljiva u masama, koja je poznata, tu vrstu nevernosti ta ličnost ne sme sebi da dozvoli.
 
  Brak
  To je institucija u kojoj dva različita vaspitanja, u jednoj ljubavi, rađaju jednu novu vrstu sa spojenim osobinama i naravima. Moja supruga je to digla na još jedan viši nivo, pa je rekla da je naš brak za nju svetinja, crkva kojoj se ona moli i pušta molitvenike u istu crkvu vrlo birano i selektivno.
 
  Deca
  Najveći dar koji je priroda mogla da podari. Ja ih imam dvoje. Naš narod ume da kaže: „Para i dece nikad dosta". Na ovom buretu baruta gde smo moja supruga i ja rođeni, zahvaljujući mom pozivu, odgajali smo svoju decu kako smo najbolje mogli. Uspeli smo da naše ćerke dobiju najviše obrazovanje, da govore jezike, da imaju urođeno poštenje, urođeni smisao za ljubav prema drugima, što je za moju suprugu i mene najveći uspeh.
 
  Omiljeno muzičko delo
  Sve ono što je napisao Rahmanjinov. Od mojih pesama moram da izdvojim Kafu, zato što mi je ona značila imidž i prestiž u društvu. Sve ostalo što sam pevao dopalo se jednom delu publike. Volim muziku, sve do pojave roka. Moraću da razočaram ljubitelje roka, jer ja sam zaljubljen u džez i revijalne orkestre i tadašnje pevače kao i tadašnji repertoar. U svakom slučaju, mi to danas nazivamo evergrin muzikom.
 
  Osobine koje najviše cenite kod drugih
  Iskrenost i vaspitanje.
 
  Prijateljstvo
  Prijateljstvo je najveća stvar koju čovek može da dosegne na svom životnom putu.
 
  Odnos prema neprijateljima
  Išao bih onom hrišćanskom: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom", ali sam uhvatio par puta sebe da ne mislim tako i brže-bolje sam se prekrstio i rekao sebi: „Pokaj se".
 
  Praštanje
  Najveća ljudska osobina koja postoji je oprost.
 
  Kajanje
  Kajem se ne samo sam pred sobom, umem da se pokajem i pred drugima.
 
  Najbolja odluka
  Sigurno je to bila odluka da se oženim i da osnujem porodicu.
 
  Najgora odluka
  Imao sam dosta loših odluka u životu, ali najgora mi je što nisam pored ovolikog repertoara uradio još dosta toga. Ipak, najviše zameram sebi što nisam istrajao da barem jedan muzički instrument savladam maestralno.
 
  Vrline
  Mislim da vrlina biti dobar otac i dobar deda potvrđuje i ono pravilo da sam i dobar suprug.
 
  Sreća
  Zdravlje mojih najbližih i zdravlje sve dece sveta.
 
  Ljubav
  Nešto najplemenitije što čovek može da oseti.
 
  Lepota
  Lepota je zdravlje uma i tela.
 
  Život
  Ma kako težak, mio je i drag i voleo bih da ga svi na planeti krunišu sa tri cifre.
 
  Najveća vrednost
  Najdragocenije su mi moje ćerke, moji unuci i, svakako, moja supruga.
 
  Šta biste u svom životu promenili
  Promenio bih kod sebe to što bih još od malih nogu imao jedan dobar raspored rada i što bih svoju motoriku usmerio tako da ništa ne ostavljam za sutra, već da sve što mogu uradim odmah.
 
  Najveći san
  Moj najveći san u ovom trenutku je da vidim moje unuke kako završavaju fakultete.
 
  Neostvarena želja
  Mislim da je nemam, jer bih bio neskroman kad bih preko svega ovoga, preko ovog hleba tražio pogaču.
 
  Slava
  Imao sam je dvojako. Kao i orden, ona ima dve strane. Kada sam bio najslavniji, otišao sam da potražim drugi deo tog odličja i video sam kako izgleda početi iz početka kada sam se vratio iz Amerike.
 
  Novac
  Ne mogu reći da ga prezirem mada sam na ivici toga. Bez novca se ne može, a ja sam najsrećniji kada ga svi oko mene imaju više.
 
  Smrt
  Često o tome razmišljam, naročito poslednjih pet-šest godina. Primam to kao normalnu stvar. Ne plašim se, znam da će ona doći, samo će mi biti žao ako neke stvari još ne budem završio.
 
  Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe
  Mislim da sam se imao rašta roditi. Posle pedeset šest godina pevanja upoznala me je čitava bivša Jugoslavija i bar još toliko njihovih prijatelja rasutih po planeti. To osećanje, pored velike odgovornosti i onoga što treba sami da uradimo i zaslužimo, stavlja me na visoki pijedestal u očima kako mojih ćerki, tako i mojih unuka.