Broj 90
Početna > Lepi i zdravi > Lajmska bolest

ZARAZNI KRPELJI

Lajmska bolest

Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce

Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lajam, država Konektikat, u Americi, a danas se otkriva na svim područjima gde se nalaze zaraženi krpelji koji izazivaju ovu bolest. U našoj zemlji prvi put je prepoznata na području Beograda 1987. godine.
 
  Na čoveka je prenosi zaraženi krpelj iz roda Iksdida, najčešće ubodom u kožu. Infekcijom mogu da budu zaraženi skoro svi organi i sistemi, a najčešće koža, zglobovi, srce, mišići, nervni sistem i strukture oka.
 
  Kako nastaje infekcija
  Infekcija nastaje ubodom zaraženog krpelja. U toku ishrane krpelj zajedno sa salivom u kožu ubacuje i spirohete. Kretanje krpelja na koži je najčešće neprimetno. Njegov ubod se ne oseća, jer se u salivi krpelja nalaze supstance koje deluju slično lokalnom anestetiku. Što se krpelj duže zadržava u koži, veći je rizik da nastane infekcija. Ona najčešće nastaje ako krpelj ostane u koži 24-48 sati i više. Vreme od nastanka infekcije do ispoljavanja bolesti je 3-30 dana, a nekada i više. Posle uboda krpelja pacijent treba obavezno da se javi lekaru radi pregleda.
 
  Crvenilo upozorava
  Na mestu uboda se često javlja crvenilo koje se postepeno širi, a nekada u centru bledi (anularan oblik), zbog čega dobija izgled mete. Često ima nepravilan oblik i može da dostigne obim od više desetina santimetara. Crvenilo obično ne svrbi, ne boli, ne peče, nije upadljivo pa mu pacijenti često ne pridaju veću važnost ili ga uopšte i ne primete. Javlja se kod oko 50 odsto pacijenata sa ubodom zaraženog krpelja. Često su, pored crvenila, prisutni i opšti simptomi malaksalosti kao što su povišena telesna temperatura, zamaranje, koji takođe mogu da budu veoma blagi i na koje pacijenti obično ne obraćaju pažnju.
 
  Šta se dalje dešava?
  U slučaju da se infekcija razvije i da je praćena crvenilom na koži i opštim simptomima ili bez njih, tokom nekoliko nedelja ili meseci se mogu ispoljavati simptomi i znaci bolesti različitih organa i sistema i struktura oka, zglobova i srca, a kao posledica širenja uzročnika putem krvi. Neretko su znaci oboljenja zapaljenje bešike i jetre.
  Na koži se pored primarnog, na mestu uboda, može pojaviti i više sekundarnih crvenila. Borelijski limfocitom, koji u stvari predstavlja grupisane limfocite u koži, javlja se kao odgovor imunosistema na infekciju spirohetom.
 
  Lečenje
  Važno je da se dijagnoza postavi što ranije i što pre započne lečenje. Postoje antibiotici koji su efikasni prema uzročniku lajmske bolesti, posebno u njenoj ranoj fazi, kada ih treba primeniti u maksimalnim dozama i dovoljno dugo prema kliničkoj proceni lekara i biološkim osobinama uzročnika. Veoma je važno isključiti druga srodna stanja, a efekat lečenja se često vidi tek posle višenedeljne antibiotske terapije.
 
  Prevencija
  Sami možete da se zaštitite nanošenjem na nepokrivene delove tela preparata protiv uboda insekata koji odbijaju krpelje ili nošenjem svetle odeće (košulja sa dugim rukavima i pantalone sa nogavicama u čarapama). Posle boravka u prirodi neophodno je pregledati pre svega odeću, a zatim i celo telo.
  Prednjim delom krpelj se usidri i čvrsto drži u koži, jer je u pitanju za njega važna faza ishrane i priprema za razvoj i polaganje jaja. Nikako se ne sme fizički povrediti, kidati, paliti, niti iritirati različitim sredstvima: uljem, benzinom, alkoholom... Svi ovi postupci još više favorizuju lučenje salive, a sa njom i ulazak uzročnika i nastanak infekcije, dok se kidanjem krpelja spirohete direktno unose u ubodeno mesto. Ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje bilo kojih lekova pa ni antibiotika.