Broj 9
Početna > Lepi i zdravi > DA LI VREME ZAISTA UTIČE NA ZDRAVLJE?

Meteoropatija

DA LI VREME ZAISTA UTIČE NA ZDRAVLJE?

Današnja istraživanja tvrde da 30 odsto ljudi pati od meteoropatije. "Vreme će se promeniti" je rečenica koju često čujemo nakon što neko oseti bol u kostima. Postoje nedoumice na ovu temu, ali sve je više dokaza da promena vremena utiče na ljudsko zdravlje.

Iako meteoropatija ne ulazi u službeni deo medicine, još je Hipokrat naglašavao da promene vremena utiču na ljudsko zdravlje. Upozoravao je pre gotovo dvadeset i pet vekova da nepredvidljive ćudi vremena posebno treba da se čuvaju hronični bolesnici.

Zanimljiva je i činjenica da je u Dubrovačkoj Republici postojao zakon prema kom se zakoni nisu donosili za vreme južnog vetra, karakteristične vremenske neprilike koja i danas utiče na raspoloženje i koncentraciju mnogih ljudi.

ŠTA JE METEOROPATIJA?
Stručnjaci meteoropatiju definišu kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kad dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša, grmljavina i efekat jonizacije.

Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve grupe ljudi, bez obzira na godine, od male dece do starijih osoba. Obično 24 do 48 sati pre same promene vremena, posebno kod osetljivih ljudi, javljaju se simptomi kojima opisujemo meteoropatiju. Najčešće je to depresivno stanje, glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima, zatim pogoršano stanje bolesnih organa. Takođe, tu su hirovite promene raspoloženja, razdražljivost, ubrzano lupanje srca.

Ovakvo stanje traje dan ili dva. S poboljšanjem vremenskih prilika, smanjuju se simptomi, ali vraćaju se s novom promenom vremena. Ako usledi brza promena meteoroloških prilika, intenzitet simptoma se smanjuje, kao svojevrsna adaptacija organizma. Bez obzira o kom se godišnjem dobu radilo, bilo da je reč o toplom talasu u zimsko vreme ili hladnom usred leta, simptomi su isti.


PREVENCIJA

Pre svega, korisno je pratiti biometeorološku prognozu. Medicinska interpretacija vremenske prognoze pomoći će svima, posebno pri olakšavanju tegoba kod hroničnih bolesnika.
Lekari se slažu da nije dobro preterivati s lekovima i da ih ne valja uzimati bez stručnog nadzora. Oni koji pate od alergija treba pravovremeno, dakle dan ranije, da počnu da uzimaju antialergijske lekove i sedative na biljnoj bazi.

Još jedan od načina prevencije je boravak u dobro osvetljenim prostorijama, ako je nužno ostati kod kuće. Uvek je bolji savet boraviti što više na otvorenom, mnogo se kretati i unositi u organizam dovoljno vitamina i oblačiti se u skladu sa spoljašnjim vremenskim prilikama.
Jedna od preporuka je i izbegavanje alkoholnih pića, koja povećavaju toplinu tela i gubitak tečnosti.

Dobro će doći i korišćenje jonizatora vazduha, koji stvara negativno naelektrisane jone. Naime, negativni joni dobro deluju na astmu, bronhitis i alergije, na povišeni krvni pritisak i psihu uopšte.

Oblačno vreme, kiša, dosadan vetar i osećaj da je "nešto čudno u vazduhu" razlozi su za učestaliji samoubistava pri naglim promenama vremenskih prilika. Prema podacima zdravstvenih časopisa, broj samoubistava povećava se kad temperatura vazduha varira, takođe, za vreme promenljivog pritiska vazduha i dugotrajne magle. To je nepogodno razdoblje, izrazimo li se meteorološkim rečnikom, dan pre prolaza hladnog talasa i dva dana nakon prolaza toplog talasa.
Vremenski ekstremi, vrlo hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. Posebno su kritični nagli prelazi među godišnjim dobima, kad su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Sposobnost organizma da nezavisno od spoljnih faktora održava stalnu telesnu temperaturu umanjena je kod naglih vremenskih promena, posebno kod hroničnih bolesnika i starijih ljudi.

Iako nas karakteristično zimsko vreme ove godine zaobilazi, možemo očekivati tmurnije i maglovitije dane, koji bude reumatske bolove, glavobolje postaju izraženije, nadražuju se disajni putevi, a slabi i imunitet. Da biste svoj organizam sačuvali zdravim u vreme nepogodne biometeorološke prognoze, treba da izbegnete nepotrebne fizičke napore i odgodite aktivnosti za povoljnije prilike.