Broj 9
Početna > Zanimljivosti > CVETNA UMETNOST

Ikebana

CVETNA UMETNOST

Poput ceremonije ispijanja čaja, origamija ili kaligrafije, ikebana je još jedna tradicionalna japanska veština koja, uprkos statusu hobija, sadrži primese umetnosti, filozofije i religije.

Ikebana (jap. kado, u slobodnom prevodu ’put cveta’) kroz naizgled jednostavne aranžmane cvetova, grančica i trave nastoji da istovremenim fokusom na formu i suštinu prevaziđe vizuelni utisak i „uhvati” prirodu kakva jeste.
Ikebana u svom prvobitnom obliku potiče iz Kine. Po legendi, njen koncept se zasniva na harmoniji tri elementa koji se sastoje od linija koje predstavljaju nebo, čoveka i zemlju, svaka od njih fundamentalna u dizajnu. U 7 veku, umetnost ikebane je stvorena pored grada Kyoto, koristeći kineska pravila aranžiranja kao osnovu za ovu novu i različitu formu dizajna. Ikebana je bazirana na principima proporcije, balansa i ritma. Naglašenost je na liniji i asimetriji, a ne na boji. Pored toga što je korišćen na oltarima hramova, stil ikebana cvetnog aranžerstva takođe postaje popularan van religioznih okruženja.
Ikebana je kreativna umetnost koja za materijal koristi žive ili suve biljke. Suština gotovog aranžmana je lepota koju čini kombinacija prirodnih boja i gracioznih oblika biljnog sveta, skrivajući u sebi neko dublje značenje.

Tri glavne šeme su nastale iz prve dvodimenzionalne stilizovane forme ikebane. Prva se zvala ’Shin’ što predstavlja nebo. Shin aranžmani koriste biljke ili cveće u vertikalnim cvećarskim posudama jer tako rastu u prirodi. Druga linija, koja predstavlja čoveka se zove ’Soe’, ona je veličine dve trećine do jedne polovine Shin-a. Treća linija koja se naziva ’Tai’ predstavlja zemlju i ona je jedna četvrtina do jedne trećine veličine Shin-a, postavljena suprotno od Soe-a , u horizontalnijoj poziciji. Cveće za dopunu, koje se naziva Nejime, se koristi da poveže tri glavna elementa, u mnogim ikebana aranžmanima.

Druga klasifikacija, koja je manje formalna se naziva Cyo i koristi krivudajuće graciozne linije peteljke u vertikalnim vazama takođe, koje su nešto niže nego one korišćene u Shin dizajnima.

Iako u ikebani danas postoji nebrojeno mnogo različitih pravaca, svi oni proističu iz tri osnovne škole: Ikenobo, Ohara i Sogetsu. Ikenobo je kao najstariji stil istovremeno i najformalniji.

Ukoliko ste nameravali da se oprobate u ovoj umetnosti, predlažemo vam nekoliko kratkih uputstava za početak. Ukoliko niste razmišljali o ikebani, možda ćemo vas ova priča podstaći na to.

Pribor za izradu ikebane:

Posuda - može biti plitka, duboka, ovalna, četvrtasta, zavisi od oblika aranžmana koji želite da postignete.
Držač za biljke - Kenzan, drveni štapići, žica... Kenzan je postolje sa ravnomerno raspoređenim šiljcima koje se koristi uglavnom za aranžmane u ravnim, plitkim posudama. Za duboke posude i nagnute oblike koriste se ukršteni drveni štapići, žica i slično.
Makaze - za ikebanu, ali mogu poslužiti i obične baštenske makaze. Važno je samo da su dovoljno oštre.

Biljke koje se koriste za ikebanu mogu se podeliti prema obliku:

Uspravni oblik predstavljaju biljke koje rastu uspravno (čempres, nandina, pampas trava, perunika, ljiljan, gladiola, hrizantema, lala, amarilis, trska, sunovrat...)
Nagnuti oblik su biljke koje imaju iskošene ili savijene grane (azaleja, magnolija, šljivin cvet, jorgovan, kamelija, hortenzija, javorov list, vrba, dunja, palmin list, ruža...)
Ravan oblik su biljke sa kratkim stabljikama ili granama (bela rada, kadifa, begonija, orhideja, suncokret, zmajeva krv, gardenija, ciklama, kamelija...)
Viseći oblik su biljke sa visećim granama (žalosna vrba, glicinija, forzicija, bršljen, spirea, mimoza, asparagus, ruža puzavica, vinova loza, žutilovka...)

Na osnovu ovih oblika zavisi i koji stil u oblikovanju ikebane će biti primenjen.

Autor: Suzana Stanarević