Broj 89
Početna > Lepi i zdravi > SOČNE I LEKOVITE KRUŠKE

Dar bogova

SOČNE I LEKOVITE KRUŠKE

Slatke i mirisne, kruške se koriste za rakiju, džem, ali i lekovite čajeve protiv kašlja, upala i promuklosti

Sezona krušaka je period od avgusta do oktobra, iako postoji mnogo različitih vrsta, tako da se mogu naći na pijacama i u prodavnicama skoro tokom cele godine. Spadaju u istu porodicu voćki kao jabuke i dunje. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti žute, zelene, braon ili crvene. Iako je poznata činjenica da voće treba da bude deo naše svakodnevne ishrane, često se, kod dece najčešće, javljaju alergijske reakcije na pojedine vrste. U odnosu na ostalo voće, zanemarljivo je mala mogućnost da se alergija dobije od krušaka pa se zato one smatraju i hipoalergenskim voćem.
 
  Legenda o kruški
  U grčkoj i rimskoj mitologiji kruška je bila sveto drvo posvećeno trima boginjama: Heri, tj. Junoni kod Rimljana, grčkoj boginji Afroditi ili, prema rimskoj mitologiji, Veneri i Pomoni - rimskoj boginji plodnosti, voća i voćnjaka. Drevni Kinezi su verovali da je kruška simbol besmrtnosti, pošto je drvo kruške dugovečno. Reč „li" u kineskom jeziku označava i krušku i rastanak, zbog čega, po tamošnjem verovanju, prijatelji i zaljubljeni parovi nisu smeli da podele plod kruške da se ne bi rastali.
 
  Poreklo kruške
  Ova voćka poreklom je iz zapadne Azije. Ima pretpostavki da je bila korišćena za ishranu još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njeno meso nije bilo tako sočno i mekano kao danas. Sadašnji izgled i ukus posledica su kultivisanja ove biljke i ukrštanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža krušaka nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
 
  Divlja kruška
  Pored pitome, naravno, postoji i divlja kruška (Pyrus pyraster), koja je listopadno drvo visine do 20 metara, široke piramidalne guste krošnje i kratkog, dosta pravog masivnog debla. Koristi se kao lekovita biljka, a u voćarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Plodovi ove voćke ulaze u sastav raznih čajeva.
 
  Lekovitost
  Mladi listovi divlje kruške pospešuju izlučivanje peska i kamenca iz mokraćnih kanala. Plod divlje kruške ima hranljiva i lekovita svojstva. Sveži plodovi sadrže u proseku oko 24 odsto vode, 13 odsto šećera, 0,2 odsto jabučne kiseline, 0,4 odsto belančevina, 0,3 odsto masti, 3,5 odsto pektina, 2,5 odsto nesvarljivih materija. Sadrži vitamine A i C, minerale: kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. U ljudskoj ishrani zreo plod se koristi za rakiju, marmeladu i džemove. U narodnoj medicini plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti. Povoljno deluje na sluzokožu creva. I tanka ljuska krušaka sadrži hranljive sastojke, tako da je ne treba ljuštiti.
 
  Savet
  Kada krušku jednom presečete, brzo će oksidisati i dobiti braonkastu boju. To ćete sprečiti ako je prelijete sokom od limuna ili pomorandže.