Broj 89
Početna > Lepi i zdravi > HRANA I LEKOVI

Pravilno lečenje

HRANA I LEKOVI

Ono što jedemo može uticati na apsorpciju i efekat leka, pa je veoma važno znati koje namirnice nije dobro uzimati uz pojedine medikamente

Pri kupovini nekog leka ljudi obično pitaju u apoteci da li se on pije pre ili posle jela i da li sme da se uzima u kombinaciji sa drugim lekovima. Ali, retko ko pita postoji li hrana sa kojom određeni lek nije dobro uzimati. Neki lekovi mogu da pojačaju razgradnju hrane. Međuodnos hrane i lekova različito je za svaku osobu i zavisi od doze leka, pola, uzrasta, građe tela, ali i celokupnog zdravstvenog stanja organizma.
 
  Koja hrana smanjuje delovanje lekova
  Važno je znati sastav namirnica i kakve procese u organizmu one podstiču.
  - Pri upali mokraćnih kanala i uzimanju antibiotika ne bi trebalo da se jede i pije brusnica. Ona zakiseli mokraću, odnosno smanji pH vrednost i deluje nepovoljno na delovanje antibiotika.
  - Masna hrana usporava pražnjenje želuca. Kad jedemo masniju hranu, lek će biti duže izložen delovanju enzima koji smanjuju njegovo delovanje. Ovo se posebno odnosi na antibiotike, koji bi trebalo da se uzimaju između dva obroka.
  - Mleko i mlečni proizvodi, zbog visokog sadržaja kalcijuma, mogu smanjiti apsorpciju tetraciklinskih antibiotika „doksiciklina”, „hiramicina” i „geomicina”.
  - Pojedine vrste sireva (čedar, parmezan) mogu kočiti delovanje antidepresiva, što je posebno izraženo u slučaju lekova baziranih na delovanju monooksigenaza. Iz istog razloga dobro je izbegavati mlečne proizvode, bakalar i feferone.
  - Kuvano ili pečeno povrće, na primer, luk, može povećati efekat pojedinih lekova, dok tamnozeleno povrće bogato vitaminom K koči učinak lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi.
  - Biljna vlakna, a naročito pektin (koga ima u kori jabuke) usporavaju apsorpciju većine lekova.
  - Kafa, čaj, „koka-kola” mogu u kombinaciji s neuroleptičkim lekovima sprečiti njihovo delovanje.
  - Alkohol se ne preporučuje ni u jednoj kombinaciji s lekovima, a posebno s antihistaminima, analgeticima i antidepresivima. Opasno ga je konzumirati i s lekovima koji se koriste za lečenje dijabetesa jer može dovesti do hipoglikemije.
 
  Lekovi i grejpfrut
  Mnogi lekovi mogu ući u interakciju sa sokom od grejpfruta. Među njima su lekovi za lečenje visokog holesterola, alergije, depresije, visokog pritiska, bola, impotencije, lekovi koji se uzimaju prilikom transplantacije, lekovi za lečenje raka... Grejpfrut je specifičan po tome što se neki sastojci iz njega razgrađuju preko enzima iz jetre, koji je onda prezaposlen i ne može obavljati očekivanu razgradnju lekova. Stoga u krv počinju da dolaze neočekivano veće količine leka koji tada postaje otrov jer ga ima previše. Osobe koje uzimaju antibiotike i piju sok od grejpfruta mogu patiti od infekcije duže nego što je uobičajeno. Srčani bolesnici koji uzimaju antihipertenzive neće uspeti standardnom dozom leka da snize krvi pritisak. Osobe koje uzimaju antidepresive mogle bi da osete višak ili manjak energije. Žene koje uzimaju kontraceptivne pilule i piju prirodni sok od grejpfruta mogle bi zatrudneti jer tablete u kombinaciji s ovim voćem imaju manji efekat.
 
  Lekovi na bazi kortikosteroida
  Kortikosteroidi, koji imaju široku primenu i nalazimo ih u mnogim lekovima (za lečenje kožnih bolesti, alergijske i autoimune bolesti, reumatske bolesti, upale oka i uha, nekih oblika leukemije, nekih bolesti probavnog trakta, upala jetre), koče apsorpciju kalcijuma, podižu nivo lipida u krvi, stimulišu apetit, pa mogu da izazovu povećanje telesne mase. Da bi se sluzokoža želuca zaštitila od potencijalne iritacije, ovaj lek treba uzimati zajedno s jelom ili neposredno posle obroka. Osobe koje uzimaju kortikosteroide trebalo bi da uzimaju hranu bogatu proteinima, vitaminom D i kalcijumom.
 
  Osim navedenih, postoji još niz drugih interakcija s hranom. Bilo bi poželjno pre uzimanja nekog leka, posebno onog koji uzimate bez recepta, da se posavetujete s lekarom.