Broj 89
Početna > Lepi i zdravi > ČESMOVAČA ILI FLAŠIRANA VODA

Vodena dilema

ČESMOVAČA ILI FLAŠIRANA VODA

Flaširana voda sve više postaje deo životnog stila. Ipak, postavlja se pitanje da li je ona zaista zdravija od takozvane česmovače

Dok proizvodnja flaširane vode raste zapanjujućom brzinom, sve više opada potrošnja gaziranih i zaslađenih sokova. Bočice vode su dostupne i praktične, a deluju zdravije od veštački obojenih gaziranih pića. Tržište flaširane vode je u posljednjih pet godina poraslo za oko 30 odsto na svetskom nivou, diktiraju ga mladi potrošači koji sve više postaju svesni pravilne ishrane u očuvanju zdravlja. Ali, voda sa dodacima, ipak, kažu, nije zdrava u meri u kojoj je reklamiraju jer sadrži malo vitamina.

Vitamini u vodi
Vitamini, bilje bogato antioksidantima i ostali „zdravi" dodaci koji se stavljaju u flaširanu vodu da bi bila privlačnija najčešće su marketinški trik kojim se služe proizvođači samo da bi privukli kupce, pokazuje nutricionističko istraživanje Univerziteta u Njujorku. Vitamina ima vrlo malo da bi oni imali bilo kakvo dejstvo na zdravlje, a ukusi se postižu dodavanjem zaslađivača i šećera pa voda tako postaje namirnica koja goji.

Voda neće vratiti energiju nakon treninga
S obzirom na to da ne sadrži elektrolite koje čovek gubi znojenjem, voda iz flaše neće vratiti energiju nakon napornog treninga. Sportski nutricionista sa Floride Sintija Sas smatra da, što se tiče pozitivnog uticaja na vežbanje i formu organizma, slobodno možete preskočiti flaširanu vodu. „Flaširana voda vam sigurno neće dati prednost ili veću izdržljivost", kaže ona.

Šteti okolini
Stručnjaci ukazuju da postoji još jedan razlog da se pređe sa flaširane vode na česmovaču - za transport flaširane vode se potroši mnogo goriva. Zvanični podaci govore da voda iz bočica stvara 1,5 milion tona otpada godišnje, a veliki deo energije odlazi na proizvodnju i transport. Stručnjaci kažu da je transport flaširane vode štetan proces, kojim se povećava efekat staklene bašte. Flaširana voda iz Francuske, na primer, putuje više od 8000 kilometara da bi dospela do prodavnice u Čikagu. Samo Amerikanci su prošle godine popili više od 30 milijardi flaša ove vode. Većina od oko 80 odsto završi na deponijama. Ako bi se poređale jedna do druge, to bi bilo dovoljno nerazgradive plastike da se planeta okruži više od 150 puta. Čak 86 odsto plastičnih flaša postaje đubre, a za razgradnju plastične flaše potrebno je između 400 i 1000 godina. Rešenje nije ni spaljivanje PET ambalaže jer se njihovim sagorevanjem stvara hlor u gasovitom stanju a pepeo sadrži teške metale.

Da li je zagađena?
Testovi sprovedeni na 1.000 flaša vode koje su nabavljene od 103 različita proizvođača flaširane vode pokazali su da više od 22 odsto ispitanih flaša sadrži hemikalije, bakterije i arsen. Obična voda koju pijemo sa česme takođe nije imuna na probleme kontaminacije, ali pravilnim filtriranjem ovi problemi mogu biti svedeni na minimum. Iako većina odraslih ljudi može da podnese minimalnu izloženost ovim supstancama, određene osobe kao što su oboleli od raka, ljudi koji se oporavljaju od transplantacije organa ili velike operacije, kao i trudnice i deca, mogu mnogo teže da podnesu prisustvo štetnih materija unutar vode.
Neki ljudi se odlučuju za flaširanu vodu i zato što voda sa česme ponekad ima neprijatan ukus hlora. Ovaj problem lako možete da uklonite ako vodu ostavite preko noći u frižideru.
Vodu kod nas odobrava Ministarstvo zdravlja. Zato prilikom kupovine vode iz flaše ne morate da strahujete da je štetna ako na deklaraciji piše da je odobrena. Međutim, to i dalje ne znači da je zdravija od vode iz česme.