Broj 88
Početna > Lepi i zdravi > VAŽNO JE DOBRO SE NASPAVATI

Lekoviti snovi

VAŽNO JE DOBRO SE NASPAVATI

Spavanje je bitan deo našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički. Dok smo budni, postupno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovo uspostavila. Poremećaji sna su česti i pogađaju kako odrasle tako i decu

Procenjuje se da današnje stanovništvo svaku noć spava u proseku sat vremena manje nego što je neophodno. To može izgledati zanemarljivo, ali nekada se u svetu medicine smatralo da je to samo jedan poremećaj zvani nesanica, ali danas se govori o 17 različitih poremećaja sna. Postoji mnogo uzroka za koje se smatra da je ona samo simptom nekog drugog problema.
 
  Proces sna
  Proces sna je dosta složen. Spavanje se deli na dve faze: REM i NREM, koja se dalje deli na četiri etape. Treća i četvrta etapa su etape najdubljeg sna. Tokom tog perioda telo se regeneriše i obnavlja. Osećaćemo se umorno, bezvoljno ili čak depresivno ako nismo prethodne noći prošli kroz etapu dubljeg sna. Sve se završava REM fazom, fazom sanjanja. A one su veoma važne za mentalno zdravlje. U ovoj fazi mozak pretražuje uskladištene informacije u kratkotrajnoj memoriji, briše nepotrebne, a poželjne zadržava u dubljoj memoriji. San, takođe, doprinosi i zdravom imunom sistemu.
  Koliko, u stvari, spavamo
  U užurbanom danu, kada nam je i 24 sata malo da završimo sve obaveze, mora se ozbiljnije shvatati problem sna. Većina ljudi misli da mogu da se izvuku sa manje sna, ali oni ipak kasnije plaćaju posledice. Ljudi koji su dobro ispavani bolje rade i nisu nervozni.
  Svakom od nas u proseku je potrebno osam sati sna dnevno. Zaposlen čovek tokom radnih dana spava 6,9 sati i 7,5 sati vikendom. Interesantno je da se pre pojave sijalica, u 19. veku, spavalo oko 10 časova.
  Nedostatak sna izaziva nesreće
  U svetu su urađeni brojni eksperimenti prema kojima se nesreće povezane se pospanošću češće događaju ljudima koji imaju poremećaje spavanja i radnicima koji često menjaju radne smene. Ovo se odnosi na lekare, vozače kamiona i mnoge druge profesije. Umor je doprineo nuklearnoj katastrofi u Černobilju, eksploziji spejs-šatla Čelendžer i naftnoj mrlji od „Ekson Valdeza".
  Neispavanost = gojaznost
  Jedno istraživanje sa Univerziteta u Čikagu pokazalo je da poremećen san dovodi do povećanja u produkciji leptina, hormona koji pokreće glad, kao i do smanjenja grelina, hormona koji prekida glad. Zato poremećaj spavanja može da dovede do povećanog apetita, naročito za hranom koja je bogata ugljenim hidratima.