Broj 88
Početna > Prica > MAMINA PRINCEZA

Biljana Popović Ivković

MAMINA PRINCEZA

Dok su svi oko nje tvrdili da je trudna, Biljana je u to poverovala tek nakon svih potrebnih analiza. Iako to nije bio dogovor, suprug Bane je prisustvovao porođaju, a pošto nije želela da ispadne slabić, bila je pod jakim bolovima mnogo fina

Biljana i njena preslatka petomesečna devojčica Jovana dočekale su nas na Avali, u njihovoj porodičnoj kući, gde mama i ćerka uživaju u zelenilu i oazi mira, ali i nestrpljivo čekaju da se tata vrati s puta, kako bi svi otišli na prvi zajednički odmor.
Kako ste saznali da ste u drugom stanju?
Bane i ja smo bili na letovanju s mojom sestrom, zetom i prijateljicom Oljom Kovačević i, zapravo, oni su mi govorili da sam sigurno trudna. Nije mi bilo jasno na osnovu čega oni dolaze do takvih zaključaka. Tek po povratku osetila sam neke simptome. Kako sam po prirodi vrlo nepoverljiva, prvo sam uradila test, a onda mi je drugarica, koja je i moj ginekolog, rekla da je sasvim dovoljno i da čekamo prvu kontrolu. Ali, ja sam sledećeg dana odmah otišla da izvadim krv i kada je bilo potvrđeno, bila sam presrećna.
Kako ste saopštili suprugu?
On je, zapravo, prvi pretpostavio da sam trudna, što je meni neobjašnjivo. Uvek sam želela devojčicu i to baš ovakvu kakvu imam, jednu plavušicu sa plavim okicama, a Bane je, moram priznati, priželjkivao da to bude dečak.
Koliko ste se ugojili u trudnoći?
Oko 20 kilograma. Sigurna sam da trudnice smanjuju svoju težinu, govore da imaju manje kilograma nego što zaista imaju i svaka kaže da je baš briga, a, u stvari, unutra im radi neki crv i razmišljaju da li će im to ostati. Nikada nisam imala problem sa kilogramima i znala sam da će to otići. I tako je i bilo. Sećam se da sam posle porođaja ušla u lekarsku ordinaciju, stala na vagu i bila sam šokirana jer je nestalo samo šest kilograma. Imala sam faze da stanem ispred ogledala i upitam se da li će ovo uopšte otići. Nisam držala nikakve dijete, za tri meseca sam se vratila na svoju težinu od 58 kilograma.
Kako je protekao porođaj?
Jedva sam čekala da se desi. Moram priznati da sam hodala kao luda, samo da se što pre porodim. Tog dana imala sam zakazanu indukciju, ali mi je pukao vodenjak. Moj ginekolog Paja Momčilov nije se odvajao od mene osam sati, koliko je trajao porođaj. Iako sam intimno priželjkivala da to bude carski rez, on je bio protiv. Nije mi žao jer je porođaj jedno specifično iskustvo. Nije mi bilo važno koliko to boli, u glavi mi je bilo samo da beba izađe na svet i da bude dobro.
Vaš suprug Bane je sve vreme bio uz vas, čija je to bila ideja?
To se sve slučajno desilo, iako smo ranije razgovarali o toj opciji, ali ništa se konkretno nismo dogovorili. Kada sam ulazila u salu, prišla mi je sestra i rekla da će moj suprug prisustvovati porođaju. Rekla sam da je to nemoguće i odmah sam ga nazvala. Bane mi je rekao da želi da bude uz mene. Složila sam se, ali sam ga zamolila da onog trenutka kada možda ne budem želela da bude tu, napusti salu. Ipak je ostao do poslednjeg trenutka uz mene i bukvalno mi je pomagao da se porodim.
Da li vam je bilo neprijatno u nekom trenutku što je on tu?
Čula sam za priče da posle porođaja muškarci drugačije posmatraju žene, ali ne verujem u to. Jedino mi je bilo neprijatno da vrištim, jer tu su bili doktor, babica, anesteziolog, Bane... Nisam želela da u njihovim očima ispadnem slabić. Možda je to i uticalo da budem mnogo finija, a Bane kaže da od tog trenutka mnogo više ceni žene, jer shvata koliko je sve to bolno i naporno.
Kako ste izabrali ime za ćerku?
Moja drugarica, ginekolog Gordana Jovanović biće kuma i ona joj je nadenula to ime. Bane se složio, a i njegova slava je Sveti Jovan.
Da li vam je bilo naporno po izlasku iz bolnice?
Dani su bili veoma teški i da nisam imala pomoć sestre Nene, ne znam kako bih. Znala je da dođe u šest ujutru, uzme Jovanu iz naše sobe, nahrani je na flašicu, samo da bih duže spavala. Stvarno je bilo iscrpljujuće. Jovana je kao novorođenče mnogo više spavala noću nego sada kada se budi na dva sata, ima problem sa desnima, pa je malo nervoznija, ali mama je tu.
S obzirom na to da Bane ima četvoro dece, koliko vam njegovo iskustvo pomaže u svemu?
Iako nas dvoje radimo sve oko Jovane, on uživa u kupanju bebe, pa mu to prepuštam.
Koliko ste se promenili od kako ste postali majka?
Sada sam posvećena samo Jovani, nemam toliko vremena za sebe, kao što je to bilo ranije, sve se vrti oko nje.
Kada planirate povratak na male ekrane?
Moram priznati da mi malo nedostaje posao. Nemam puno vremena ni za televiziju, ni za knjige, sve se vrti oko Jovane i tako će biti sigurno još neki period. Planiram tek sledeće godine da počnem da radim. Jovana je najvažnija.
Uputite savet budućim mamama.
U nekim trenucima sam malo više opterećena time kako Jovana spava, da se nije okrenula nezgodno, da li je podrignula, mislim da sam isuviše brižna, a čini mi se da to ima veze sa godinama. Daleko lakše bih kroz sve to prolazila da sam deset godina mlađa, ali nisam srela čoveka svog života u tom periodu. Dakle, savetujem im da dete rode između 25. i 28. godine, kao i da doje svoju bebu, jer je to važna stvar za dete i za njegovo odrastanje. Materinstvo promeni svaku ženu i ozbiljno razmišljam o tome da rodim još jedno dete, za jedno dve godine, jer je to nešto najlepše na svetu.