Broj 88
Početna > Lepi i zdravi > DOBAR I LOŠ HOLESTEROL

Bolest savremenog društva

DOBAR I LOŠ HOLESTEROL

Pored šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska i pušenja, povećana količina holesterola u krvi je jedan od četiri najčešća uzroka infarkta i moždanog udara

Holesterol je vrsta masnoće koja je prisutna u ljudskom organizmu i on je neophodan za sintezu hormona iz grupe kortikosteroida, među kojima su i polni hormoni (estrogen, progesteron, testosteron). Pored toga, neophodan je za proizvodnju žučnih soli, a varenje masti iz hrane u crevima nemoguće je bez tih soli. Zbog brzog načina života, nemogućnosti da izdvojimo vreme i da jedemo brižljivo pripremanu hranu, poslednjih decenija se povećao broj osoba koje su obolele od povišenog holesterola.
 
  Koristan i štetan holesterol
  U našem organizmu postoji „koristan" (HDL) i „štetan" (LDL) holesterol. LDL holesterol se nalazi u LDL česticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova, izazivajući arteriosklerozu. On se nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srećom, postoje HDL čestice koje ublažavaju te štetne pojave. One sadrže HDL holesterol i nazivaju se čistačima. Te čestice sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Zato su HDL čestice vredan čistač krvnih sudova jer smanjuju rizik od nastajanja kardiovaskularnih bolesti. Normalna količina LDL holesterola je manja od tri mmola/lit a količina HDL holesterola mora biti veća od jednog milimola po litru. HDL holesterol osoba može da poveća prestankom pušenja i redovnim vežbanjem. Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane. Smatra se i da male količine alkohola utiču na povišenje HDL-a, ali s obzirom na druge štetne posledice alkohola, bolje je upražnjavati zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
 
  Šta su trigliceridi?
  Trigliceridi su masnoće, spojevi alkohola glicerola i masnih kiselina. Unosimo ih hranom, ali se nalaze i u masnim ćelijama tela. Kada organizam želi da iskoristi mast iz hrane ili masnih rezervi, najpre mora enzimima da razgradi trigliceride na glicerol i masne kiseline. Glicerol se pretvara u glukozu (krvni šećer), koja se može iskoristiti i za stvaranje energije, a masne kiseline se razgrađuju do jednostavnijih, pri čemu, takođe, nastaje energija. S druge strane, ako jedemo previše hrane koja sadrži ugljene hidrate, višak se pretvara preko glicerola u trigliceride i pohranjuje u masnom tkivu kao salo. Povišen nivo triglicerida je rizik za arteriosklerozu, ali manje nego povišen nivo holesterola. Često iste osobe imaju povećani i holesterol i trigliceride u krvi, naročito ako jedu premasnu hranu.
 
  Ishrana kao prevencija
  Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika sa povišenom količinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, a kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji način održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana. Danas je poznata činjenica da, ukoliko želite da smanjite vrednost holesterola u krvi, pre svega morate da smanjite ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasićenih masnih kiselina. Neke namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masti i holesterola kao žumance, džigerica i mozak, puter, pavlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso... Važno je jesti dosta voća i povrća, a umesto crvenog mesa ribu.