Broj 87
Početna > Zanimljivosti > NAJSLAVNIJI PORTRET

Istorija jedne fotografije

NAJSLAVNIJI PORTRET

„Ta slika više nije moja, mada je nastala iz mojih ruku i moje 'lajke'. Malo ko zna u svetu da je to moje delo. Ali, svejedno, uprkos izgubljenim milionima dolara na autorskim pravima, taj snimak je kruna moje karijere i mog života. Pamtiće me po tome, zar ne?", izjavio je Alberto Dijaz, poznatiji po nadimku Korda

Ernesto Če Gevara ne gleda u kameru. Ne gleda ni u koga. Njegove oči, umorne i prodorne, zagledane su preko horizonta. Vetar se poigrava pramenovima njegove kose na nebu. Lice smireno i prirodno kao da je isklesano. Ovaj snimak, napravljen još 1960. godine, preplavio je sve svetske izloge, utisnut je na majicama, nose ga revolucionari i levičari na svojim zastavama. To je čuveni portret slavnog gerilca na kojem je on ovekovečen, zagledan u daljinu, odsutan i ogorčen, zagonetan i zamišljen, sa beretkom na glavi i zvezdom na njoj.

Modni fotograf u danima revolucije
Da li je Korda išta od toga video u svom objektivu? Bio je to snimak za istoriju, za globalizaciju Čeovog lika i imena. Ali, ova fotografija ima svoju istoriju, neobičnu i vratolomnu, kakav je bio i Če Gevarin život. Početkom marta 1960. godine, godinu dana posle pobede Kastrove revolucije, situacija u Havani bila je burna.
Dramatičan je bio 4. mart, dan kada je u havanskoj luci usred bela dana eksplodirao francuski brod La coubre. Na brodu je bilo nekoliko stotina članova posade i putnika, a bilo je i nešto oružja koje je Kuba kupila od Belgije. Odmah pošto je brod pristao u luku, odjeknule su dve uzastopne eksplozije. Incident se pretvorio u pravi pakao. Oko sto ljudi je ubijeno, a nekoliko stotina ranjeno.
Sutradan, u Havani je održana komemoracija žrtvama sa broda. Na tribini u centru grada bilo je celo kubansko rukovodstvo. Govorio je i Fidel Kastro.
Kao fotoreporter, taj događaj je pokrivao i Alberto Dijaz Korda, koji je onda radio za dnevni list Revolucija. Ranije, pre pobede Kastrove revolucije, Korda je radio kao fotograf koji se najviše bavio slikanjem modnih revija i likova za naslovne strane kubanske revijalne štampe. Posle revolucije, zatvorio je svoj studio i počeo da se bavi dnevnim događajima, kao fotoreporter najtiražnijeg lista Revolucija.

Ozbiljno i odsutno lice gerilca
Sa svojom „lajkom" Korda je stigao na komemoraciju žrtvama sa broda La coubre, 5. marta 1960. godine. „Nalazio sam se preko puta centralne tribine, na kojoj su bili Kastro i drugovi. Trebalo je da uradim rutinsku stvar - fotografiju za naslovnu stranu i nešto fotosa za unutra. Škljocao sam, kao i uvek, držeći Fidela u prvom planu. Na bini su toga dana bili i Žan-Pol Sartr, kao i njegova saputnica Simon de Bovoar. Slikao sam i njih. Če nije bio u prvom planu. Mislim da ga i nisam posebno slikao u toj prvoj partiji snimaka. A, onda se, kada je ceremonija već bila poodmakla, desilo nešto što će proslaviti moju 'lajku' i njen kratki objektiv kroz koji sam 'šetao' po tribini. U tom slobodnom hodu, odjednom sam 'uhvatio' Čea. Bio je usamljen i zamišljen. Sa njegove desne strane, videla se samo jedna grana palme, a sa leve nečiji profil. Zagledao sam se u njegov lik. Delovao mi je veoma ozbiljno i odsutno. Ništa posebno. Ali, ipak sam škljocnuo. Neka se nađe. A onda sam, kao da sam se nečega prisetio, na brzinu okrenuo 'lajku' na vertikalnu poziciju i okinuo još jednom. Između ta dva snimka, nije moglo biti većeg razmaka od deset sekundi... Če je ubrzo potom otišao sa bine. Sve se odigralo sasvim slučajno..."

Lice za ikonu
Sledećeg dana list Revolucija objavio je tuce fotografija sa komemoracije i uopšte povodom tragedije na brodu, ali nije objavljen portret Če Gevare, koji će kasnije osvojiti svet i proslaviti fotoreportera Kordu. Slava te fotografije krenula je nekih sedam godina kasnije, kada je Korda bio i zaboravio na taj snimak. Desilo se to krajem leta 1967. godine kada se Če Gevara nalazio na čelu gerile u Boliviji.