Broj 87
Početna > Prica > KUL MAMA

Tanja Vidojević

KUL MAMA

Tanja Vidojević propituje političare i druge javne ličnosti o aktuelnim temama, na prvi pogled deluje strogo i ozbiljno, ali kada je sa decom, ćerkom Jovanom i blizancima Matejom i Andrejom, ona je, kako njena deca kažu, jedna kul mama

Sa Tanjom i njenim desetogodišnjim blizancima Andrejom i Matejom našli smo se u zoo-vrtu i sami se uverili koliko je ova novinarka i voditeljka opuštena i vesela mama.

  Postoje li „prave godine" kada žena treba da zatrudni?
  Prvi put sam ostala trudna sa 24 godine, a još kao klinka maštala sam da imam puno dece. To sam želela sa mnogo manje godina i uvek mi je bio gušt da budem mlada mama i drugarica sa svojom decom. Oduvek sam želela troje dece, ali nikada mi nije palo na pamet da ću imati blizance.

  Kakva ste bili trudnica?
  Kao što mi je sve u životu bilo izazov, tako mi je i trudnoća bila izazov. Nisam se prenemagala, niti sam bila zahtevna, lepo sam sve podnosila. Pamtim da sam, kako sa Jovanom tako i sa blizancima, imala ogroman stomak i vozila kola do samog porođaja. Obe trudnoće sam iznela sa majstorima u stanu, pregrađivali smo zidove i rušili, kao da nisam bila trudna.

  Kako ste reagovali kada ste saznali da nosite blizance?
  To je bio potpuni šok! Sa njima je trudnoća bila pod velikim znakom pitanja, to je bila 1997. godina, sećam se, bili su izbori, a ja sam u prva dva meseca bila prehlađena, nisam ni znala da sam trudna. Kada sam otkrila, nije se znalo da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, jer virusna može da utiče na plod. Pošto je moja drugarica iz detinjstva ginekolog, savetovala mi je da prekinem trudnoću. Međutim, kao da me ovaj odozgo gleda, posle dve nedelje opet sam došla na ultrazvuk, koji je pokazao da su blizanci. Bilo mi je poprilično teško, jer niko od doktora ne može da ti kaže da će da bude sve u redu. Dešavalo se da sam pre podne bila lepo raspoložena, a posle podne me uhvati negativizam. Išla sam kao luda nasta po doktorima, da vidim da li će sve biti kako treba, a onda sam zapucala u Narodni front, jer je neko morao time da se bavi ozbiljnije. Našla sam drugare iz srednje koji su bili ginekolozi i tako smo krenuli da pratimo trudnoću, a lekar koji me je kasnije porodio rekao mi je: „Daj, Tanja, ti si žena zmaj, mi ćemo to da izguramo".

  Kako je ćerka, koja je tada imala osam godina, reagovala na vest da će dobiti dva brata?
  Sećam se da je bila u iščekivanju bar jedne devojčice, ali ubrzo sam saznala da su dečaci. Bila sam pomalo razočarana, više zbog Jovane, ali mi je lekar rekao da bi svaka žena u zemlji Srbiji bila ponosna da nosi dva dečaka.

  Jeste li se plašili porođaja?
  Prvi porođaj je bio iznenađenje. Znala sam da boli i bila sam spremna za to, shvatala sam porođaj kao zadatak kroz koji svaka žena mora da prođe. Uvek sam bila žena zmaj i znala sam da je bolje da se spremim, istrpim i slušam lekara. Sa Jovanom sam insistirala da šetam i do samog porođaja mi je bilo mnogo lakše nego da ležim. Pošto je moj lekar procenio da sam osoba koja može da izdrži, insistirao je da se i drugi put prirodno porodim. Sećam se da sam se posle nekog vremena drala i tražila carski rez. Postojao je problem jer je lekar mislio da su deca mnogo manja, a Andreja je imao 3.350, a Mateja 2.900. Sa njim su me i uspavali, jer je bio karlično okrenut, pa su ga izvukli za levu nogu. Tako se i ponaša danas, u šali kažemo da on ne bi bio Mateja, da nije sve naopačke.

  U kojoj bolnici ste se porodili?
  Porodila sam se u Narodnom frontu, gde se dan pre mene porodila Ceca Ražnatović. Sećam se da mi lekar nije dao da pijem vodu, već samo limun, a preko puta je bila Cecina telohraniteljka, kojoj sam kao Baš-Čelik govorila: „Vode, vode.” Ona me je noću pojila i bila je svetla tačka u tom momentu, jer niko nije hteo da mi da vodu.

  Ko je bio zadužen za izbor imena?
  Moj deda se zvao Andreja, pa smo tako odlučili da se blizanci zovu Andreja i Mateja. Slagalo se i sa Jovana.

  Po čemu pamtite prve dane sa decom?
  Bilo je besanih noći, umora, napora, ali se sve to zaboravi. Pošto sam po prirodi pedantna, stalno sam iskuvavala flašice, čak su se jednom ugljenisale cucle, osvanuli smo kao porodica Adams. Sve je bilo crno, garež svuda oko nas... Koliko god sam se opterećivala kada je Jovana bila u pitanju, nisam nikome dala da priđe, bila sam totalno šizofrena, sada uviđam da je to greška.

  Šta se sve u vašem životu promenilo od kada ste mama?
  Sve se promeni iz korena. Od tog trenutka zaborave se svi sitni sebičluci, deca postaju centar sveta. Posesivna sam majka, možda i preterujem, a i veliki sam paničar kada su bolesti u pitanju. Odmah nastupaju najcrnje misli, maltretiram lekare pitanjima. Za ovih 18 godina od kako se Jovana rodila, proučila sam sve bolesti od virusnih preko bakterijskih, znam sve lekove...

  Na televiziji delujete strogo i ozbiljno, jeste li takvi i privatno sa decom?
  Ma, jok. Privatno sam totalno drugačija, opuštena, posebno sa njima, što se i vidi, jer me uopšte ne slušaju. Nisam stroga mama, više pucam iz prazne puške. Pretim, pa se ništa ne desi. To ne valja, treba biti dosledan. Bitno mi je da na jednostavan način skapiraju stvari u životu, jer živimo u užasnom okruženju, pa gledam da ih naplašim, kao što je i mene moja majka, pa sam otišla pravim putem.

  Kako su deca reagovala kada su saznala da im roditelji više neće živeti zajedno?
  To nijedno dete ne može da prihvati dobro. Neko može da kaže da je njima bilo najteže, a neko može da kaže da je meni bilo najteže. Ipak sam ja majka koja je uzela sve troje dece i od početka im sve obezbedila, od kredita za stan i ostalih stvari. To baš i nije tako lako i nikome nije bilo lako u tom periodu, ali prošli smo sve to stoički. Mi smo ekipa.

  Da li je teško odgajiti blizance?
  Živim sama sa njima, razvedena sam i, u tom kontektsu, jeste. I to ne samo blizance, već sve troje dece. Moram da brinem gde mi je ćerka, da li su oni u školi, da li su uradili domaće... Strašno su revoltirani što idu u privatni boravak, ali to je jedini način da budu pod kontrolom. Kada ih je žena čuvala, bili su nemogući. Sada vidim i šta sam mogla da popravim, da promenim, puno sam ih razmazila, što me nervira.

  Čime su trenutno preokupirani?
  Andreja trenira džudo, Mateja hoće da vežba glumu, on je Džim Keri, a Jovana se još uvek traži.

  Jeste li drugari sa svojom decom?
  Jovana i ja jesmo dve drugarice, ali često neće da posluša savet koji zatraži. Volim da joj dođe i društvo, sve joj dozvoljavam, činim da se komotno oseća i ne mora ništa da krije, ali i to joj smeta jer je pubertetlija. Sada smaram jer sam, po njihovim rečima, kul.

  Šta savetujete mamama?
  Da ne prave famu od trudnoće, to je prirodno stanje. Što se tiče odgajanja dece, da ih nikako ne razmaze, jer to je bumerang.