Broj 87
Početna > Lepi i zdravi > KREATIVNI HAOS

Iskoristi svoje mane

KREATIVNI HAOS

Red, rad i disciplina ne moraju uvek da budu ključ uspeha. Malo haosa može ponekad dati dobre rezultate

Ako ste arogantni
  Verovanje u svoje sposobnosti pomaže na svakom području. Osobe koje menjaju svoje mišljenje svaki put kada se neko ne slaže sa njima, neće imati veliki uspeh u poslu jer je vrlo važno da čvrsto stojite iza svojih stavova. Ljudi sa dovoljno samopouzdanja ne ustručavaju se da donesu odluke, i nemaju stalnu potrebu da budu okruženi ljudima koji će im laskati. Jedno istraživanje pokazalo je kako su ljudi koji su verovali da mogu vežbanjem matematike da poboljšaju intelektualne sposobnosti zaista ih i poboljšali. Još jedna korist od visokog mišljenja o sebi je da vas taj stav može učiniti autoritativnijim jer će ljudi lakše verovati onome što govorite. Zbog toga, ako treba nekoga da uverite da ste postigli dobre rezultate, potrebno je da budete samo malo arogantni. I, naravno, morate prvo da uverite sebe da ste zaista to postigli.
 
  Ako ste lenji
  Teško je poverovati da lenjost može biti nekada prednost. Ali, ono što neko smatra lenjošću drugi mogu smatrati kreativnim fazama. Radom od jutra do sutra smanjuje se efikasnost. Kreativci odlično znaju da dobre ideje ne možete požurivati. Morate se odmaći od radnog stola da biste doprli do svoje podsvesti. Ali, to ne znači da će svaki put kada besciljno buljite kroz prozor ili ležite zavaljeni u fotelju dobre ideje padati na pamet. Treba prepoznati kada ste najkreativniji. Neko je to u kafiću, neko za vreme šetnje, neko za radnim stolom... Osim što su odmor i san dobri za podsticanje kreativnosti, dobri su i za učenje. Studenti bolje pamte ako u pauzama malo odspavaju. Dakle, ako vam treba dodatnog sna, ne odupirite se, poslušajte svoje telo jer ćete tako ostvariti svoj maksimum.
 
  Ako ste ćudljivi
  Promene i poremećaji raspoloženja, poput depresije i teskobe, ometaju vaš rad, ali te iznenadne promene raspoloženja često se povezuju s kreativcima, pa čak i genijima. Iako mnogi smatraju da je ta teza dosta kontroverzna, misli se da u trenutku promene raspoloženja, ta tranzicija meša misli, i stvara najkreativnije ideje.
  Nije još jasno imaju li i svakodnevne promene raspoloženja isti efekt, ali se pretpostavlja da „mešanje" osećaja stvara deo kreativnosti koju imamo.
 
  Ako uvek kasnite
  Naravno da nema šefa koji želi da zaposli ili toleriše nekoga ko stalno kasni. Ali, to što ujutro jednostavno ne možete na vreme da se probudite ne znači i da ste loš radnik. Neki ljudi se bolje koncentrišu ujutro, drugi uveče, to je činjenica koju ne možemo promeniti. Nažalost, većina poslova počinje rano ujutro, pa biste zbog toga morali da reprogramirate svoj bioritam. To ćete postići tako što ćete spavati blizu prozora, i dopustiti svetlu da vas obasjava najmanje dva sata pre buđenja.
 
  Ako ste skloni stresu
  Malo stresa ojačava našu memoriju. Uzbuđujući trenuci, posebno oni s najviše stresa (poput prvog poljupca, venčanja...), padaju vrlo retko u zaborav.
  Stres ima mnogo različitih efekata na telo, uključujući oslobađanje adrenalina koji priprema telo za akciju. Čini nas „spremnijim", što je dobar način za poboljšanje memorije. Kratkoročan stres ili osećaj anksioznosti pomaže nam i podiže nas, dok dugoročan stres nije dobar. Ne samo da je štetan za zdravlje nego čak može da zaustavi razvoj novih moždanih vijuga ili ubije postojeće.