Broj 87
Početna > Intervju > DNEVNIK TRUDNICE

Dara Bubamara

DNEVNIK TRUDNICE

Novosadski zvrk, kako su je mediji prozvali, sprema se da na svet donese sina Konstantina. Zbog trudnoće je odlučila da prestane s radom i da samo putuje i uživa u drugom stanju

U medijima je najavljeno da ideš na trudničko bolovanje?
  Svoj posao doživljavam strastveno, a u trudnoći neću moći da radim na način na koji sam navikla, tako da ću napraviti pauzu. Mislim da nije lepo da žena sa velikim stomakom peva, skače i đuska po bini, naprotiv, to je neukusno. Iako tek ulazim u peti mesec trudnoće i stomak mi se još i ne vidi, mislim da sam zaslužila pauzu posle tolikog rada. Milan, moj suprug, potpuno se slaže sa mnom. Trudna žena treba da se odmara i putuje. Mislim da pravim pauzu u najboljem trenutku. Ovogodišnji nastupi su mi zaista bili neverovatni, sjajni.
  Iako si govorila da nećeš da se udaš trudna i zaobljena, demantovala si samu sebe?
  Moj suprug i ja smo zakazali venčanje u januaru ove godine, a tada nisam bila trudna. S obzirom na to da smo znali da će venčanje biti uskoro, opustili smo se i, štaviše, radili na bebi.
  Kakva je bila Milanova reakcija kada si mu saopštila da si u drugom stanju?
  I pre nego što sam saznala za trudnoću govorila sam mu kako imam čudan osećaj u stomaku, da sam možda i trudna... Doduše, to sam govorila svaki mesec i na kraju bi se ispostavilo da nisam bila u pravu. Već sam bila počela da verujem da umišljam trudnoću. Nutricionista koja mi vodi ishranu mi je prilikom jedne moje posete rekla da joj delujem kao da zračim i da misli da sam trudna. Deset minuta posle te posete sam otišla kod mog ginekologa u Novom Sadu. Imala sam neverovatnu tremu, srce je htelo da mi iskoči iz grudi! Lekar mi je potvrdio trudnoću i, naravno, odmah sam otišla kući da kažem Milanu. On je bio presrećan i u neverici, odmah je zvao najbliže da im saopšti lepu vest.
  Kako podnosiš trudnoću?
  Bog mi je dao laku trudnoću. Do sada sam živela brzim tempom, nisam stajala. Za poslednjih osam godina imala sam tri ili četiri slobodna vikenda. Verujem da sam ušla u trening i da zbog toga sada imam puno snage. Nemam mučnine, povraćanja, ali se ipak trudim da se ne forsiram.
  Razmišljaš li o porođaju?
  Termin mi je 26. decembra. Već smo odlučili da se porodim u Parizu u jednoj privatnoj klinici. Planiram da već krajem septembra ili početkom oktobra, kada se zaoblim, odem u Pariz i budem tamo do porođaja i oko tri-četiri meseca posle.
  Plašiš li se porođaja, kako ćeš se poroditi?
  Malo, zato što ne mogu da podnesem nikakvu vrstu bola, a možda sam malo i razmažena. Ipak, nadam se da porođaj neću ni osetiti jer planiram da koristim epiduralnu anesteziju.
  Pošto Milan živi u Parizu, hoćete li ostati da živite tamo?
  Nikada neću moći da živim samo u Parizu, Novom Sadu ili Beogradu. Ne mogu da budem samo na jednom mestu. Pariz doživljavam kao oazu mira, tamo živimo u centru grada. Francuzi imaju potpuno drugačiji mentalitet koji meni potpuno odgovara. Ne moraš uvek da budeš tip-top namontiran, tamo je savršen šoping, ali i pored svega, to nije moja zemlja i ne mogu tamo da ostanem da živim. Živećemo verovatno kao što smo živeli i do sada, provodićemo po nekoliko meseci svuda.
  Napomenula si da posle venčanja idete na medeni mesec, gde?
  Na krstarenje brodom Kvin Meri 2. Posle krstarenja ćemo iz Londona da odemo do Sauthemptona u Njujorku, a zatim idemo u Las Vegas na nekoliko dana. Ukupno planiramo mesec dana da budemo na odmoru.