Broj 86
Početna > Intervju > OVO VAM JOŠ NISAM PRIČAO

Momo Kapor

OVO VAM JOŠ NISAM PRIČAO

Vernost nije Kaporova omiljena disciplina. Kao ni zdravlje. O njegovom životu najčešće su odlučivale žene i lekari

Lična karta
Rođen: 8. aprila 1937. godine
Mesto rođenja: Sarajevo
Roditelji: Bojana i Gojko

Zavičaj
Nemam zavičaj, ali sam se rodio na svojoj omiljenoj planeti i, vukući se za perčin koji sam tada nosio, izvukao sam se iz živog blata.

Najdraža uspomena
Prve „Faber” akvarel boje i divna „Kohinor" četka, koje sam dobio 1941. godine od jedne stare dame koja je htela da me teši zato što sam izgubio majku. Boje su kupljene u sarajevskoj knjižari „Simon&Katan" kod katedrale. Od tog trenutka pa sve do danas slikam bez prestanka.

Prva ljubav
Zvala se Ljiljana, ali sam je zvao Lili, po istoimenom filmu. O njoj bih mogao da napišem roman. Verovatno sam ga već i napisao, samo pod drugim imenom. Veoma bleda devojka istaknutih jagodica i frizure sa šiškama koje su joj tajanstveno senčile oči. Činila me toliko nesrećnim da sam uradio sve živo što čovek može da uradi da osvoji njenu ljubav, borio se za slavu, gutao vatru, dubio na glavi, pisao, slikao. I na kraju ništa nije vredelo. Tako se prave umetnici! Ali, bio sam i dalje uporan, pa se moja poslednja ljubav takođe zove Ljiljana.

Postoji li osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat vašem budućem životu?
Smrt moje majke, koja mi je spasla život zaklonivši me svojim telom, u kući na koju je pala bomba. I u kojoj je ostalo četrdesetoro mrtvih ljudi, svi sem mene. Čak je i mače koje sam držao u ruci bilo mrtvo. Tako se postaje umetnik.

Uzori
Džems Din i njegova deviza Živi brzo, umri mlad i budi lep leš. Od toga - samo sam živeo brzo. Zadocnio sam da umrem mlad i da budem lep. Uzori su mi bili, takođe, Modiljani i pisac Malog princa Antoan de Sent Egziperi.

Sreća
Sreća nije u opisu mog radnog mesta.

Ljubav
Najlepša definicija ljubavi koju sam čuo je - Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje ljudi koji se vole.

Lepota
Celog života pokušavam da je dosegnem slikajući i sve vreme trpim neuspehe.

Život
Život se isprofanisao: pogledajte, danas svako živi.

Vera
Pravoslavna. Nisam fanatik, ali sam duboko religiozan, što znači da verujem u Boga, u Hrista i Pravoslavnu crkvu, koja je jedina partija kojoj pripadam.

Prijateljstvo
Pokušavam da sačuvam svakog prijatelja ma šta da učini, jer pretpostavljam da ni ja nisam idealan za druženje. U svakom slučaju, najdragoceniji su mi oni prijatelji koji me još pamte iz onog vremena kada sam imao tamnu kosu.

Brak
Život muškarca sa više žena naziva se poligamija. Život muškarca sa jednom ženom naziva se monotonija. Pa, ipak, to je slatka monotonija, način da se uradi nešto u životu. Smatram da je velika laž ideja Žan-Pola Sartra i Simon de Bovoar da papiri nisu važni. I te kako su važni, naročito onaj koji se zove - testament. Jedan tip kaže svojoj ženi: „Ako jedno od nas dvoje umre, ja se selim na more."

Muško-ženski svet
On sve više postaje demode, s obzirom na mnoštvo gej osoba. Kada su u društvu u kojem sam sedeo ogovarali homoseksualce, moj pokojni prijatelj Mihiz je rekao: „Ne napadajte pedere! Da nije njih, kako bismo mi ružni došli do ribe."

Porodica
Utočište, azil u koji mogu da pobegnem kad sam progonjen i izranavljen. Odmor ratnika.

Dom
Kuhinja u kojoj žmureći mogu da nešto skuvam, fotelja u kojoj ležim i gledam TV, na koji sam navučen jedino kad sam u svom domu.

Domovina
Čuvena kafana na Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta Tehničkog fakulteta.

Praštanje
Još uvek se učim da praštam.

Kajanje
Nema dana koji nije ispunjen osećanjem krivice i kajanja.

Najveća vrednost u životu
Život.

Deca
Imam dve ćerke, jedna je veoma poznata slikarka u Rimu. Druga je pijanista i predaje srpskoj deci klavir, jer sam je vratio iz Klivlenda, gde je magistrirala i želela da ostane. Nisam se prevario. Sada dobija platu iz dva dela.

Zdravlje
Ne mogu da se pohvalim, ali mislim da zdravlje nije najvažnije. Važniji su poroci.

Smrt
U glavi mi je neprestano misao Leonarda da Vinčija - Celog života mislio sam da se učim kako živeti, a učio sam se, u stvari, kako umreti.

Vernost
Bilo bi licemerno da bilo šta kažem, a to je disciplina u kojoj nisam najjači. Ali, bar ne očekujem da mi drugi budu verni.

Putovanja
Putovanja su mi već odavno dosadila. Bilo je lepše dok sam ih zamišljao. Najimpresivniji je bio svakako put po Medačkom džepu, dakle od Medaka do Divosela u prošlom ratu u kome sam bio ratni reporter. Oko glave su mi impresivno zujali meci snajpera. Jedan general mi je rekao: „Ne plaši se onih koje čuješ. Onoga koji te pogodi, nećeš čuti. ”

Osobine koje cenite kod drugih
Šarm.

Vaše vrline
Talenat za slikanje.

Mane
Za moje mane trebalo bi da ostavite ceo broj vašeg lista.

Kako se odnosite prema neprijateljima
Sa mržnjom i gađenjem, koje pokušavam, kao dobar hrišćanin, da pobedim u sebi. To mi ponekad čak i smeta.

Najbolja odluka
O svom životu nikada nisam ja odlučivao. To su uglavnom činile žene, a sada uglavnom lekari koji mi zabranjuju ovu ili onu stvar.

Najgora odluka
Nisam imao najgoru odluku. Uspeo sam, izgleda, da je izbegnem, ali jedno je sigurno, kada bih ponovo odlučivao u svom životu, nikada ne bih bio pisac, samo slikar.

Da možete da menjate svoj životni put, šta biste menjali
Kada bih se ja pitao o tome, izabrao bih posao barmena ili pijaniste u pijano baru.

Vaš najveći san
Imam toliko želja da to nije normalno. Želim da postignem veštinu starih majstora u slikanju. Želim da napišem ogroman humoristički roman. Želim da me ostave na miru. Želim da mi upali stari motor na još starijem čamcu na Savi. Želim da dočekam plovidbu oko Ade. Malo li je?

Sudbina
Samo u nju verujem.

Onostrano
Ni za jedan događaj u mom životu nemam racionalno objašnjenje.

Najveća sreća
Kad se probudim ujutro i utvrdim da sam živ.

Najveća tuga
Ambiciozni starci.

Vaš životni moto
Ljubav je ljubav,
šala je šala,
ali je uvek tišina
kad umire ribica mala.
Ernest Hemingvej

Opišite sebe
To je već uradila jedna moja stara strina. Rekla je: „Da naš Momčilo slučajno poludi, ne bi mu se ništa poznalo." To smatram svojom najkraćom biografijom.