Broj 86
Početna > Poznati > ČARLS BUKOVSKI

Autsajder sa šmekom

ČARLS BUKOVSKI

Čarls Bukovski, američki pesnik, pripovedač i pisac, ostaće upamćen po svom eksplicitnom, surovom, ponekad i vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva

Čarls Bukovski je rođen 16. avgusta 1920. kao Hajnrih Karl Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj. Njegov otac Henri bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. Godine 1922. porodica Bukovski seli se u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu Bludni sin. Adolescentske bubuljice koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i samotnjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karson Mekalers i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje Siti koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine, posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. Prvu priču, Aftermath of a Lenghty Rejection Slip, objavio je 1944. godine u jednom časopisu. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja, ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.
Poročan život
Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene poslove i sve više pije. Privremeno se zapošljava u pošti 1952. godine, ali posle tri godine odlazi u bolnicu zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida vezu sa Dženet, koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola, i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom književnog časopisa Arlekin. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u Arlekinu i objavljuje nekoliko svojih pesama u časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu Pošta.
Autsajder godine
Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznim tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim andergraund časopisima. Svoju prvu zbirku pesama Cvet, pesnica i zverski jauk Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. Godine 1960. upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće Autsajder Džona Veba, a tri godine kasnije dobija nagradu Autsajder godine, pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu Chicago Literary Times. Upoznaje Frensis Smit sa kojom provodi nekoliko godina i dobija ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča All Assholes in the World and Mine objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama i piše svoje kolumne pod nazivom Beleške starog pokvarenjaka u časopisima Open City i Los Angeles Free Press, koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima, a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.
Burne godine jednog pisca
Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti 1970. godine kada mu vlasnik izdavačke kuće Black Sparrow Press Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za andergraund pisca čija dela objavljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na Zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu, uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma Bukovski reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom, naročito u evropskim zemljama.
Mirni život sa mačkama
Godine1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine, i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i, naravno, i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa U2 mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. Godine 1983. snimljen je italijanski film Priče o običnom ludilu sa Benom Gazarom i Ornelom Muti u glavnim ulogama, po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film Barska mušica, koji je snimljen 1987. godine, sa Mikijem Rurkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992 godine izlazi iz štampe zbirka pesama Poslednja noć na Zemlji, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u memorijalnom parku Grean Hills, blizu njegove kuće u San Pedru.