Broj 85
Početna > Intervju > UMETNOST ŽIVLJENJA

Rada Đuričin

UMETNOST ŽIVLJENJA

Svakog dana mi kroz glavu prolazi misao o neizbežnosti iščeznuća. Primećujem da me upravo to često čini samilosnom i prema drugima i prema samoj sebi, objašnjava svoj svet glumica Rada Đuričin

Lična karta
  Rođena: 31. maja 1934.
  Mesto rođenja: Vršac
  Roditelji: Mileva i Marinko
 
 
    Zavičaj
  Ravnica, vinogradi, Vršačko brdo, košava, Zmaj-Jovina ulica, roditelji, sestra, drugarice i drugovi, učitelji i profesori, Osnovna škola „Vuk Karadžić", Vršačka gimnazija, korzo, Pozorište Sterija...
 
    Najdraže uspomene
  Skupna letovanja na Vršačkom bregu, u zgradi Crvenog krsta i mamine posete sa korpom u kojoj je obavezno bilo pečeno pile i palačinke sa pekmezom od kajsija. Letovanja u manastiru Mesiću, druženja sa kaluđericama, pomaganja oko priprema obeda, molitve u crkvi. Čitanja apostola i antifona u Sabornoj crkvi u Vršcu, u kojoj je moj otac pop Marinko činodejstvovao. Proslave Božića sa roditeljima i sestrom, rezanje kolača, pevanje Roždestva u četiri glasa.
 
    Osoba ili događaj koji je dao neizbrisiv pečat u vašem budućem životu
  Upravo sam bila maturirala i jedna od mojih školskih drugarica upoznala me je sa svojim uticajnim rođacima iz Beograda. Stavila mi je do znanja da će se oni o njoj brinuti na studijama, da ne mogu i ja na to da računam. Povređena, ponavljala sam u sebi: „Nije mi ni potrebna pomoć. Mogu ja i sama. Sama ću se izboriti za svoje mesto u Beogradu."
 
  Uzori
  Moja majka. Udala se posle završene gimnazije. Bila je domaćica. Teško se živelo posle rata. Uvek je govorila sestri i meni: „Najvažnije je da učite, da završite škole, da imate svoj poziv, da budete nezavisne."
 
  Sreća
  Dragoceni trenuci.
 
  Ljubav
  „Baš je lepo što jezik ima samo jednu reč za sve što se pod ljubavlju može podrazumevati. Počevši od najpodobnijeg osećanja, do plotskog i pohotljivog. Mnogoznačan je i život i ljudska priroda", piše Tomas Man.
 
  Lepota
  Treba je samo videti, a ima je svuda: u gestu, reči, osmehu, pogledu, prirodi, u umetnosti...
 
  Život
  Život je u življenju. Ima li šta dragocenije i uzbudljivije od života?!
 
  Slava
  Obradujem se kad mi se učini, iz reakcija ljudi, da su neki „moji koraci ostavili trag".
 
  Brak
  Zaklon jedno drugom.
 
  Praštanje
  Praštam - takva je moja priroda. A možda i odbrambeni mehanizam?
 
  Kajanje
  Najčešće se kajem kad ne uradim odmah ono što sam namerila. Kasnije se obično pojave sumnje i dileme zbog kojih ne stignem do cilja.
 
  Najveća vrednost u životu
  Zdravlje i talenat za život.
 
  Prva ljubav
  Vlada iz zabavišta, u crvenoj, dezeniranoj košulji. Jednom sam, krišom od ukućana, obukla maminu haljinu i cipele, ne bih li privukla njegovu pažnju. Ni to mi nije pomoglo.
 
  Prijateljstvo
  Imam više dugogodišnjih prijatelja. Nažalost, neki su zauvek otišli i mnogo mi nedostaju. Srećom, imam i novostečenih, mladih prijatelja. Volim ih sve i čuvam ih. Obogaćuju mi i olakšavaju život.
 
  Porodica
  Gnezdo, ako ima tolerancije.
 
  Dom
  Svuda pođi, kući dođi!
 
  Domovina
  Moj jezik, moja zemlja, moj grad, moja reka, moj dom, moja porodica, moji prijatelji i još mnogo, mnogo toga. I zato domovinom želim da se ponosim!
 
  Deca
  Velika briga, ali još veća radost.
 
  Politika
  Kažu da sam optimista bez pokrića. Tako mi je lakše da preživim transparentnost naše i svetske politike.
 
  Vernost
  Mnogoznačna reč.
 
  Putovanja
  Obožavam putovanja. Kad god sam imala mogućnosti, pridruživala sam se organizovanim turama, pogotovu u daleke zemlje. Uvek ću se sećati Kine, Južne Amerike, Tajlanda, krstarenja Volgom, Nilom, kao i pozorišnih gostovanja u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i evropskim metropolama.
 
  Najveći san
  Da živimo u stabilnoj državi, pod pristojnim uslovima, da možemo bez muke da se krećemo po zemljinom šaru.
 
  San koji niste ostvarili
  Ne smem da obznanim, zbog uroka.
 
  Verujete li u sudbinu
  Ukoliko se to odnosi na višu silu, sticaj okolnosti i odnos snaga na koji ne možemo uticati.
 
  Zdravlje
  O zdravlju valja brinuti. A ja za to često „nemam vremena".
 
  Smrt
  Svakog dana mi kroz glavu prolazi misao o neizbežnosti iščeznuća. Primećujem da me upravo to često čini samilosnom i prema drugima i prema samoj sebi.
 
  Novac
  Nije sreća u novcu. „Ali, zamisli da nemam ni sreće, ni para", kaže mi jedan poznanik.
 
  Osobine koje cenite kod drugih
  Dobrota, civilizovanost, vrednoća, smisao za humor.
 
  Vaše vrline
  Radije ljude opravdavam nego što ih osuđujem.
 
  Vaše mane
  Relativizujem više nego što bi trebalo.
 
  Najbolja odluka u životu
  Hvala ti, Bože, što sam glumica.
 
  Najgora odluka u životu
  Znam za više pogrešnih odluka.
 
  Šta biste menjali u životu
  Bila bih samopouzdanija.
 
  Onostrano
  Nisam tome sklona. Ali, jedan događaj ostao je bez objašnjenja. Pre više godina Jugoslovensko dramsko pozorište gostovalo je u Moskvi. Branka Petrić i ja otišle smo da posetimo grob Aleksandre Kolontaj, koju sam igrala u pozorištu. Ponela sam i program. Grob je bio zavejan. „Draga Aleksandra, posle dosta muka uspeli smo da te oživimo na beogradskoj sceni", rekla sam. U tom času program predstave, koji sam prislonila na njen spomenik, počeo je da tone i uskoro je nestao. Razgrtale smo sneg, uporno tražile pukotinu kroz koju je mogao da propadne, ali nikakvu mogućnost za to nismo otkrile.
 
  Životni moto
  Pomozi mi, Bože, da nikoga ne zamrzim. Ništa nije ni crno, ni belo.
 
  Omiljeno muzičko delo
  Uvertira za Vagnerovu operu Tanhojzer, Albinonijev Adađo.

  Omiljena knjiga
  Mali princ Egziperija.

  Najdraži film
  Kum I

  Pozorišna predstava 
  Jegor Buličov sa Milivojem Živanovićem u naslovnoj ulozi, jedna od prvih predstava koju sam videla kao studentkinja.

  Omiljeni parfem
  Volim blage mirise, poput mirisa poljskog cveća.
  Boja - Sve pastelne, crna i bela.