Broj 85
Početna > Prica > TOPLO PORODIČNO GNEZDO

Dejan Pantelić

TOPLO PORODIČNO GNEZDO

Iako od kada je postao otac Dejan Pantelić nije prospavao nijednu noć, sve više razume ljude koji gledaju na sat i žure kući, gde ih čekaju deca

Poznati voditelj svoju porodicu čuva od očiju javnosti i nije želeo da ih fotografiše, ipak je sa nama podelio male porodične tajne i radosti.
Bili ste u dugogodišnjoj vezi sa svojom sadašnjom suprugom Mionom. Kako ste je zaprosili?
Miona i ja nismo preterano romantične duše, već funkcionalisti, tako da nije bilo oficijelnih ceremonijala. Mislim da sedam dana zimovanja i 11 dana letovanja provedenih zajedno ne mogu da pokažu da li je ta osoba za nas ili nije. Počeli smo da delimo nekih 20, 30 pa 40 kvadrata, tako da smo na vreme shvatili da želimo da provedemo život zajedno. Veridba je bila jednostavna i nepompezna, kako u porodici tako i u medijima. Postojao je lep verenički prsten, ali neka ostane naša intima na koji način sam joj taj prsten i dao. Čak je i svadba bila „mala". Bilo je prisutno 100 ljudi koje volimo i sa kojima se družimo. Verovatno su se neki i naljutili što nisu bili pozvani.
Jeste li odmah planirali dete?
Dete se dogodilo. Miona je ostala u drugom stanju pre nego što smo se venčali, i nekoliko ispita pred kraj fakulteta. Iako joj fakultet nije bio prepreka da rodi dete, ispiti koji su ostali nisu bili teški i njoj je bilo važno da ih završi pre porođaja. Interesantno je da je šest dana pre nego što je rodila Lanu, Miona diplomirala na novosadskom Difu. Na kraju njenog diplomskog jedan član komisije je pitao da li još neko ima pitanje. Tada sam pitao da li mogu da požure jer ne bih voleo da mi dete bude rođeni Novosađanin, već rođeni Beograđanin! Svi su se smejali.
Kako vam je Miona saopštila da je trudna?
Pre nje sam video test, pošto ona od uzbuđenja nije mogla da pogleda. Kada sam video dve crte, oboje smo vrisnuli od sreće!
Je li vaša supruga bila razmažena trudnica, jeste li imali razumevanja za nju?
Nije bila razmažena. U jednom trenutku u poodmakloj trudnoći, sećam se, bila je tužna, čak je i zaplakala. Kada sam je upitao zašto plače, odgovorila mi je da je više ne posmatram kao ranije već samo kao osobu koja će da rodi dete. Ta rečenica je izašla iz nje jer sam se ja sve vreme prema njoj ponašao kao roditelj, govorio sam joj da se toplo obuče, pošto je bila zima, da ne sme da pije gazirano, verovatno sam se malo drugačije odnosio prema njoj, iz najbolje namere da bi sve bilo kako treba. Pretpostavljam da se mi muškarci malo debilasto ponašamo jer se po prvi put susrećemo sa takvom situacijom. Kada je Lana došla na svet i posle kada je moja supruga nosila Vukašina, bila je potpuno drugačija situacija.
Kakva je bila druga trudnoća?

Potpuno drugačija i opuštenija. Posle njegovog rođenja, nismo toliko brinuli zbog svakog njegovog plača i kmečanja. Kod Lane smo skakali na svaki njen mig, uzimali smo knjige u ruke da vidimo zašto plače...
Jeste li prisustvovali porođajima?
Mislim da je to postalo pomodarstvo. Nisam protiv toga i čak sam čuo za istraživanja koja kažu da se očevi, kada prisustvuju porođaju i preseku pupčanu vrpcu, brže zbliže sa detetom i ne zlostavljaju svoju decu kasnije. Išao sam sa Mionom na sve preglede ultrazvukom, ali ipak mislim da je sam porođaj intimni čin između lekara i žene. Poznajući svoju suprugu, mislim da se ona ne bi mogla potpuno opustiti da sam ja bio tu. Shvatili smo zajedno da ne bi trebalo da prisustvujem porođaju.
Kako ste proslavili kada su vam se rodila deca?
Kada se Lana rodila, napravili smo veliku proslavu. I bez obzira na to što tradicija u Srbiji nalaže da se košulja cepa kada se rodi muško dete, mene su posle Laninog rođenja potpuno iscepali. Razlika između Lane i Vukašina je malo više od dve godine. Lana ima svoj ritual uspavljivanja u koji smo uključeni Miona ili ja. Tako da nisam mogao nikome da je ostavim, bio sam pored nje. Naravno da su moji najbliži prijatelji i kumovi došli kod mene da nazdravimo. Sve dok ne dobijete decu, ne razumete ljude koji stalno gledaju na sat jer moraju kući. Vukašinu poručujem, kada bude čitao ovaj intervju, da mu dugujem jednu veliku proslavu i jedno pijanstvo kada odraste.
Koliko je vašoj supruzi i vama teško da se organizujete sa dvoje male dece?
Bitna je samo dobra organizacija. Imamo malu pomoć u kući, devojku koja određeni period čuva Lanu. Ne bih hteo da zvučim patetično, ali otkada se Lana rodila ni supruga ni ja nismo prospavali celu noć. Kada ružno sanja, izbaci cuclu ili ožedni, traži pomoć i ja prelazim kod nje u krevet jer se Miona bavi Vukašinom. Opuštanja nema.
Ko je odlučio kako će se zvati deca?
Za ćerku je supruga predložila imena Lana i Petra. Nekako nam se uz prezime Pantelić najviše svidelo upravo ime Lana. Moj pokojni stric, za koga smo moj brat i ja bili jako vezani, zvao se Vukašin pa je sin dobio ime po njemu.
Plašite li se njihovog puberteta?
Još uvek ne razmišljam o tome. Prošla mi je kroz glavu misao kako će izgledati kada Lana bude dovela svog dečka po prvi put u kuću, kako ću se ja nositi sa tim. Da li ću odreagovati kao Nikola iz Anđela ili nekako drugačije? Ne mogu još toliko unapred da pričam, ali videćemo. Borićemo se.
Kada je školovanje u pitanju, imate li dilemu oko izbora privatne ili državne škole?
Mi već sada razmišljamo u koje obdanište da damo decu. U državnim je jedna vaspitačica na dvadeset petoro dece, i tada se zapitate koliko ta žena može da se posveti vašem detetu i da li uopšte može da ga sačuva od povreda. Lana je u jednom trenutku krenula u privatno obdanište, pre nego što se Vukašin rodio, onda se posle tri dana razbolela. Nismo mogli da rizikujemo da zarazi i bebu pa smo odustali od obdaništa, bar zasad. Što se tiče školstva, nažalost, i tu se situacija razlikuje. Ako budem imao mogućnosti, vodiću računa gde ću Lanu i Vukašina upisati. Moj brat i ja imamo roditelje koji su radili u fabrici, na more smo išli „škodom”. Mama je, kao sve dobre majke, radila sve da bismo mi imali što lepše detinjstvo iako nismo imali mnoge pogodnosti koje naša deca danas imaju. A, ipak smo lepo živeli.
Iz vašeg iskustva, imate li savet za buduće očeve?
Moj savet je da, ako već žele da stupe u brak sa nekim koga mnogo vole, toplo porodično gnezdo ne bude u krugu mame, tate, tasta ili tašte. Neka budu u svoja četiri zida i ako mogu da stvore nešto za tu porodicu, i svoju decu, neka o tome razmišljaju ranije, a ne navrat-nanos kada se dete rodi. Još jedan savet je da se ne žene mnogo rano jer mi muškarci, za razliku od žena, malo kasnije sazrevamo.