Broj 85
Početna > Lepi i zdravi > ŠTA SVE TREBA DA ZNATE O KAŠLJU

Infekcije disajnih puteva

ŠTA SVE TREBA DA ZNATE O KAŠLJU

Kašalj je refleksna radnja kojom se disajni putevi čiste od nadražujućih materija. Izazivaju ga suv ili zadimljen vazduh, hemijska isparenja, alergije ili infekcije

Najčešći uzrok kašlja su infekcije gornjih disajnih puteva, kao što su prehlada, grip ili bronhitis. Paleta lekova je zaista impresivna i oni zauzimaju najviše mesta na policama apoteka. To su najrazličitiji sirupi, tablete, kapi, masti za utrljavanje u kožu, sredstva za inhaliranje... Da bismo se snašli u moru tih lekova, treba znati osnovne stvari o vrstama kašlja, što je preduslov za pravilan pristup lečenju.
  Osnovne stvari o kašlju
  Postavljanjem pitanja bolesniku treba odrediti koliko kašalj traje, menja li se njegov karakter, šta ga podstiče (hladan vazduh, govor, položaj tela, napor, hrana i piće, doba dana), da li je suv ili je povezan sa stvaranjem iskašljaja, bolovima u grlu ili u plućima, prate li ga promuklost, vrtoglavica ili neki drugi simptomi. Odgovorima na ova pitanja, dobija se jasna slika o čemu je zapravo reč, što je od neprocenjive koristi u odluci o preduzimanju daljih dijagnostičkih koraka i određivanju ispravne terapije.
 
  Najčešće vrste kašlja
  Laringealni kašalj (kašalj iz grla) - Javlja se iznenadno, po karakteru je zaglušujući, bez iskašljaja, pri kojem bolesnik obično nema vremena da udahne (što može da uzrokuje vrtoglavicu), često prati upalu i nadražaj u grlu. Obično bolesnik sam kaže da se kašalj javi nakon osećaja golicanja u grlu. Prate ga najčešće simptomi upale ždrela.
  Trahealni kašalj (kašalj iz dušnika) - Po karakteru sličan prethodnom, uz prizvuke „laveža". Prate ga prilično jaki bolovi iza prsne kosti. Javlja se kod upale dušnika (traheje). U početku je, dok traju bolovi, suv, a zatim sledi iskašljavanje, obično gustog sekreta.
  Kašalj kod bronhitisa - Kašalj koji se javlja kod akutnog bronhitisa obično nema prethodno navedenih simptoma. Traje stalno, bez karakterističnih napada. U početku je suv i neproduktivan, a potom može biti proziran, što obično karakteriše virusne infekcije ili je žućkast do zelenkast, što je znak da je nastupila bakterijska infekcija. Hronični bronhitis (najčešće kod pušača) obično prate karakteristični napadi kašlja ujutru: traju dok se ne iskašlje oskudni, gusti sekret koji se tokom noći nakupi u disajnim putevima.
  Astmatični kašalj - Javlja se kod opstruktivnih bolesti pluća (astme, na primer). Obično je nadražajan, a kod blažih oblika bolesti podstiču ga dubok udah, udisanje hladnog vazduha, smejanje. Nakon napada kašlja obično se u plućima oseti otežan izdah i sviranje.
  Kašalj pri hranjenju - Napadi kašlja koji se javljaju posle uzimanja hrane (obično tečnosti) mogu da znače uspostavljanje veze između jednjaka i disajnog sistema (tzv. fistula), što često vidimo kod tumora pluća ili jednjaka. Kod starijih ljudi kod kojih je poremećen refleks gutanja (zbog Parkinsonove bolesti) takođe se može javiti nakon uzimanja hrane ili pića jer deo sadržaja može doći u disajni sistem.
  Kašalj s primesama krvi - Pojavu krvi u kašlju uvek moramo ozbiljno shvatiti jer je on čest kod tumora pluća. U tim slučajevima napadi kašlja su jaki, bez prekida, bolesnik često izgubi svest ili poplavi. Pažljivim ispitivanjem bolesnika obično se otkriju simptomi maligne bolesti. Važno je napomenuti kako se tragovi krvi u iskašljavanju mogu pojaviti kod svakog jakog i dugotrajnog kašlja zbog povređivanja sluzokože disajnih puteva, ali se brzo izgube.
  Kašalj kod srčanih bolesti - Kašalj koji se pojačava pri naporu ili vodoravnom položaju tela obično je znak popuštanja srca i zastoja u plućima. Simptomi ovog kašlja su penušav i vodenast iskašljaj, dok se u plućima čuje karakteristično pucketanje.
  Kašalj kod fibroze pluća - Kod plućnih fibroza dolazi do pretvaranja pluća u čvrsto fibrozno tkivo. Prati ih jak, nadražajan kašalj, posebno izražen pri naporu.
  Terapija
  Ako je kašalj posledica upale ili iritacije sluzokože, važno je zaključiti da li je posredi bakterijska infekcija ili su upala i iritacija samo posledice prehlade ili virusne infekcije. Kao što je rečeno, izgled iskašljaja (po mogućnosti i mikroskopski pregled) može pomoći u zaključku. Pojava žućkaste ili zelenkaste boje obično je znak bakterijske infekcije, posebno ako je bolest praćena povišenom temperaturom. Tada je preporučljivo uključiti antibiotike. Oni nisu potrebni ako je kašalj suv i nadražajan ili je sekret proziran. Kod kašlja je korisna primena pastila koje stvaraju zaštitni sloj u ždrelu i onemogućuju uspostavljanje refleksa kašlja. Posebno mesto zauzima medicinska inhalacijska terapija. Primenom raspršivača različitih sredstava (od antibiotika i kortikosteroida do mukolitika ili lokalnih anestetika) mogu se raspršiti u mikronske kapi koje se inhaliraju putem odgovarajućih maski. Takav način lečenja sve se više primenjuje i daje najbolje rezultate u lečenju kašlja različitih uzroka.