Broj 85
Početna > Poznati > LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

Sve ljubavi velikog pisca

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

Život čuvenog ruskog pisca klasika mogao bi se opisati kao - alkohol, kocka, mnogo žena i stalno zaklinjanje da će sve to napustiti

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj rodio se 9. septembra 1828. godine u mestu Jasna Poljana, u Tulskoj guberniji, kao četvrto od petoro dece. Njegovi preci su titulu grofa dobili u XVIII veku od cara Petra Velikog. Tolstojevi roditelji su umrli dok je još bio dete pa su se o njemu brinuli rođaci. U osmoj godini upoznao je nežnost i gorčinu ljubavi. Bila je to ljupka devetogodišnja Sonječka Kološin. Pored nje osećao je duboku radost i savršenu sreću. Kasnije je osetio ljubav prema maloj Ljubovi Isljenjevoj koja je stanovala u komšiluku. Jednog dana, videvši je kako sa balkona razgovara sa nekim dečkom u besu ju je udario tako snažno da je pala sa balkona. Zbog toga je Ljubov šepala više godina. Zanimljivo je da će mu ona kasnije postati tašta. U 18. godini je počeo da pati zbog svog izgleda. U prisustvu žena je postajao stidljiv i zbunjen. Ipak, aristokratsko poreklo i mogućnost prisustvovanja mondenskim događajima omogućili su mu da upozna puno žena. Prvo je bio zaljubljen u Aleksandru, sestru svoga prijatelja, zatim u jednu udatu ženu, a nakon toga u nasmejanu Zinaidu, prijateljicu svoje sestre Marije. Mada je bio osetljiv prema lepoti Zinaide, cenio je njenu blistavu inteligenciju, humor i sklonost ka poeziji. Sa njom je vodio duge i beskrajno strasne razgovore. Međutim, stvarnost nije bila tako uzvišena. Razdiran snažnom i vatrenom senzualnošću, prepustio se porocima. Udvarao se damama, a spavao je sa sobaricama. Tako je zavoleo mladu i lepu šesnaestogodišnju sluškinju. Naslutivši tu avanturu, njegova tetka ju je oterala, a ona je ubrzo umrla tragičnom smrću. Obuzdavši svoja čula, pisao je u dnevniku: „Na društvo žena treba gledati kao na neprijatan deo društvenog života i držati se što dalje od njih. Ko nam, u stvari, otkriva senzualnost, neosetljivost, lakomislenost i mnoge druge poroke ako ne žene.”
Voleo je poroke
Povučeni život nije dugo trajao. Često ga je prekidao periodima vesele razuzdanosti i neurednim životom, odlazeći na doze zadovoljstva kod svog brata Sergeja, čija je kuća uvek bila puna lepih Ciganki. Tako je otkrivao porok po porok. Prvo alkohol, a zatim kocku na kojoj je i izgubio veliki deo poseda i nekoliko kuća. Napuštajući balove i šarmantne devojke, odlazio je u krčme po predgrađima Petrograda. Krčme pune Ciganki, šampanjca, svađa, polupanih čaša, muzike i pesama koje su bile za Tolstoja nezaboravne. Tu upoznaje pevačicu Katju. Ako se može verovati njegovom dnevniku, samo dva dana posle zakletve da više neće ići kod Ciganki, ipak je otišao.
Inspiraciju je nalazio u vezama
Vrativši se balovima, uobražava da je zaljubljen u jednu ženu iz visokog društva, i to u kneginju Ščerbotovu. Iz tog verovanja, nešto kasnije, nastala je Priča jučerašnjeg dana. U vreme dok je bio u vojsci na Kavkazu, stari kozak Jepuška, pijanica kod koga je stanovao, nalazi mu tatarske devojke. Svakodnevno ih je pozivao u svoj šator. Tako je sreo Marenjku. Ona je postala Marija u njegovom romanu Kozaci. Toliko se zagrejao da je odustao od svog najomiljenijeg hobija - lova, samo da bi sa njom dugo šetao. Iako je bio zaljubljen, nije ni pomišljao da ovu idilu zapečati brakom.
Neobičan susret
Posle burne noći u orgijanju uz lošu muziku, sir, rakiju, dernjavu i devojke, postavio je sebi pravilo: Nikada više neće prekoračiti prag krčme ili javne kuće! Jednog dana posetio je svoju prijateljicu iz detinjstva Ljubov Isljenjevu, koju je pre dvadesetak godina u napadu ljubomore bacio sa balkona. Bila je udata i imala je tri predivne ćerke. Kako je voleo decu, igrao se sa njene tri devojčice. U svom dnevniku je zapisao: „Večerali smo kod Ljuboške, sada Bersove. Deca su nas posluživala za stolom. Kako su te devojčice ljupke, vesele! A zatim smo se šetali i igrali preskakanja.” Šest godina kasnije jedna od tih ljupkih devojčica, Sonja, postaće njegova supruga.
Žene, žene, žene...
U Moskvi je flertovao sa sestrom svog prijatelja Aleksandrom. Bila je udata i postala kneginja Aleksandra Obolenska. Susret sa njom ostavio je snažan utisak. Nastavili su flert, ali sada već mnogo strasnije. Vrativši se u svoje rodno mesto, rađa se idila koja će dugo potrajati, sa Valerijom - prvom komšinicom. Čak je hteo i da se oženi njom. Sve to nije mu smetalo da nekoj od bezbrojnih seljanki na njegovom imanju da znak da dođe u seno. I sa Valerijom je prekinuo, ne baš elegantno - jednim pismom i begom u Pariz. Tamo posećuje pripadnike mnogobrojne ruske kolonije, gde upoznaje mladu kneginju Lavov. Jedno vreme zanosi se idejom o ženidbi, ali ređaju se poznanstva: gospođica Fic-Džems, čije su ga noge obarale; pa jedna umiljata dama sa velikim grudima... Voleo je da luta ulicama Pariza, gde je jednom prilikom sreo ženu koja ga je do te mere uzbudila da ju je pratio satima. U Ženevi upoznaje ćerke svog rođenog dede Elizabetu i Aleksandru Tolstoj. Aleksandra je bila u prisnoj vezi s Dostojevskim i Turgenjevom. Prijateljstvo s njom ubrzo se pretvorilo u jaku sentimentalnu vezu. U to vreme, po engleskom receptu, bilo je normalno da se neko zabavlja sa rođenom tetkom. Pored nje je, kad god bi to bilo potrebno, zaboravljao Valeriju. „Kad bi Aleksandra bila deset godina mlađa, sigurno bih se oženio”, zapisao je u svoj dnevnik. Dosta dugo su ostali prijatelji i često su se dopisivali. U Ženevi je imao kraće sentimentalne veze sa izvesnom Engleskinjom Dorom i jednom veselom sluškinjom.
Rešio da se ženi
Mondenska i seoska zadovoljstva ipak nisu mogla da sakriju prazninu u njegovom životu. Sve češće je bio opsednut mislima o ženidbi. Nakon dugih i čestih odlazaka kod nekadašnje ljubavi iz detinjstva - Ljubuške, Tolstoj očarava njene već odrasle ćerke. Sve su bile lepe. Najstarija se zvala Liza. Sonja je bila, bez sumnje, najlepša i veoma nadarena za umetnost. Najmlađa Tanja još je bila na granici detinjstva. U početku, pažnju je poklanjao Lizi, tako da su i ona i njeni roditelji bili uvereni da Tolstoj dolazi zbog nje. Kasnije je Tolstoj otkrio svoje simpatije prema Sonji. Saznavši da grof traži Sonjinu ruku, Liza je briznula u plač i savetovala je sestri da ga odbije. Sonja, sva srećna, ipak je pristala. Pred venčanje, na Sonjino insistiranje da pogleda njegov dnevnik, Tolstoj je bez ikakvog otpora dao. Mlada i naivna, Sonja otkriva najbrutalniju i najgrublju stranu njegovog života. Najviše ju je pogodilo što je njen verenik, daleko od oličenja junaka koji je ona stvorila, tokom poslednje nedelje pre braka doživljavao sa nekom seljankom seksualne strasti. Tolstoj je zakasnio na venčanje, ali je brak ipak sklopljen. Sonja je neprestano mislila na žene koje je Lav voleo ili poznavao pre nje. Naročito je mrzela Aksinju, sa kojom je imao sina. Jednog dana ju je prepoznala među seljankama koje su bile pozvane da promene pod u kući. Krv joj je uzavrela i nastale su scene koje je Tolstoj mrzeo iz dna duše. Znala je da se preruši u seljanku i da korača za njim ulicom da bi videla da li će je pozvati da pođe sa njim.
Ljubomora ih je pojela
Pisac je voleo dugo da priča sa Sonjinom mlađom sestrom Tanjom. Slušajući je, mislio je na Natašu Rostovu iz budućeg romana Rat i mir. Beležio je njena osećanja, pokrete... Kada je Sergej, stariji Tolstojev brat, ponudio ruku Tanji, Sonja se posebno radovala jer je bila ljubomorna na svoju sestru čije je društvo njen muž i previše voleo. Koliko god je Sonja bila ljubomorna, Tolstoj je bio još više. Kako su godine braka prolazile, oni su se sve više udaljavali. Tolstoj nije imao ništa da joj prebaci, ali je sve manje tražio njeno društvo. Sonja, sada već u godinama, majka trinaestoro dece, biva sve nervoznija. Tolstoj je ostao sa njom samo zbog dece. Ipak, pred kraj života je pobegao od nje i završio svoj veoma buran život na maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astapovo, 7. novembra 1910. godine, zbog upale pluća. Sonja je tada primila telegram u kojem je pisalo samo: Umro Tolstoj.