Broj 84
Početna > Poznati > DIVA FRANCUSKE ŠANSONE

Edit Pjaf

DIVA FRANCUSKE ŠANSONE

Edit Pjaf je prošla trnovit put od siromašne pevačice do jedne od najvoljenijih francuskih zvezda, uživala je u velikoj popularnosti, ali i u burnom životu punom poroka, bolesti i problema. Edit, koja se proslavila pesmama kao Je ne regrette rien, La vie en rose i Milord, za života je ušla u legendu, postavši jedna od ključnih osoba francuske kulture 20. veka

Edit je rođena 19. decembra 1915. u Parizu. Majka Aneta, nižerazredna pevačica, rano ju je napustila, a otac Luj Alfons, cirkuski akrobata, odveo ju je da živi kod svoje majke koja je držala bordel. Tako je mala Edit bila u kontaktu sa prostitutkama i najrazličitijim ljudima koji su uticali na njenu ličnost i promenili njen način viđenja života još od malih nogu. Od treće do sedme godine Edit je bila slepa. Po jednoj legendi, progledala je kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodočašće do sada već kanonizovane svetice Tereze de Lisje. Edit je rano postala svesna lepote svoga glasa i novac je zarađivala pevajući Marseljezu na ulicama Pariza. Godine 1929. pridružila se ocu u njegovim akrobatskim uličnim izvođenjima, a kasnije se odvojila od njega i iznajmila sobu u hotelu. Sa 16 godina se zaljubila u zidara Luja Diponta sa kojim je u 18. godini dobila ćerku Marselu, koju je po porođaju napustila. Kada je Marsela umrla od meningitisa dve godine kasnije, Edit se prostituisala kako bi platila njenu sahranu. Više nikada nije imala dece.
Mali vrabac
Godine 1935, otkriva je vlasnik noćnog kluba Luj Leple, koji ju je forsirao da peva, uprkos njenoj tremi i nervozama. U kombinaciji sa njenom visinom (142 cm) nazvao ju je imenom koje će je pratiti celog života: La mome Piaf (mali vrabac). Oporim vokalom i dirljivim tačkama oborila je publiku i njena karijera zasluženo kreće uzlaznim putem. Njena prva ploča izdata je iste godine, ali ubrzo Leple biva ubijen, a upravo nju optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu. S obzirom na „zanimljivo” društvo u kojem se u to vreme kretala, nije nimalo neobično da je deo sumnje pao i na njena leđa, ali je ipak oslobođena optužbe.
La vie en rose
Postajala je sve popularnija i traženija, mnogo je nastupala na radiju, počela je da se druži s poznatim pripadnicima pariske umetničke scene, pojavila se u nekoliko filmova, sarađivala je s francuskim Pokretom otpora. Pesma koja postaje njen zaštitni znak, La vie en rose pisana je usred nemačke okupacije u Parizu tokom Drugog svetskog rata. Pevajući za nemačke oficire sa velikim činovima u par klubova, Edit je zaradila pravo da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima, pod izgovorom da bi im digla moral. Zatvorenici bi potom sekli svoje likove sa fotografija, što im je omogućavalo da naprave lažne dokumente koji bi im pomogli u begu iz zatvora. Mnogima je spasla život. Danas je Editina povezanost sa francuskim Pokretom otpora uveliko poznata. Posle rata išla je na turneje i postala je prava internacionalna zvezda, puneći koncertne dvorane i klubove širom Evrope i Amerike.
Burne ljubavne veze
Privatni život Edit Pjaf bio je obeležen burnim ljubavnim vezama. Između ostalog, šokirala je javnost vezom s tad izuzetno poznatim bokserom Marselom Serdanom, koji je u to vreme bio oženjen i otac troje dece. Ljubav je završila tragično - Serdan je poginuo prilikom pada aviona 1949. godine, a da bi situacija bila još apsurdnija, to se dogodilo dok je putovao njoj u posetu. Edit je bila očajna, govorila je: „Ja sam ga ubila". Posvetila mu je čuvenu šansonu Himna ljubavi, a kako bi se iskupila, pozvala je Marselovu ženu i decu da žive u njenoj kući. Kasnije se udala za kantautora Žaka Pilsa, a kuma na venčanju bila je njena jedina prava prijateljica, Marlen Ditrih. Posle razvoda usledio je neverovatan niz teškoća: pet automobilskih nesreća, terapije za bolesti zavisnosti, napadi delirijum tremensa, upale pluća, brojne operacije... Ipak, sve vreme je neumorno nastupala po celom svetu, a takav tempo je izdržavala uz pomoć morfijuma. Drugi brak došao je ubrzo pred smrt i ovaj put bio je u pitanju frizer i pevač koji je od nje bio mlađi dvadesetak godina, Teo Sarapon, koji je posle samo godinu dana braka ostao udovac.
Plač na ulicama Pariza
Edit Pjaf umrla je od raka 1963. godine u 47. godini života. Poput burnog života, ni smrt nije prošla nezapaženo. Crkva je zabranila da bude sahranjena sa svim crkvenim počastima jer nikako nije odobravala njen životni stil, ali su joj mnogobrojni obožavaoci upriličili veličanstvenu sahranu, okupivši se u tolikom broju da je saobraćaj u Parizu bio potpuno paralisan. Nekoliko hiljada ljudi na ulicama je plakalo. Sahranjena je na groblju Per Lašez, a njen grob i danas ukrašavaju cvećem obožavaoci iz celog sveta. Ostaće upamćene njene reči - Ljubav je jedina logika koju poznajem, voleti jedini glagol koji znam da menjam po svim vremenima.