Broj 83
Početna > Intervju > MOJE NAJVEĆE GREŠKE

IVAN BEKJAREV

MOJE NAJVEĆE GREŠKE

Poznati glumac priznaje da je njegova najbolja odluka ta što je postao profesor glume, ali najgorom smatra to što je postao glumac

Lična karta
Rođen: 6. aprila 1946.
Roditelji: Đorđe i Radmila

Detinjstvo
Poreklom sam iz Đevđelije. Moj otac Đorđe, ili Georgi, došao je u Beograd pred Drugi svetski rat. Rodio sam se u Beogradu, šestog aprila 1946. godine. Školovanje sam otpočeo u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”. Bio sam veoma stidljiv i plašljiv, tako da je prvih nedelju dana majka morala sa mnom da sedi u klupi. Školovanje nastavljam u OŠ „Četvrti kraljevački bataljon", odakle sam često dolazio razbijenog nosa, jer u dečjim igrama i tučama nikada nisam pružao otpor.

Najdraža uspomena
Mnogo volim Kraljevo, jer sam najlepši deo svog detinjstva proveo tamo. Na Ibru sam naučio da plivam, u čuvenom „kazanu", jer smo stanovali ispod ratarskog imanja u Nušićevoj ulici, u kraju koji se popularno nazivao Ženeva. I dan-danas se ljudi koji tamo žive predstavljaju kao - Ženevci. Odatle nosim jednu od najdražih uspomena, trenutak kada sam primljen na audiciji u kraljevačko amatersko pozorište. Duša tog pozorišta bio je Zdravko Lukić koji nam je držao časove glume, a posle svake premijere donosio nam je džak bombona.

Prva ljubav

Sećam se ekskurzije u Dubrovniku, kad sam zbog nje skakao sa Lovrijenca gotovo u ponor ne bi li joj ubrao cvet.

Osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat u vašem budućem životu
To su Olivera i Rade Marković. Stanovali smo u istoj zgradi, sreli su me jednom na stepeništu i ponudili mi da se pridružim njihovoj pozorišnoj trupi „Dramska družina A". Tada sam bio u trećem razredu gimnazije i, zahvaljujući njima, kao vrlo mlad postao sam profesionalac.

Sreća

Kada je reč o poslu, mislim da je u našim uslovima sreća da možeš da živiš od svog posla. Inače, mislim da je čovek srećan sve dok može da se smeje.

Život
To je za mene pitanje za tri knjige odgovora.

Lepota
Lepota je dar sa neba. Niko nije zaslužan za svoju lepotu, ali mnogi koji imaju tu sreću nisu je svesni. Nažalost, lepota je često i razlog za najrazličitije zloupotrebe. U svakom slučaju, treba težiti lepoti, čak i onda kada su izgledi objektivno nikakvi.

Ljubav
Ljubav shvatam kao podršku, i to obostranu. Jedino u ljubavi mislim da se može govoriti o ravnopravnosti muškaraca i žena.

Slava

Slava je u mom poslu ponekad neophodna, ali i veoma opasna. Više je volim u malim količinama. Verovatno bih bio nesrećan da niko ne zna čime se bavim.

Prijateljstvo
Često smo skloni da poznanstva poistovećujemo s prijateljstvom. Mislim da je to ogromna zabluda. Po tom rezonu imao bih hiljadu prijatelja. Znam da ih imam samo nekoliko i to smatram najvećim bogatstvom.

Brak
Uprkos tome što sve radi protiv takve institucije, bez dobre porodice, bez zdravih brakova, nema ni zdravog društva.

Praštanje
Praštati da, zaboravljati ne!

Kajanje
Kakav je to čovek koji se ne pokaje?

Najveća vrednost u životu
Sloboda.

Politika
Nužno zlo.

Zdravlje
Babe su bile u pravu, zdravlje je zaista najveće bogatstvo.

Smrt
Smrt je samo jedan deo života. Doduše poslednji.

Vernost
Vernost je relativan pojam. Veran sam sebi.

Šta biste na svom putu promenili?
Puno toga, pre svega profesiju.

Najveći san
Da mogu da budem opušten bez posledica.

Najveća radost
Uvek me obraduje dobro obavljen posao.

Najveća tuga
Uvek me rastuži loše urađen posao.

Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe?
Probaću da se izrazim pomalo „fudbalski" da bih objasnio ono što je o meni jednom rekao jedan filmski radnik: To je čovek za koga nema izgubljene lopte.

Životni moto
Rad i samo rad.

Najdraža uspomena
Krstarenje Jadranom.

Vrline
Iskrenost i odgovornost. To su moje vrline i moje mane.

Odnos prema neprijateljima
Lako mi je s njima, znam s kim imam posla. Teško mi je sa onima koji se izdaju za prijatelje, a rade suprotno.

Najbolja odluka
Kad sam odlučio da postanem profesor glume.

Najgora odluka

Kad sam odlučio da postanem glumac.