Broj 83
Početna > Poznati > FIDEL KASTRO

EL KOMANDANTE

FIDEL KASTRO

Tokom vladavine nadživeo je devet američkih predsednika, pad Berlinskog zida i raspad sovjetskog komunizma. Ovaj osamdesetdvogodišnji revolucionar nedavno je izjavio da se ne predaje i da će nastaviti da se bori za svoje ideje

Fidel Alehandro Kastro Rus rođen je 13. avgusta 1926. godine (prema nekim izvorima - 1927) u Biranu. Njegov otac Anhel Kastro Arhis, rođen u siromašnoj porodici, bio je vlasnik plantaže na kojoj je kao mladić radio i Fidel. Njegova majka Lina Rus Gonzales, poticala je iz seljačke porodice iz kubanske pokrajine Pinar del Rio.

  Fidel je prva slova naučio u javnoj seoskoj školi u Biranu, a školovanje je nastavio u katoličkim privatnim školama „La Salje" i „Dolores" u Santijago de Kubi. Gimnaziju je započeo u „Dolores" a nastavio u jezuitskoj gimnaziji „Belen" u Havani, gde je maturirao 1945. godine. Tokom poslednjih godina srednje škole isticao se kao sportista.

  Buntovni studentski dani
  U septembru 1945. godine upisao je civilno i javno pravo i društvene nauke na Univerzitetu u Havani i odmah se aktivno povezao sa političkim borcima u krugu univerziteta. Zauzimao je različite položaje u Savezu studenata i bio istaknuti član raznih studentskih antiimperijalističkih i progresivnih organizacija, među kojima su Komitet za nezavisnost Portorika, Komitet 30. septembar, čiji je bio osnivač, i Komitet za dominikansku demokratiju.

  Porodični život
  Oženio se 1948. godine Mirtom Dijaz-Balart, ali se razveo 1954. godine. Kastrov sin iz tog braka Fidel Kastro Dijaz-Balart, zvani Fidelito, rođen je 1949. godine. Dolaskom oca na vlast, mlađi Kastro je vršio dužnost šefa kubanske Komisije za atomsku energiju. Kastru ovo nije bio jedini brak. Oženjen je Dalijom Soto del Valje i sa njom ima pet sinova čija imena redom počinju na slovo A.

  Dolazak na vlast
  Fidel Kastro je 1950. godine doktorirao prava na Univerzitetu u Havani. Planirao je da se kandiduje za mesto poslanika u kubanskom parlamentu 1952. godine, ali je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore. Kastro je zato protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio. Sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. Fidel napada vojnu kasarnu u mestu Monasada. Međutim, taj napad je završio neuspehom i Kastro je uhapšen. U zatvoru je ostao sve do 1955. godine. U to doba njegove političke ideje bile su: nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija i nije bio član Komunističke partije. Nakon puštanja iz zatvora, Fidel odlazi u Sjedinjene Države, a zatim u Meksiko, gde je organizovao revolucionarni pokret „26. jul” gde su bili i Raul i Če Gevara. U početku se Kastro krio u Sijera Maestra planinama i prikupljao saveznike. Nakon što je Batista 1. januara 1959. pobegao sa Kube, Fidel je preuzeo vlast, a 16. februara iste godine postao je kubanski premijer.

  Svađa s Amerikom
  Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio neprijateljski raspoložen prema Americi jer je ova podržavala Batistu i često se mešala u unutrašnje poslove Kube. Nakon što je Fidelova vlada nacionalizovala rafinerije nafte i šećerane 1960. godine, Amerika je prestala da kupuje kubanski šećer i uvela ekonomski embargo prema Kubi. SAD su neuspešno pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti 1961. godine u tzv. invaziji na Zaliv svinja. Početkom '60-ih godina Fidel Kastro je otvoreno prigrlio komunizam, primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć. Od '60-ih do '70-ih Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvenog osiguranja, pokazujući time kubansku revoluciju kao primer drugim narodima. Ali, američko-kubanski odnosi nastavili su da se pogoršavaju kada su Amerikanci 1962. otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje projektile dalekog dometa. Džon F. Kenedi tada je uveo pomorsku blokadu Kube da bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje projektila.

  Večna revolucija
  Kastro je pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a '70-ih i '80-ih i u Africi. Godine 1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih. Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine prekinuo je dotok pomoći Kubi, izazivajući time još veće propadanje posrnule kubanske ekonomije. Kubanski ratni avioni su oborili 1996. dva civilna aviona za koje su kubanske vlasti tvrdile da su narušile vazdušni prostor. Ovi avioni su pripadali organizaciji kubanskih izbeglica Brothers to the Rescue. Američka vlada je na ovaj incident odgovorila jačanjem ekonomskog embarga. Jednom prilikom kada je upitan kada će da obrije bradu i da skine vojnu uniformu, Kastro je odgovorio: „Kada se završi revolucija!”

  Kraj karijere
  Fidel Kastro je 31. jula 2006. god. objavio Kubancima i svetu da, zbog posledica delikatne hirurške intervencije, privremeno ustupa svoje dužnosti predsednika Državnog saveta i Vlade Republike Kube prvom potpredsedniku, svom bratu Raulu Kastru Rusu. Novi predsednik Kube započeo je oprezne promene u zemlji - ublažio je propise u privrednom sektoru, povećao penzije, ukinuo ograničenja za kupovinu mobilnih telefona i DVD plejera, dozvolio građanima da mogu da uđu u hotele koji su do sada bili rezervisani samo za turiste, pa se čak i njegova ćerka Marijela zauzela za prava gej populacije. Najnoviji potez, koji svedoči o menjanju lika ove socijalističke zemlje, jeste ukidanje odredbe o jednakim platama. Kastro je naglasio da ovo nikako nije poslednje zbogom jer će on i dalje nastaviti da se kao dugogodišnji vojnik bori za svoje ideje. - Nastaviću s pisanjem knjige, pod naslovom Misli druga Fidela - poručio je Fidel Kastro.