Broj 82
Početna > Poznati > ČUVENA TROVAČICA

KATARINA MEDIČI

ČUVENA TROVAČICA

Katarina Mediči bila je francuska kraljica, majka tri kralja, glavna snaga u politici za vreme katoličko-hugenotskih ratova i podstrekač masakra na dan Svetog Vartolomeja, čuvene Vartolomejske noći

Rođena je aprila 1519. u dobro isplaniranom i srećnom braku između vojvode Lorenca od Urbina II i francuske princeze Madlene. Njen pradeda je bio firentinski vladar Lorenco Mediči, poznatiji kao Lorenco Veličanstveni. Dugogodišnji sukobi između Francuske i Italije, novo savezništvo protiv Španije, šansa da kuća Medičija doživi oporavak, da Medičiji dobiju i malo plave krvi - sve to zajedno je sublimirano u maloj Katarini. Međutim, i majka i otac su joj umrli kada je njoj bilo samo tri meseca. U zavisnosti od političke situacije i ugleda njene familije, premeštana je iz manastira u manastir, gde je doživljavala različita iskustva.

Rana udaja i puno dece
Posredovanjem pape Klimenta VII 1533. godine, sa 14 godina udala se za vojvodu od Orleana, koji je kasnije postao francuski kralj (1547) pod imenom Anri II. Bili su zajedno 26 godina i rodila mu je desetoro dece. Živela je ponosno i gordo u senci ljubavnice Dijane, koja je bila 20 godina starija od nje. Iako nije bila neka lepotica, Katarina je bila vrlo inteligentna i obrazovana. Dugo se mučila da bi zatrudnela. Sve je probala: pila je mokraću od mule i mazala se svežom kravljom balegom oko „malog stomaka". Čak je dala da se izbuši rupa u plafonu dvorca Fontenblo da bi gledala kako Anri i Dijana vode ljubav. A onda su joj doveli jednog doktora koji joj je dao „nešto". Samo ju je snažna telesna konstitucija spasla sigurne smrti, jer roditi toliko puta zaredom, a ne umreti od sepse ili krvarenja, to je zaista bilo čudo. Sa mužem je ukupno imala desetoro dece, od kojih je troje umrlo kao novorođenčad. Tri poslednja francuska kralja iz dinastije Valoa, kraljevi Fransoa II 1559-1560, Šarl IX 1560-1575, Anri III 1575-1589, bili su sinovi Katarine Mediči. Elizabeta, njena najstarija ćerka, postala je žena španskog kralja Filipa III, a najmlađa preživela kći, Margareta (poznata kao kraljica Margo), udala se za protestanta Anrija od Navare, koji će kasnije postati francuski kralj Anri IV, po liniji ovog braka. Sva njena deca bila su bolešljiva osim Margarete, koja je bila jedina zdrava i snažna, ali zato nije dobijala nimalo ljubavi od Katarine. Naprotiv, Katarina ju je na neki način krivila što je „otela" sve zdravlje i snagu od braće.

Verovala je Nostradamusu

Posle čitanja Nostradamusovog Almanaha za 1555, koji je pominjao opasnosti za kraljevsku porodicu, tj. proročanstvo u kojem Nostradamus opisuje kraljevu smrt, Katarina je otišla da se nađe s njim. Kada su se sreli, Nostradamus i kraljica su u razgovoru proveli dva sata. Dve nedelje kasnije, kraljica ga je ponovo pozvala i tada mu je dala zadatak da napravi horoskope za nju i njenu decu. Katarina Mediči se posle toga oslanjala na Nostradamusove savete u svim državnim poslovima. Postala je njegov veliki poštovalac. Pozvala ga je u Pariz i dala mu funkciju kraljevog savetnika i lekara.

Politička moć

Za vreme vladavine svoga muža i prvog sina Fransoa II nije imala veliki uticaj, ali je nakon sinovljeve smrti 1560. godine vlast u potpunosti došla u njene ruke. U zemlji je rasla napetost između katolika i protestanata (hugenota). Katarina je bila odana katolikinja, vaspitavala je svoju decu u katoličkom duhu. Ali, raskol u zemlji značio bi direktno i kraj za njenu decu, a to ona nije htela da dozvoli. U nastojanju da očuva kraljevsku vlast po svaku cenu, Katarina je svoje snage posvetila održavanju ravnoteže između hugenota i rimokatolika. Za vreme verskih ratova koji su počeli 1562. godine, Katarina, i sama katolikinja, najčešće je podržavala katolike. Ali, ponekad, kada je to bilo politički korisno, podržavala je i hugenote. Verski rat je završen pogibijom jednog od dvojice najistaknutijih lidera, katolika. Njegov rival je takođe bio politički oslabljen, jer je nekoliko godina morao da se bori protiv optužbi za zaveru. Katarina je to iskoristila i neposredno posle rata proglasila je svog 13-godišnjeg sina za kralja. Kao regent vladala je u ime svog drugog sina Šarla IX sve dok nije 1563. godine postao punoletan, a onda je nastavila da dominira nad sinom sve vreme njegove vladavine.

Vartolomejska noć
Godine 1572. Katarina je primetila da hugenoti imaju sve veći uticaj na njenog sina Šarla. Uplašena, organizovala je zaveru koja je dovela do ubistva protestantskog vođe i pokolja hugenota u masakru na dan Sv. Vartolomeja (24. avgusta). Ta je noć ostala upamćena u Francuskoj, ali i svetskoj istoriji kao jedna od najkrvavijih. Kako bi ubili što više protestanata, zatvoreni su svi ulazi u Pariz, a konačni rezultat je bio oko 6.000 ubijenih hugenota. Prema jednom svedočanstvu, Katarina i njene sluge su sa svojih prozora posmatrali neka od ubistava i uživali. Krvavi pohod se nije tu zaustavio, već se raširio celom Franucuskom i prestao je tek 17. septembra, a broj žrtava se popeo na oko 70.000 ljudi.

Katarinin kraj
Nakon smrti Šarla 1574. godine, na vlast je došao njen treći sin Anri III, koji je uspeo da obuzda majčinu moć i uticaj. Umrla je u mestu Bloa 5. januara 1589. godine od upale pluća. Daleko od njene političke uloge, Katarina je bila pokrovitelj umetnosti. Naročito ju je zanimala arhitektura. Njena lična biblioteka imala je brojne rukopise, koji su postali čuveni u renesansnoj Francuskoj.