Broj 81
Početna > Putovanja > PROVEDITE LETO U SRBIJI

MANASTIRI OVČARSKO-KABLARSKE KLISURE

PROVEDITE LETO U SRBIJI

Ovčarsko-kablarski manastiri već skoro dva veka privlače pažnju istraživača, umetnika, vernika, ljudi radoznalog i nemirnog duha, koji su o njima ostavili mnoga pisana svedočanstva. Ako ne letujete negde daleko, odmor u ovom kraju biće idealna prilika da se upoznate sa istorijom

Ovčarsko-kablarski manastiri čine jednu od najkompaktnijih sakralnih kulturnoistorijskih celina Srbije koja je, zbog svog trajanja, svojevrsna posebnost naše kulture i umetničke baštine stvarane šest vekova.
  Ovčarsko-kablarska klisura je predeo prepoznatljiv po prirodnim lepotama, ali i manastirima koji su skoncentrisani na tako malom prostoru. Ima ih ukupno deset, i to Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje, Sv. Trojica, na padinama Ovčara i Jovanje, Uspenje, Nikolje, Blagoveštenje i Ilinje na padinama Kablara. Pored ovih manastira postoje i dva sveta mesta koja su obeležena kapelama - Savinje i Kađenica.
 
  Manastir Blagoveštenje
  Manastir Blagoveštenje nalazi se na blagoj uzvišici iznad sadašnjeg naselja Ovčar Banje. Ovo je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su mu ktitori. Natpis iznad ulaza u crkvu govori da je hram podignut 1601/02. Hram je izgrađen u raškom graditeljskom stilu i svojom arhitekturom je, posle manastira Sv. Trojice, najlepši manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Manastir poseduje jedan od najznačajnijih ikonostasa srpske umetnosti iz prve polovine XVII veka. Crkva ovog tipa bila je jedan od retkih hramova koji su dobili tako reprezentativno ukrašen enterijer u kome impresivni ikonostas zauzima dominantno mesto svojom izuzetno bogatom duboreznom obradom i slikanom dekoracijom. U manastiru je jedna od najstarijih knjiga, Blagoveštensko jevanđelje, nastalo 1372. godine. Pored ove knjige, u manastiru se čuva i štampano Četvorojevanđelje iz 1552. godine, iz štamparije Trajana Gundulića.
 
  Manastir Ilinje
  Manastir Ilinje se nalazi na jednom živopisnom, lepom i šumovitom visu iznad manastira Blagoveštenja. Sa proplanka na kom se nalazi ovaj manastir pruža se lep pogled na okolinu Ovčarsko-kablarske klisure. Ne postoje podaci kada je nastao i ko je podigao ovaj manastir. S obzirom na to da je blizu manastira Blagoveštenja, pretpostavlja se da su ga blagoveštenski monasi u svom usponu i podigli kao svoj metoh. Manastir je sagrađen 1938. godine, na temeljima starog manastira.
 
  Crkva Svetog Save - Savinje
  Do ovog mesta dolazi se strmom pešačkom stazom koja vodi od železničke stanice. Podno najstrmijih litica Kablara, u kamenom udubljenju izvire voda i pravi rezervoar od dva-tri litra. Veruje se da voda nazvana Savinom, leči vid i glavobolju. U blizini izvora, 1938. godine, podignuta je mala crkva pod stenom. U njoj o praznicima bogosluženje vrše monasi iz manastira Preobraženja.
 
  Kađenica
  Na desnoj obali Zapadne Morave, kilometar uzvodno od Ovčar Banje, nalazi se pećina Kađenica. Prilaz pećini je uređen, a glavna dvorana, sa naznakom pećinskih ukrasa, istovremeno je i sakralno-spomenički prostor.
  Dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće obeležavaju nemio događaj iz vremena Hadži-Prodanove bune 1814. godine. U pećinu se u tim krvavim vremenima sakrio zbeg naroda iz okolnih sela. Turci su zbeg otkrili, na ulaz nagomilali granje i slamu i zapalili. Sav narod se ugušio kadom, tj. dimom. Od tada se ovo mesto zove Kađenica.
  Kosti su ležale po pećini pokrivene prahom i pepelom do 1940. godine, kada su sahranjene u kamene sarkofage. Pećina i prilaz do nje ponovo su uređeni 1991. godine.
 
  Manastir Nikolje
  Manastir Nikolje, najstarija crkva među ovčarsko-kablarskim manastirima, podignut je na padinama Kablara, na levoj obali Zapadne Morave. Na osnovu arhitektonskih karakteristika, pretpostavlja se da potiče iz srednjeg veka, najverovatnije kraja XV, odnosno početka XVI veka. Za istraživanje prošlosti manastira Nikolje od neprocenjive su važnosti zapisi u rukopisima o njemu, njegovoj istoriji i znamenitim starešinama manastira. Najznačajniji i najstariji rukopis, pisan na pergamentu, jeste čuveno Nikoljsko jevenđelje.
  Ikonografiju karakterišu prikazi Velikih praznika, nekoliko scena iz ciklusa stradanja Hristovih i drugih svetitelja. Najvrednija ikona u riznici manastira Nikolje je Bogorodica Strasna.
  U riznici manastira Nikolje čuva se najznačajnija rukopisna knjiga srpske kulture, napisana početkom XVII veka, Karansko jevanđelje.
  Arhitektura crkve manastira Nikolje je skromna, međutim ovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sačuvan u svom arhitektonskom obliku još iz srednjeg veka, što mu daje posebnu važnost i značaj.