Broj 81
Početna > Intervju > MOJE MALE TEORIJE

OLJA IVANJICKI

MOJE MALE TEORIJE

Slikarka Olja Ivanjicki, intrigantna i zanimljiva, uvek svoja i drugačija, otkriva svoj svet i svoje najveće snove

Bik u horoskopu
  Mesto rođenja: Pančevo
  Roditelji: Veronika Mihailovna Pjotrovska i Vasilij Jakovljevič Vasiljenko Ivanjicki
 
  Detinjstvo
  Detinjstvo sam provela u Kragujevcu, gde je tata radio u Vojno-tehničkom zavodu. Moje detinjstvo obeležila je prerana smrt majke, tako da sam bila veoma usamljena. Imala sam babušku koja je o meni brinula, ali sam bila svesna da majku ne može ništa zameniti.
 
  Zavičaj
  Moji su došli iz Rusije, tata kao carski oficir, a mama sa devojačkim internatom, jer se porodica izgubila u vihoru revolucije. Taj neki zavičaj bi trebalo da je Rusija. Pripadništvo ruskom narodu možda najviše osećam u onome što je imao i moj otac, a to je osećaj za matematiku, tu vrstu preciznosti. To sam prenela na svoje slike.
 
  Uspomene iz detinjstva
  Uspomene iz mog detinjstva i nisu mnogo vesele, jer posle su došli rat i nemaština, glad. Uglavnom me za Kragujevac vezuju neke slike, što sa mojih crteža, što sa fotografija. Vezivanje za fotografiju je tako precizno da se sećam i dvorišta gde se ulazilo u foto-salon koji se zvao Foto Černe.
 
  Najjači pečat u životu
  U detinjstvu je smrt majke, a kasnije, kad sam imala 26 godina, zamalo se nisam udavila u Tirenskom moru.
 
  Sreća
  Sreća izaziva potpuno iste reakcije kao i nesreća: dobijaš lupanje srca, plačeš, imaš nesanicu. Jedino što znaš da to nije nesreća nego sreća. Bolje je biti izbalansiran nego stalno želeti biti srećan. Jer, dovoljan je jedan grip i već niste srećni. Pitanje sreće je danas pitanje sebičnosti. Treba se radovati malim stvarima.
 
  Ljubav
  Ljubav je komplikovano, vrlo složeno osećanje, podrazumeva mnogo šta. Stalno mislimo da je to to, da je neko pravi. Posle se ispostavi da i nije tako. To je globalna reč, kao nacija, država. Kada se raščlanjuje, shvatimo da i nema odgovora. Ponekad imam potrebu da se pobunim protiv upotrebe te reči. Svako ti uvali reč ljubav pa ti posle gledaj da je objasniš.
 
  Lepota
  Parametri lepote, poimanje lepote, menjaju se kroz vreme. Od, recimo, barokne lepote došli smo do ove današnje, anoreksične, silikonske, fitnes lepote. Doskora su skupo plaćali ugradnju silikona, a sada opet plaćaju da ih izvade. Nije više in. Pa to nema nikakvog smisla. Na svojim slikama tragam, možda, za lepotom nekog budućeg sveta. Tražim to buduće lice.
 
  Život

  Svi kao znamo šta je život jer ga trošimo ovako ili onako, ne možemo izvan toga, ali kad se raščlani, nema odgovora šta je.
 
  Vera
  Uvek je to potpuno lični odnos, bez obzira na to što postoje institucije, crkve, koje bi trebalo da budu neki posrednici u verovanju i komuniciranju sa Bogom. Ali, ako neko veruje, on onda veruje i van institucije. A pitanje religija, pitanje ratova vođenih u ime vere, njihovog večnog nesporazuma, biće jedno od najvažnijih pitanja 21. veka. To bi nekako moralo da se reši, jer se svet sve više zahuktava.
 
  Prijateljstvo
  Prijateljstvo je suštinski odnos među ljudima. Verujem da nema slučajnih susreta i da se ljudi, jednostavno, prepoznaju.
 
  Slava

  Slava je relativna, nije to neki 33. stepenik na koji se stigne i više te niko odatle ne može skinuti.
 
  Brak
  Brak još uvek preživljava kao institucija poretka na zemlji. Prosto je tako, uprkos nesporazumima, skupim razvodima i prevarama. Danas više i nije tako bitno potpisati papir, ali ljudi to i dalje rade, da li iz potrebe da nekoga po svaku cenu zadrže uz sebe ili zato što je to nekako običajna stvar, verska stvar, ili da bi se osigurali, ne znam.
 
  Muškarci i žene
  Meni je lakše da se družim sa ženama. One su osećajnije, komunikativnije. Imamo male zajedničke radosti kao što je kupovina. Sa muškarcima je teže. Čak i kad se bavimo istom profesijom, žene moraju svesno da popuštaju, ne zato što hoće nego zato što je to pametnije. A zamorno je stalno biti pametniji. Uvek mi moramo da imamo razumevanja za taj deo čovečanstva, nikad se oni ne pitaju kako je nama. Mi se kao polovi uopšte ne razumemo, čak i kad su veze dugogodišnje, ne postoji šansa da se muškarac i žena objasne.
 
  Dom

  Kad god putujem, bez obzira na to što me raduje da vidim neke meni drage ljude, uvek otpatim. Znam da i moji predmeti, slike, sitnice, moja kuća, osećaju da nisam tu. Valjda se poremeti taj uobičajeni sklad u protoku energije.
 
  Praštanje

  Mislim da je neophodno praštati, ne samo zato što je i hrišćanski nego, prosto, dešava se da nas neko povredi, da nam nanese bol, ali nepraštanje je gore od toga jer nas truje iznutra, stvara mržnju. Najteže je nositi mržnju, osvetu, nervirati se, gubiti energiju u nekim prepucavanjima ko je prvi počeo. Mnogo je lakše nekoga izbaciti iz glave nego stalno misliti koliko nas je duboko povredio.
 
  Kajanje

  Trebalo bi živeti tako da se nema mnogo razloga za kajanje, donositi svesno svoje odluke i biti unapred spreman na posledice.
 
  Najveća vrednost u životu
  Ono što sam uradila, naslikala, napisala, kao i moje male teorije koje su se posle nekog vremena pokazale tačnim.
 
  Smrt

  Pitanje smrti nije odgonetnuto i naš odnos prema smrti nije rešen. To je neka druga realnost sa kojom mi nemamo kontakta, ali paralelni svetovi ipak postoje.
 
  Novac

  Pitanje novca je najveće pitanje poretka u svetu. Samo se o novcu radi. I zato novac ne volim da posmatram kroz malu ljudsku prizmu imati ili nemati, ili kroz pitanje neke plate i penzije. Globalno, tokovi novca, uz koje ide uvek i moć, objašnjavaju sve što se dešava u politici u svetu.
 
  Putovanja

  Dosta sam putovala, ali ne i na previše mesta. Za mene je to pomalo gubljenje vremena, ne moram baš svuda da odem da bih znala kako je tamo, dovoljno je uključiti televizor. Inače, putovanja i ne volim jer ona uvek znače velike pripreme, šta poneti, pa spakovati, pa ući u avion, pa onda ostaviti kuću. Mnogo je komplikovano da bi se tamo videlo neko ostrvo ili Sfinga.
 
  Najveći san
  Da se konačno stanovnici Zemlje sretnu sa nekim drugim predstavnicima civilizacija koje su van ove planete.