Broj 80
Početna > Intervju > SLUGA KULTURE

KONSTANTIN KOSTJUKOV

SLUGA KULTURE

Za Konstantina Kostjukova život je pokret, a njegov glavni moto svih ovih godina je da nikada ne odustaje. Saznajte kako izgleda svet prvaka Baleta Narodnog pozorišta

Lična karta
Datum rođenja: 26. april 1967. godine
Mesto rođenja: Kijev
Roditelji: Eduard i Irina

O zavičaju
Zelena ulica blizu reke sa velikim dvorištem za nas decu da se igramo. Jedva čekam leti da dođe zima, da se grudvamo, sankamo, klizamo, zimi da igramo letnje igre u dvorištu prepunom dece. Bilo je puno radosti, smeha, druženja...

Prva ljubav
Zajedno smo se klizali u istom tom dvorištu. Bili smo veoma poznat par, stoga su nas i zvali po slavnom ruskom paru Rodnina i Zajcev.

Osoba koja je dala pečat vašem životu
Baka, koja me je učila da budem dobar čovek, da živim pošteno, koja mi je usadila ličnu kulturu i ukazala na njenu važnost i neophodnost. Sve je to ona od najranijeg detinjstva ukorenila u nas, jer su mama i tata radili po čitav dan i ona je bila ta koja je zapravo imala važnu misiju da nas na pravi način pripremi za život. To je od početka uobličavalo naš status u životu, u privatnom i poslovnom. U poslovnom mi je presudnu ulogu imao otac, takođe baletski igrač. Zahvaljujući njemu opredelio sam se za ovu profesiju. Otac je bio ambiciozan, veliki profesionalac, usadio mi je ambiciju da budem najbolji i da, ako već radim nešto, ne budem u masi, već na vrhu, da se izdvojim.

Sreća
Da bi čovek bio srećan, mora da se poklopi puno situacija i potreba kojima teži. Prvo, mora da ima blagostanje u kući, zdravlje. Drugo, čovek ne može da bude do kraja srećan ako nije srećan u poslu. Tako se troše živci, a onda čovek nije kadar da doživi sreću na pravi način. Jedno drugo neminovno uništi, rasturi. Čovek mora da bude u harmoniji što se poslovnog i privatnog života tiče. Inače, nezadovoljstvo na jednoj strani poput infekcije zahvati onu drugu stranu. Za mene je velika sreća kad posle premijere doživim iskren i snažan aplauz. To je satisfakcija za moj trud.

Ljubav
Ljubav je pokretač života i sveta. Bez ljubavi ne može da se živi. Kako ti krene dan ujutru, kako i da li napraviš od ljubavi doručak za svoju suprugu ili supruga, decu, tako će ti krenuti dan, kako kažeš „Dobar dan” komšiji, kako pozdraviš kolege, kako ih pitaš: „Kako si?" Sa koliko ljubavi radiš svoj posao, tog kvaliteta će i biti konačni ishod, rezultat u tvom poslu, bez obzira na to da li praviš stolicu, knjigu ili glumiš, pevaš... Sve se vraća. Ako deca nemaju ljubav majke, nemaju je ni za druge. Samo prava ljubav može da pokrene prave emocije i samo pravi ljudi mogu da urade prave stvari u životu. Zato ja kažem da je ljubav pokretač života na planeti. Jedino ljubav prema novcu nije zdrava, jer može da inficira čovekovu dušu.

Lepota
Veoma sam osetljiv na lepotu zato što je balet estetska profesija, profesija mladih. Tu, jednostavno, mora da bude lepote u pojavi, u pokretu, u emociji. Ako u nekoj profesiji nema lepote, onda to nije umetnost. Ona je vrlo bitna zato što izgrađuje estetski ukus kod ljudi. Ona je majka estetike.

Život
Neprestano pokretanje! Zato ga treba istraživati. Dete kad se rodi, čim postane svesno svoje okoline, počinje da istražuje. Puno se kreće i nesvesno saznaje o životu. Samo treba pratiti prirodu. To čovek ne sme da izgubi do kraja. U svetu toliko toga ima da je za tri života dovoljno. Ljudi koji izgube smisao za to traženje su polumrtvi. Život vidim kao ogromnu mašinu koja guta, melje i ide dalje, napred. Ja sam baletski igrač. Kod mene je sve vizuelno, sve u pokretu. Ne vidim ništa statično.

Vera

Vera mora da postoji. To su još grčki filozofi rekli: „Ako nemaš vere, moraš da je izmisliš". Ponekad, kad niko, čak ni medicina ne može da pomogne, pomaže vera. Taj instinkt plašljivosti životinje uvrežen je i u ljudima, tako da je s jedne strane i dobro da se čovek nečeg plaši, jer bi sigurno u protivnom bilo mnogo više ljudi opasnih po društvo, po okruženje. Neki ljudi iskreno veruju, požrtvovani su u svojoj veri, dok su neki drugi prisutni iz čiste koristi. I jednima i drugima vera treba.

Prijateljstvo
Nekad ljudi ono što povere prijatelju ne povere čak ni svom roditelju ili detetu. Naše vreme je mnogo promenilo ljude, pa i odnos prema prijateljima. Ne verujem u tezu da se „prijatelji poznaju u nesreći". Pre mislim da se poznaju u sreći. Mnogo je lakše odglumiti nesreću, jer taj navodni prijatelj ima satisfakciju da bude prisutan, da „deli" tu nesreću, tako što će, u stvari, u njoj da uživa. Sreću će kvaziprijatelj, međutim, teško moći da odglumi. Ako je zao ili ljubomoran, neće mu biti lako da ostane s tobom onda kad ti je dobro. Pravi prijatelj i u sreći ostaje s tobom do kraja. Kad si nesrećan, lažni prijatelj ostaje do kraja, zato što uživa u tome. U današnje vreme je veoma teško naći pravog prijatelja, to je postao veliki luksuz, kako bi rekla moja supruga.

Slava
Veoma je opasna. Može da napravi veliku štetu u napretku ljudi i kvalitetu. To je jedno slepilo. Tu čovek mora da bude veoma obazriv. Mora da se seti puta kojim je došao do slave. To nije slep put, već put koji nema kraja. S druge strane, slava nam pomaže tako što daje satisfakciju u poslu. Ako si stigao dovde, znači da si na pravom putu.

Brak

Brak je spoj mladosti, ljubavi i prijateljstva.

Praštanje
U principu, volim da praštam, ali nisam pristalica onoga što propoveda Biblija: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom". Ne mogu baš sve da odobrim. Praštanje donosi dobro, nepraštanje - sukobe.

Kajanje
Kajem se ponekad kad pogrešim, ali to brzo zaboravljam, jer deluje na psihu. Postajem ranjiv kao dete. A više ne smem to da budem, jer imam svoju porodicu, decu, bilo bi to neodgovorno prema njima.

Najveća vrednost u životu
To je prijateljstvo, koje je, citirao bih moju suprugu, „pravi luksuz". To su lepi odnosi između ljudi. Kad ima toga, ljudi mogu sve da urade.

Deca
Odnos prema deci će biti onakav kakav su sa tobom imali tvoji roditelji, kako su te vaspitali. Svako želi da sve što može uloži u decu, u njihovo zdravlje, znanje. I to je ljudski, normalno. Primetio sam da se ovde mnogo više ulaže u decu nego u Rusiji. Ovde su roditelji požrtvovaniji, dok je u Rusiji obratno - deca se vaspitavaju tako da su više okrenuta roditeljima.


Najveći san

San mi je da moja porodica uvek bude sigurna na finansijskom, ali i na emotivnom planu, ljubavno i poslovno. San mi je i da naš balet zauzme evropske scene. Zasad nam ide dobro.

Predstavite sebe

Ja sam sluga kulture, kao što je bio i Nižinski, i to je napisao u svom dnevniku. To je za mene velika čast, jer ja služim vasioni.

Životni moto

Ne odustajati.