Broj 80
Početna > Lepi i zdravi > CREVNE BOLESTI

LETI OPREZNO SA HRANOM

CREVNE BOLESTI

Visoke letnje temperature, poremećaji u vodosnabdevanju, način ishrane, godišnji odmori, povećan broj insekata i glodara najznačajniji su faktori koji dovode do većeg rizika od obolevanja od crevnih zaraznih bolesti

Crevne zarazne bolesti može da izazove niz faktora, od visoke temperature vazduha, koja utiče na brže razmnožavanje bakterija i virusa u hrani i vodi za piće, do toga da ljudi ne održavaju zavidan nivo higijene, imaju hronična oboljenja ili su dehidrirani. Crevne zarazne bolesti se prevashodno prenose zagađenom hranom, vodom i prljavim rukama, mada je u nehigijenskim uslovima značajna i uloga muva u širenju ovih infekcija. Opšte i najvažnije mere prevencije svih crevnih zaraznih bolesti su pre svega sprečavanje fekalne kontaminacije hrane i vode za piće.

  Simptomi
  Najveći broj zaraznih bolesti su bolesti prljavih ruku, koje se obično manifestuju učestalim stolicama ili zatvorom, ili se naizmenično pojavi proliv pa zatvor, zatim stolice koje sadrže sluz. Prisutni su i bolovi u stomaku koji su obično sporednija tegoba, jer nisu ni redovni ni stalni, obično nisu ni mnogo jaki. Zatim muka, gađenje i nagon za povraćanjem. Kada su simptomi blagi, ne treba tražiti savet lekara, već treba nadoknaditi tečnost, mirovati i sprovesti dijetu. Ali, ako bolest počne naglo sa velikim brojem stolica, pa one još sadrže krv, sluz, a celo stanje je praćeno visokom temperaturom, obavezno potražite pomoć lekara.


  Kvarljive namirnice

  Hrana je veoma pogodna sredina za rast i razmnožavanje mnogih mikroorganizama, naročito leti. Najznačajnije namirnice u tom smislu su meso, jaja, voće i povrće kao i njihovi proizvodi. Svako termički obrađeno jelo može da se smatra sigurnim ukoliko nije naknadno zagađeno. Prevencija crevnih zaraznih bolesti zavisi pre svega od sprovođenja pravilnih postupaka prilikom pripremanja i čuvanja hrane, kao i sprovođenja lične higijene.

  Institut za javno zdravlje Srbije ponudio je 10 zlatnih pravila za pripremanje bezbedne hrane i samim tim sprečavanja pojave crevnih zaraznih bolesti.
  1) Odabrati bezbedan postupak obrade životnih namirnica.
  2) Prati ruke pre, u toku i posle pripreme hrane.
  3) Brižljivo i temeljno kuvati sve namirnice životinjskog porekla na temperaturi višoj od 70 stepeni Celzijusa (naročito živinu, svinjetinu, jaja i jela od mesa).
  4) Pripremljenu hranu odmah jesti (ne čuvati je duže od četiri sata na temperaturi kuhinje).
  5) Termički obrađenu hranu brižljivo čuvati na temperaturi nižoj od 10 stepeni Celzijusa (najbolje na +4 u frižideru) i to u plitkim, pokrivenim posudama, ukoliko treba da se čuva duže od dva sata.
  6) Temeljno podgrejati kuvanu hranu.
  7) Sprečiti kontakt sirovih namirnica i termički obrađene hrane.
  8) Besprekorna čistoća sveg kuhinjskog pribora.
  9) Zaštita hrane od pristupa insekata, glodara i drugih životinja.
  10) Korišćenje higijenski ispravne vode.
  Šta jesti leti?
  U letnjem periodu treba uzimati lakšu hranu u češćim obrocima. U dnevnoj ishrani treba da se nađe najmanje 250 grama svežeg voća. Takođe, treba jesti puno povrća i proizvoda od žita, pri čemu prednost treba dati crnom integralnom brašnu, a ako već mora meso, onda je poželjno da bude živinsko i riba. Hranu je najbolje bariti, dinstati, kuvati sa što manje vidljivih masnoća. Izuzetno je važno nadoknađivati tečnost. Osim što tokom dana treba popiti najmanje pola litra mleka (može i jogurt ili kiselo mleko), potrebno je, takođe, uneti i najmanje dva litra tečnosti. Pri tom se ne misli samo na vodu. Zbog pojačanog znojenja i gubitka minerala, a pre svega soli, treba piti mineralnu vodu, biljne i voćne čajeve, razblažene voćne sokove, jesti blago zasoljene supe. A izbegavati slatke napitke poput gaziranih ili koncentrovanih sokova, kao i grickalice i slatkiše.