Broj 80
Početna > Zanimljivosti > BOGINJA LJUBAVI I POŽUDE

AFRODITA

BOGINJA LJUBAVI I POŽUDE

Afrodita je grčka boginja ljubavi, lepote i plodnosti. Za razliku od rimske boginje Venere, sa kojom je poistovećena, Afrodita nije bila boginja samo seksualne ljubavi i čežnje, već i ljubavi i naklonosti među prijateljima

Prema Homeru, ona je bila ćerka vrhovnog boga Zevsa i boginje kiše Dione. Hesiod u Teogoniji piše da se rodila iz morske pene. Kada je Titan Kron oštrim srpom odsekao penis svom ocu Uranu, on je bacio u more genitalije koje su plutale usred bele pene koja se oko njih stvarala. Iz te pene nastala je Afrodita koja je zatim isplivala u Paf na Kipru. Na mnogim ostrvima su postojala njena svetilišta, što govori da je ona bila zapadnoazijska boginja koju su u Grčku doneli pomorski trgovci. Treće verovanje je da je ona Talasina i Zevsova ćerka, budući da je Talasa bila boginja mora. Zahvaljujući lepoti i čarolijama kojima je vladala, postala je jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi ni ljudi nisu mogli da joj odole.
 
  Afroditine strasti
  Budući da ljubav u životima bogova i ljudi ima veoma važnu ulogu, Afrodita je bila vrlo cenjena. Ko joj je iskazivao počast i prinosio žrtve mogao je da računa na njenu naklonost. Samo je bila pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često je bila i prolazna. Ponekad je činila čuda kakva može učiniti samo ljubav: kiparskom vajaru Pigmalionu oživela je mermerni kip u koji se on zaljubio. Znala je i da mrzi, jer mržnja je rođena sestra ljubavi. Narcisa, koji je prema kleveti ljubomornih nimfi prezreo njene darove, dovela je dotle da se zaljubio u samog sebe i da je na kraju izvršio samoubistvo. Afrodita nije imala sreće u ljubavi jer nije znala da zadrži nijednog ljubavnika. Ni brak joj nije bio srećan. Antički Grci su je u svojoj mitologiji venčali sa hromim bogom kovačem Hefestom. Ali je ona utehu tražila kod boga rata Aresa, s kojim je imala petoro dece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), kod boga vina Dionisa (s kojim je imala sina Prijapa), uz ostale i kod boga Hermesa. Kada je Hefest otkrio Afroditinu strast prema bogu rata Aresu, pobesneli bog kovač napravio je zlatnu mrežu u koju je uhvatio dvoje ljubavnika dok su bili zajedno u krevetu. Zatim je pozvao druge bogove sa planine Olimp da vide par, ali oni su se samo smejali njegovoj sramoti, a Posejdon, bog mora, ubedio je Hefesta da oslobodi Afroditu i Aresa.
 
  Najlepša među boginjama
  Možda je najveća Afroditina ljubav bila prema mladom i zgodnom Adonisu, još jednom zapadnoazijskom božanstvu. Pošto ga je ubio divlji vepar, Adonis je postao predmet obožavanja i za Afroditu i za Persefonu, kraljicu mrtvih. Njihovu ogorčenu svađu prekinuo je Zevs, koji je doneo odluku da Adonis trećinu godine provodi sam, trećinu godine živi s Persefonom, a trećinu s Afroditom koja je od Zevsa tražila da ga načini besmrtnim.
  Zbog njenog ponašanja, Zevs je učinio da se Afrodita zaljubi u Anhiza, Enejinog oca. Afrodita je gajila naklonost prema sinu trojanskog kralja Prijama, mladom Parisu. Kao nagradu za to što joj je u sporu sa boginjama Herom i Atenom dao prvenstvo u lepoti, obećala mu je najlepšu od svih smrtnih žena. Sudbina je htela da to bude Helena, žena spartanskog kralja Menelaja.
  Afrodita je pomogla Parisu da odvede Helenu u Troju. Menelaj nije hteo da se odrekne žene i tražio je da mu se vrati. Budući da je Paris to odbio, Menelaj je uz pomoć svog brata Agamemnona, moćnog mikenskog kralja, podigao sve ahajske kraljeve u kazneni pohod protiv Troje. Afrodita je pomagala Trojancima, ali borba nije bila njena jača strana. U strašnom desetogodišnjem ratu, u kojem su učestvovali svi tadašnji junaci i gotovo svi bogovi, Paris je na kraju poginuo, a nakon njegove smrti pala je i Troja.