Broj 8
Početna > Poznati > ZA SVA VREMENA - Kristijan Dior

Kristijan Dior

ZA SVA VREMENA - Kristijan Dior

Postoje imena kojima vreme ne može ništa.

"Majka mi je pričala, jednom kad sam bio mali deda me je upitao šta želim da postanem kad porastem. Ja sam odgovorio – Kristijan Dior."

Godine 1905. u Grenvilu, lepom pomorskom gradiću na normandijskoj obali, rodio se Kristijan Dior, kreator čije će haljine novog stila, raskošnog izgleda, sa gracioznim siluetama i talasastim suknjama, zalečiti ženska srca nakon ratnih godina ispunjenih brutalnošću i strahom.
Porodica Dior živela je u sivo-ružičastoj kućici, smeštenoj na litici sa koje se pružao predivan pogled na more. Pogled kojem se Dior i kasnije u životu vraćao.
Sve što je želeo bilo je da se bavi umetnošću, ali kako to već nekako stereotipno sledi u životima umetničkih velikana, na očevo insistiranje, upisao se u prestižnu Školu za političke nauke u Parizu, koja bi ga, po zamisli roditelja, pripremila za karijeru diplomate.
Međutim, godine 1928. otac mu je dao dovoljno novca da otvori galeriju, samo pod uslovom da porodično ime ne bude ispisano iznad vrata. Galerija Žak Bonžan je uskoro postala omiljeno svratište avangardnih umetnika – Žorža Braka, Pabla Pikasa, Žana Koktoa, Maksa Džejkoba. Sve je bilo previše idealno da bi potrajalo. Samo tri godine kasnije umire Diorov stariji brat, zatim i majka, te sledi krah porodične firme. Galerija je bila zatvorena.

  POSLERATNI STIL
  Nesreće su se nizale. Godine 1939. počinje i Drugi svetski rat. Dior je godinu dana služio u vojsci kao oficir, dok se Francuska nije predala.
Kraj rata Francuska je dočekala u ruševinama. Pored toga što je bilo uništeno pola miliona zgrada, nije bilo ni dovoljno hrane i odeće. Trebalo je oživeti kompletnu industriju, te ni moda nije bila izuzetak. Žene su izgubile ženstvenost, nosile su odela sa naramenicama i suknje do kolena. Pariska modna scena, koja je dominirala međunarodnom modom još od osamnaestog veka, bila je u veoma lošem stanju.
Dior je odlučio da vrati Pariz na modnu mapu. Bogati Francuz Marsel Buzak, "kralj pamuka", saslušao je njegovu teoriju o tome kako je javnost spremna da prihvati novi posleratni stil i odlučio da osnuje novu modnu kuću "Dior", sa tada nečuvenim budžetom od šezdeset miliona franaka.

  CVETNA ŽENA
  Prva modna revija zakazana je za 12. februar 1947. godine. "To je pravo otkrovenje, dragi Kristijane", rekao je Karmel Snou, urednik američkog časopisa Harper’s Bazaar. Odeća je isticala ramena i tanak struk. Bogate suknje su slobodno padale. Novi izgled je savršeno odgovarao posleratnom dobu. Propagirao je sposobnu ženu, brižnu domaćicu koja gradi srećni dom za svog muža i decu. Diorova „cvetna žena“, kako je on nazivao svoj novi stil, savršeno se uklapala u tu priču.
Nakon uspešne revije, njegova modna kuća bila je preplavljena porudžbinama. Rita Hejvort je odabrala jednu večernju haljinu za premijeru svog novog filma Đilda. Balerina Margot Fontejn je kupila odelo.
Novostečenim novcem Dior je odlučio da ostvari sve svoje snove. Kupio je jednu staru fabriku u blizini Pariza i farmu cveća u srcu Provanse, te je tako mogao da udovoljava kako svojoj ljubavi prema umetnosti tako i ljubavi prema baštovanstvu.
Iako je napravio revoluciju u francuskoj modi, Dior je bio dosta povučen i prestravljen svakim novim izazovom. Posećivanje bitnih društvenih događaja prepustio je živahnoj saradnici Suzan Luling. A s godinama je i postajao sujeveran. Svaka kolekcija je morala sadržati po jedan Grenvil kaput, nazvan po njegovom rodnom mestu. Na svakoj reviji je bar jedna manekenka nosila buketić đurđevka, njegovog omiljenog cveća. Nikada nije započinjao novu kolekciju a da se pre toga nije konsultovao sa vidovnjakom.
Tokom pedesetih godina "Dior" je bila najuposlenija modna kuća u Parizu. Svojim prestižom  privlačio je i najtalentovanije asistente. Jedan od njih je Pjer Karden, italijanski krojač koga je Dior otkrio krajem četrdesetih. Stekavši potrebno iskustvo od velikog dizajnera, Karden se kasnije i osamostalio. Drugi je bio Iv Sen Loran, talentovani mladi dizajner koji mu se pridružio 1955. godine.
Kada je završena jesenja kolekcija 1957. godine, Dior je otišao na tretman u banju u Montekatiniju na severu Italije, kako bi izgubio koji kilogram i na taj način zadivio svog mladog ljubavnika. Deset dana kasnije imao je srčani udar. Buzak je poslao svoj privatni avion u Montekatini po Diorovo telo. Sahrani u Parizu je prisustvovalo oko 2500 ljudi, uključujući sve zaposlene i poznate klijente, predvođene vojvotkinjom od Vindzora.

Autor: Dragana Barjaktarević