Broj 8
Početna > Putovanja > SRPSKI SNEŽNI DIV

Kopaonik

SRPSKI SNEŽNI DIV

Kopaonik je najviša planina u Srbiji, jedno je od mesta koje preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i uživanje. Ova planina je naš najveći i najpoznatiji planinski, turistički i skijaški centar. Zbog svojih prirodnih lepota, još davne 1981. godine, proglašen je za nacionalni park. Malo je mesta koja mogu da se pohvale tako raznolikim pejzažom kao Nacionalni park Kopaonik.

Ideja da Kopaonik postane planinarsko - skijaški centar Srbije je postojala još od 1935. godine, što se mnogo godina kasnije i ostvarilo - Centar je otvoren 1986. godine. Kopaonik je prerastao u pravo modensko mesto u poslednjih15 godina. Gotovo da ostala stvar prestiža u Srbiji otići na skijanje baš na ovu planinu. Skijaški tereni se nalaze na nadmorskoj visini od 1650 - 2017 m. Svrstavaju ih u terene prve kategorije. Skijaški centar Kopaonik raspolaže mrežom od 23 žičare. Sve žičare su povezane u jedinstven sistem, što skijašima pruža posebne mogućnosti. Ukupna dužina žičara iznosi 17.222 m, dok je dužina svih staza 60 km. Kopaonik spada u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope. Ono što je značajno napomenuti je da su sve staze međusobno povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog kompleksa hotela. Za hotele, apartmane, vikendice i ostale smeštajne kapacitete koji su udaljeni od polaznih stanica žičara postoji nekoliko redovnih SKI BUS-a. Pored staza za alpske discipline u predelu Ravnog Kopaonika postoji 20km (rute od 3km, 5km i 10km) uređenih staza za nordisko skijanje. Radi bezbednosti na skijalištu organizovana je Gorska služba spasavanja. Momci u crvenim skijaškim odelima brinu o vašoj sigurnosti tokom čitave sezone na svim stazama Kopaonika.

  Biljni život
  Leti na Kopaoniku možete videti razno rastinje. Na gotovo nepristupačnim stenama u najvišoj zoni Kopaonika raste trajno zelena biljka visokih planina, runolist ili planika. U Srbiji je ova vrsta dosta retka. Znatno više je ima u visokoj zoni Alpa. Na Kopaonik je dospela davno, u vreme kada je na njemu klima bila hladnija i kada se runolist povukao iz severnih krajeva zahvaćenih poslednjim periodom ledenog doba na Zemlji.
Kopaonik je i svojevrsna bašta crvenog bobičavog voća: šumske jagode, maline, kupine, ribizle. Najčešća je borovnica. Nekih godina se na Kopaoniku uberu desetine vagona ovog ukusnog i zdravog ploda.

  Istojiska baština
  U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se vredni spomenici istorije i kulturne baštine Srbije. Među srpskim manastirima, Studenica je imala najznačajnije mesto. Ova zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika moćne dinastije koje će Srbijom vladati puna dva veka, izdiže se pored bistre i hladne rečice Studenice. Kao jedinstven nacionalni spomenik svrstana je u registar svetske kulturne bastine UNESKO-a. U Ibarskoj klisuri, pažnju privlači Maglić, jedno od najočuvanijih srednjevekovnih utvrđenja u Srbiji (XIV vek). Od nekada moćnog grada, sačuvane su kule i ruševine crkve i zgrada u unutrašnjosti tvrđave. Manastir Žiču, pored reke Ibra, podigao je u XIII veku srpski kralj Stefan Prvovenčani, uz pomoć svog brata Save. U Žiči su krunisani srpski kraljevi i ustoličavani episkopi. Od drugih manastira se izdvaja crvenom fasadom. Značajno je pomenuti i Bogorodičnu crkvu manastira Studenica. Manastir Đurđevi Stupovi (XII vek) kod Novog Pazara nalazi se na lepom uzvišenju koje dominira okolinom.   
Što se noćnog života na Kopaoniku tiče, mogu da vam predložim samo da naoružate svoje ’buđelare’. Naime, nedeljni ski pas za jednu osobu košta 9.100 dinara, cena pića na stazi se kreće od 150 din pa na dalje. Sendvič košta oko 250 din, a za malo obilniji ručak za dve osobe moraćete da izdvojite nekoliko hiljada dinara. Međutim ukoliko idete u sopstvenom aranžmnu, možete da prođete i znatno jeftinije.
Strastvenim skijašima ove cifre neće predstavljati prepreku, njima prepreka može biti samo nedostatak snega. Ove godine, kao nikada do sad, zima kasni i na Kopaoniku. Turistički radnici su se ove skijaške sezone znojili gledajući u nebo i željno iščekivajući sneg, jer bez njega turistička sezona bi ubrzo zamrla. Na radost svih ljudi koji su na Kopaoniku ali i onih koji nameravaju da doputuju, sneg je napadao krajem januara u poslednjem trenutku.
Ukoliko još uvek niste imali priliku da odete na ’Kop’, kako ga oni koji često borave tamo popularno zovu, ne oklevajte. Sigurna sam da se nećete razočarati.

Autor: Suzana Stanarević