Broj 8
Početna > Intervju > LJUBAV U BOJAMA

Olja Ivanjicki

LJUBAV U BOJAMA

Sa slikarkom Oljom Ivanjicki srela sam se u njenom stanu smeštenom u jednom od najstarijih delova Beograda. Dok smo u njenom intimnom svetu obojenom umetnošću ispijale ruski čaj, započesmo priču o ljubavima koje su ispunile slikarkin život…

- Mnoge stvari ne biraš već se one jednostavno dese. Postoji pitanje višeg reda i odluke koje donosi Vrhovni inženjer i ti tu nemaš šta da se koprcaš. Možda sam ja za nešto bila važna i sudbinski predodređena, možda je trebalo da budem pošteđena nečeg uslovno rečeno manje važnog. Da li je važnije da skuvam i uradim sve ono što posle toga ide ili da slikam, u tom vaganju da li da obezbedim rezanca za supu ili sliku, prevagnulo je slikarstvo. E, ali zato nema supe, a samim tim ni osobe kojoj je ta supa skuvana jer će on otići u kuću gde će dobiti to što mu treba.
Posle svih godina koje su za njom, danas kada razmišlja o svojim ljubavima, ljudima koje je volela i sa kojima se mimoišla u životu, slikarka Olja Ivanjicki zna da su sve ljubavi iste ili bar slične, da tu godine ne igraju ulogu.
Ne mogu da generalizujem ali ako se i desi, ljubav je uvek ista, jedino što od onih prvih očekuješ više jer je život pred tobom, više se nadaš dok je u ovim kasnijim manje nade. Pre mnogo godina stiglo mi je pismo od prijateljice moje majke koja je živela u Santa Barbari. Imala je 73 godine i napisala mi je da se zaljubila u čoveka koji ima 83 godine. Pomislih, pa kako je to moguće?! Kako je tako nešto moglo da joj se desi! Uvek postoji to generacijsko čuđenje, ali je taj hod neminovan i svakome se tako nešto dogodi.

  NEMA SLUČAJNIH SUSRETA
  Za osećaj ljubavi poznata slikarka kaže da se uvek manifestuje na isti način. Samo osećanje ne želi da definiše jer je to nešto posebno, nešto što ide samo uz njega ili uz nju. U ljubavi ne postoje slučajni susreti a najmanje se oni dešavaju na ulici ili dok čekamo u redu karte za FEST.
- Nema slučajnih susreta. Evo kad otvorite novine, ljudi sa estrade su sa onima sa estrade, isto je i u školama, oni koji rade tamo su sa svojim kolegama...Kafići su jedino otvoreno mesto za lov. Zato se toliko umnožavaju, svakim danom niču ti novi poligoni, stolovi koji su okrenuti jedni prema drugima da gosti mogu da se gledaju...Ali svaki kafić ima svoju klijentelu mada je i tu moguće da se dogodi slučajan susret ukoliko neko napusti “svoj prostor“ i ušeta na neki drugi. I redakcije su svojevrstan poligon na kojima se javljaju ljubavi. Ne možete da uđete u srednje doba, a da vam se ništa nije dogodilo.
Olja Ivanjicki razmišlja da je ljubav satkana od sitnica dok krupne stvari manje važne. Priseća se da gotovo nije gledala nijedan film u kome On nije zaboravio na Njen rođendan. I tada sve pada u vodu. Ili mu se, kaže dogodio defekt u glavi pa mu ona više nije najmilija, ili su mu mnogobrojne obaveze pojele mozak.
Moguće je da srce bude na više strana i tako je možda najbolje. Ako samo daješ, onda opteretiš tu osobu jer joj daješ i previše a ona ne traži toliko. Samim tim onda postaneš zahtevniji, počneš da gušiš tu osobu i stvaraš situaciju zbog koje će osoba početi da beži. Balansiranje je najbolje rešenje, da je i jednom i drugom stalo a da to opet nije nikome prinuda. Gledam te Arape, njihov odnos muškarca i žene. To mi je dokaz podele planete na zone. Veliki deo populacije ima strašna pravila da se ni pramen kose ne može da vidi. Mi govorimo samo o jednom delu sveta a da je ogoman deo propisao druga pravila, da žene nemaju slobodu da biraju muževe, koliko žele da imaju dece… Razlike su vidljive, a malo se sveta usuđuje da postavi pitanje zašto je to tako. Moj vidokrug nije samo do obala Dunava i Save već želim da obuhvatim ceo svet. Postoje međutim delovi gde ne bih volela ni nogom da kročim zbog pravila koja kao da nisu deo ovog veka i sveta. I tu se idalje ništa se ne menja.

  VELIKA OČEKIVANJA
  Na samom početku ljubavi slikarka kaže da se očekuje svega po malo. Buketi, venčanice, karijera, sve u zavisnosti od toga koliko je ko od njih uspešan. Kako će se dalje stvari razvijati zavisiće od toga koliko je ko u vezi spreman da pomaže onom drugom, da se raduje i deli njegove uspehe. Zato možda smatra da veza dvoje umetnika i nije baš najsrećnije rešenje.
Imam gomilu primera da su “davili“ jedno drugo ali i da su žene bile te koje su u tim vezama “pridavljene“. Žene su na to pristale i pristaju idalje. Retka je kompletna saradnja muškarca i žene koji su umetnici, doduše nije da je potpuno nemoguća. Skoro sam se setila veze Lazara Vozarevića i Nadežde Prvulović, moje dobre drugarice sa klase. Ona se zaljubila i udala za njega ali mu je narav bila jača od njene. Govorio je da Nadežda stvara glupave skulpture sa ekserima da bi sam kasnije stvarao slike sa istim takvim ekserima! Sećam se da joj je skoro zabranjivao da bude skulptorka, već je hteo da mu samo bude žena. Ali je umeo da iskoristi njene eksere!

  SLIKARSKI SENZIBILITET
  Svoj slikarski put Olja Ivanjicki je hrabro krojila kao jedina žena među kolegama okupljenim oko MEDIJALE. U bivšoj Jugoslaviji je proglašena za najbolju slikarku 20 veka, a Američki istitut je uvrstio među 500 najvećih slikara sveta. Imala je puno samostalnih izložbi i izlagala na preko 1000 kolektivnih izložbi. Njeni se radovi nalaze u brojnim muzejima širom sveta i privatnim kolekcijama Rokfelera, Kisindžera, Karla Pontija, Sofije Loren, Iglbergera, NjKV Princa Aleksandra II Karađorđevića...Otkriva da priprema novi, veoma hrabar projekat zbog čega sebe smatra najdrskijom osobom na svetu.
- Veselim se toj drskosti jer prevazilazi sve što je svet do sada imao prilike da vidi. Sve je tako kristalno jasno i jednostavno da bi svako mogao da kaže - pa i ja sam baš tako smislio. To me veoma veseli jer sam tako nešto domislila ali ne bih da otkrivam dok se ne dogodi. Prošla je Teslina izložba, uspela sam da dobijem prostor za MEDIJALU, o njoj je nastala nova knjiga. Uveliko pripremam izložbu za proleće na kojoj ću prikazati radove koje nikada do sada nisam izlagala. Nastali su od 60-te do danas i drugačiji su od svegado sada viđenog. Uglavnom sam ih crtala noću i tu se sve završavalo. Bili su sklonjeni i evo došao je trenutak da ih izložim u prostoru Niške fondacije na Tošinom bunaru 130. Biće izloženi na dva sprata i pitam se kako će sve to izgledati na jednom mestu. Ima još nekih vanrednih radova koje radim i svi oni me čine pomalo sumnjičavom. Godinama sam pokušavala nešto a sada su se odjednom počeli svi ti planovi da ostvaruju. Zato me sve to pomalo plaši.
Kao i na slikarskom platnu, život slikarke Olje Ivanjicki bio je obojen čitavim spektrom boja u kome je ona najbolje prepoznavala nijanse. Imala je emotivno bogat život ali i teži nego drugi.
- Na žalost moj senzibilitet je veći od drugih mada mislim da smo svi isti kada smo zaljubljeni. Šta je to što život čini srećnim, a šta nesrećnim kad smo zaljubljeni? Pa sve to je prilična muka. Zaljubljenost je najmučnije stanje na svetu. Zato stalno želimo da pobegnemo odatle.
Da li je trenutno u stanju mučenja, bega ili traganja za novom ljubavi slikarka Olja Ivanjicki samo tajnovito odmahuje rukom dok joj blago crvenilo preplavljuje lice.