Broj 79
Početna > Intervju > SLOBODA ILI NIŠTA

ALEKSANDAR GAJŠEK

SLOBODA ILI NIŠTA

U vremenu površnosti i instant sreće Aleksandar Gajšek sa gostima u emisiji Agape daje odgovor na suštinska pitanja u nadi da će pomoći mnogima da kvalitetno osmisle život

Radite na Studiju B od početka profesionalne karijere. U čemu je tajna dugogodišnje vernosti?
  Odrastao sam uz Studio B. Svako jutro me je budio glas Duška Radovića i to je bio znak da se polako spremam za školu. Kada sam došao u firmu prvi dan, zamolio sam da me odvedu u studio odakle je on vodio program. Neobično cenim tog genijalnog čoveka. Počeo sam da radim 1997. godine i to je bila jedina TV stanica nezavisna od Miloševića. Posle je bilo ponuda, ali uvek sam slušao srce, a ne razum, koje mi je govorilo da nigde neću biti tako slobodan kao na Studiju B. A, kako reče moderni pesnik Cane, „Sloboda ili ništa".

  Prepoznatljivi ste kao informisan, ali nenametljiv i diskretan voditelj. Mislite li da je to tajna dopadljivosti kod gledalaca?
  Uopšte se ne trudim da budem dopadljiv. Štaviše, pokrećem neke tabu teme gde sam na ivici da me konzervativni deo publike osudi. Ipak, mislim da bih izdao sebe kada bih jahao na talasu populizma i u emisijama glorifikovao stvari za koje smatram da nas zarobljavaju. Svestan sam da sam apsolutno nedostojan sagovornik mojim gostima. Zato je moja novinarska strategija da se spremim što je moguće bolje, da postavljam jednostavna, gotovo dečija pitanja, ona koja bi im postavili gledaoci i da pustim sagovornika da kaže šta ima bez prekidanja.

  Zašto ste odlučili da se vaša emisija zove Agape, jeste li na taj način hteli nešto da poručite svojim gledaocima?
  Svakako da naslov nije slučajan i da je pažljivo biran. Agape je grčka reč i znači ljubav, ali je veoma vezana za hrišćansku tradiciju i označava božansku, bezuslovnu ljubav. I naslovom i sadržajem hteli smo da poručimo da nam je samo ljubav potrebna i da ako nje nemamo, ništa smo, a s njom sve dobijamo. Hrišćanstvo kaže da je Bog ljubav. Mislim da su savremeni problemi čoveka nastali od trenutka kada je čovek otpao od Boga i sada pokušava da popuni prazninu raznim zabavama, razonodama, ekstremnim sportovima, pornografijom. Ipak, sve to su surogati koji ne mogu da nam pomognu, već nas zarobljavaju.

  Kada ste počinjali da radite, da li ste očekivali da će ljude u toj meri zainteresovati teme o kojima govorite?
  Iskren da budem, nisam očekivao da će ljudi toliko lepo da prihvate Agape. I sam sam pomalo u čudu kada mi ljudi priđu i kažu koliko im Agape znači. Malo me je strah od odgovornosti s kojom se nespreman suočavam. Nisam čak ni verovao da će same teme biti toliko interesantne, koliko sam bio ubeđen da će zavoleti doktora Vladetu Jerotića. On je toliko bogat duhom da nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to o čemu govori.

  Kako je uopšte započela saradnja sa njim i da li je jedan od razloga njegov pitak način pričanja o hrišćanstvu, filozofiji, psihologiji?
  Moj prvi intervju u životu uradio sam sa doktorom Jerotićem za Božić 1997. godine. Odziv je bio neverovatan. Ljudi su tražili da nekako dođu do njega, jer su u njemu prepoznali čoveka koji može da im pomogne. Usledilo je još nekoliko intervjua, s istom reakcijom publike. Predložio sam profesoru da napravimo serijal i, hvala Bogu, pristao je. Svakako da je doktor Jerotić čovek koji je uspeo da spoji veliko znanje i mudrost sa iskustvom i ljubavlju. I to gledaoci osećaju. On je majstor da duboke filosofske i teološke misli prevede na običan jezik, svima razumljiv.

  Nedavno ste objavili i knjigu Agape. O čemu ona govori i koja je vaša preporuka zašto bi trebalo da je pročitamo?
  U njoj se mogu pročitati sve teme koje smo obradili u prve dve godine serijala. Govorilo se o smislu, braku, porodici, ljubavi, smrti, liturgiji, snovima, umetnosti, stvaralaštvu, bolestima, a sve kroz prizmu hrišćanstva. Hteli smo da pokažemo kako hrišćanstvo nije prevaziđeno naučnim mišljenjem i tehnološkom revolucijom, već da i te kako može da pruži odgovore na probleme savremenog čoveka. To je iskustvo koje traje 2000 godina, gde su ljudi žuljali svoje umove da dokuče tajne života i smrti. Bilo bi neozbiljno ne potruditi se da ih barem malo čujemo i pročitamo. Mislim da su gosti davali sjajne odgovore i da će svaki čitalac pronaći bar jednu stvar koja će mu pomoći da kvalitetnije osmisli svoj život.


  Kakva je vaša životna filozofija?

  Pre desetak godina sam osetio snažnu potrebu da se promenim i odgovorim na pitanja koja su me mučila: Ko sam ja? Šta treba da radim? Rekao sam sebi da moram da budem dobar čovek, ali ne i glup. Pošto kod nas kažu da su ta dvojica braća, želeo sam da pokažem sebi da se može biti i mudar i dobar. Razume se, to je moj ideal, koliko god pretenciozno zvučalo. Moguće je da ga neću nikada dostići, ali to me ne lišava ogromne želje da se približim tom idealu. Pošto je čovek slabo biće, verujem da takav poduhvat nije moguć bez Božje pomoći. Na kraju, bez Božje pomoći ne možemo pobediti našeg najvećeg neprijatelja - smrt.


  Šta se trudite da prenesete na svoje ćerke?

  Jelena i ja se trudimo da živimo normalan život. Želimo da im na prvom mestu prenesemo ljubav koju će, nadam se, prepoznati. Hoćemo da ih vaspitavamo primerom. Mislim da ako one vide nas da se volimo, da smo vredni, da volimo sebe i druge i da nas drugi vole i poštuju, to će postati i njihov model i obrazac za temeljne životne vrednosti. Takođe, spremni smo da slušamo svoju decu, da prepoznamo i podržimo njihova interesovanja i da od njih učimo život.